o evanđelsko. Njegov je poziv: da uvek živi kao onaj koji je sa Hristom vaskrsao iz mrtvih; da uvek postupa kao besmrtnik. Besmrtnik je time besmrtnik što u ovom svetu smrti živi besmrtnim i večnim. On neprestano traži ono što je besmrtno i večno, hraneći se time, jer besmrtnik se hrani besmrtnim. Sav u osećanju i saznanju da je vaskrsao s Hristom, on i traži „ono što je gore“. A to nije nešto neodređeno i nejasno već božanski određeno i jasno, kao i sam Gospod Hristos Bogočovek. Jer to „gore“ je onde „gde Hristos sedi s desne strane Boga“. A to je samo Trosunčano Božanstvo sa svima svojim božanskim savršenstvima. Hrišćanin čezne ne za nekom maglovitom, apstraktnom, transcendentnom, pustom beskrajnošću, već za beskrajnošću ispunjenu Gospodom Hristom i Njegovim neiskazanim bogočovečanskim savršenstvima i blagovestima. Beskrajnost bez Hrista? Zar to nije – beskrajna muka za duh ljudski? Pakao i nije drugo nego beskrajnost bez Hrista, besmrtnost bez Hrista. Živeti besmrtno bez Gospoda, – eto šta sačinjava večne paklene muke. Tu čovek stalno i večito doživljuje sebe samo kao sebe, svoju besmrtnost i večnost ispunjuje samo sobom, – kakva dosada, kakav pakao! A hrišćanin? Sve njegove svetove, svu njegovu besmrtnost i večnost ispunjuje čudesni Gospod Hristos; i u njima on stalno doživljuje Njegove besmrtne blagovesti i večne radosti, – kakva milina, kakav raj! U ovom svetu on ozbiljno i radosno živi kao čovek koji je sa Hristom vaskrsao iz mrtvih, ustao iz groba sebičnosti, pobedio sve smrti, i ušao u novi, širok, bogočovečanski život, u kome se živi besmrtnim božanskim silama Vaskrsloga i Večnoživoga.

Jesi li hrišćanin, ti ćeš tražiti ono što vazneseni Gospod ima i daje svojim sledbenicima. A On hoće da svi oni budu gde i On (sr. Jn. 17,24). To znači: On hoće da ti učiniš svojim ono što nam je On darovao: da Njegova ljubav postane tvoja; da Njegova pravda postane tvoja; da Njegova istina postane tvoja; da Njegovo preobraženje postane tvoje; da Njegova smrt i vaskrsenje i vaznesenje postanu tvoji; rečju: da celokupio Njegovo Evanđelje i sak Njegov bogočovečanski život postanu tvoji. Jer hrišćanstvo se sastoji u ohristovljenju sebe pomoću neprekidnog doživljavanja Hrista i svega Hristovog: „Ja više ne živim, nego živi u meni Hristos“ (Gal. 2,20). Da, hrišćanstvo je življenje Hristom. Svaki hrišćanin to doživljuje, ali po meri svoje revnosti. A ne doživljuje li nimalo, zar je hrišćanin? Ne reci: ne mogu, slab sam. – A kako su mogli toliki hrišćani u tolikim vekovima pre tebe, a i danas oko tebe? Ta i oni su ljudi, od iste građe od koje i mi. Nama nedostaje: odlučnost i vera. Pokažemo li to, dobićemo sile za doživljavanje Hrista. Eno ih izobilno u Crkvi za svakoga od nas. Uvek izobilno, kako u dane svetih Apostola, tako i u dane Svetoga Save, tako i u naše dane. Štaviše, mi imamo manje izgovora za naše nehrišćansko življenje nego naši bliži i dalji pretci po veri. Jer mi imamo veći broj svetih svedoka o Gospodu Isusu nego naši pretci u doba Svetoga Save, a nesravnjeno veći – nego oni u doba svetih Aposgola. Koliko se novih Svetitelja, novih pravednika javilo u Crkvi od njihovih dana do naših! Zar to nije razlog i potstrek da odlučnije i hrabrije idemo za Gospodom Hristom nego naši pretci? A pravednost tih pravednika je u tome što su neprestano doživljavali Evanđelje Hristovo, živeli Njegovim bogočovečanskim životom u Njegovom bogočovečanskom telu, Crkvi, stalno tražeći „ono što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga“. I postali besmrtnici Hristovi, koji i danas žive u Crkvi Hristovoj, samo snažnije i punije i jače i uticajnije nego u dane svojih zemaljskih podviga, pomažući obilno sve koji ih prizivaju u pomoć da bi mogli živeti evanđelskim životom