ečansko, sveto, mi doživljujemo kao besmrtno i večno svejedinstvo „u jednom telu“, telu Crkve. Evanđelskom ljubavlju mi i osećamo Crkvu kao jedno telo, bogočovečansko, kome je Hristos glava, i sve i sva. Ona je ta koja čini „da mir Božji vlada u srcima“ našim. Jer ona oseća i zna da je nad svakim grehom, smrću i zlom njena pobeda zanavek osigurana Bogom koji je ljubav. Bog ljubavi i vlada u srcima ljudskim bogoljubljem i čovekoljubljem. Samo tom bogočovečanskom, hristolikom ljubavlju useljuje se u srce ljudsko „mir Božji koji prevazilazi svaki um“ i čuva i srca ljudska i misli ljudske „u Gospodu Isusu“ (Flp. 4,7). „Prizivajući nas miru, Hristos nas načini jednim telom, postavši sam glava tome telu. Jer radi čega smo mi jedno telo, ako ne radi toga, da bismo kao udovi jedan drugoga čuvali mir među sobom i ne razdvajali se