�eg bića se osvećuje, postaje sveto. Onda se i sav život naš osvećuje, postaje svet. Sveta duša rađa svete misli, sveta osećanja, sveta raspoloženja, i čini sveta dela. Po reči svetog apostola: „Ako je koren svet, onda su i grane“ (Rim. 11,16). U Gospodu pak Hristu mi se ukorenjujemo svetim tajnama i svetim vrlinama. Kada je sve korenje našeg bića u Hristu, onda je i sav život naš od Hrista.

„Nazidani u njemu“: On – telo Crkve, u kome se mi uzidavamo i nazidavamo podvizima; nazidavamo kao živi delovi, žive ćelijice. On je temelj našeg bića, i stoga temelj našeg spasenja, na kome se pomoću vrlina nazidavamo, i tako postižemo spasenje kroz obogočovečenje (sr. 1. Kor. 3,10-11). Ili: On je zgrada spasenja, „kuća duhovna“, a mi „živo kamenje“ koje se uzidava u nju i nazidava na Njemu (sr. 1. Petr. 2,5-6). Tako, uzidani u Njega i nazidani na Njemu, mi živimo Njime, i u Njemu, i od Njega.

“ … utvrđeni u veri“, veri u? – Bogočoveka Hrista. A to postajemo kada svoje srce, svoj um, svoju savest, svoje biće ispunimo duhom vere, te sve što iz njih niče, niče iz vere i raste verom. Vera nas upoznaje sa svima svetim tajnama i svetim vrlinama evanđelskim; a ove nas opet utvrđuju u veri, ako živimo u njima. Svaka sveta tajna je tajna vere, i svaka sveta vrlila – vrlina vere. Vera je duša svake od njih, a one su telo njeno, ostvarenje njeno. Bez njih, vera bi bila mrtva; bez vere, njih ne bi bilo. Rečeno je: „vera kroz ljubav radi“ (Gal. 5,6). No ona isto tako radi i kroz molitvu, i kroz post, i kroz ostale evanđelske vrline. Kao što duša radi kroz sva čula i kroz sve delove tela, tako i vera radi kroz sve svete vrline i svete tajne, kao kroz svoje telo, jer sve one sačinjavaju jedno duhovno telo u kome vera radi kao duša