o su ljudi poizmišljali i stvorili mnoge lažne bogove, sve po slici i prilici svojoj. I na tome zasnovali svoje lažne vere i samovoljne pobožnosti. A kada se u ime tih samovoljnih pobožnosti udari i u prividno bogougodne podvige, ispaštanja, isposništva, i to je sve „na pogibao onome koji čini“ to. Zaista su sve „zapovesti i nauke ljudske samo po izgledu mudrost“, a iznutra – pustoš i smrt. Jer nemaju ni božansku istinu, ni božansku moć, da bi nas spasle od zla, od greha, od smrti. A kakva nam je korist od njih, kada nas ne spasavaju od onoga što sačinjava najveću muku, najveći užas, pa i sam pakao za ljudsko biće? Sve je to, u krajnjoj liniji, idolopoklonstvo, a nikako i nikada bogopoklonstvo: obožavanje tvari mesto Tvorca, služenje tvarima a ne Tvorcu. Nema sumnje, u tome je glavno ludilo čulnoga razuma ljudskog