je rob grehu, nije više ni rob smrti, stoga se i ne može držati u ropstvu smrti, u carstvu smrti. Sva njihova hvala bila je greh ljudski; time su se ponosili, jer su grehom sav rod ljudski u smrt strovalili, u smrti držali, sebi potčinili i u svoje bespomoćno roblje pretvorili. A sad: evo tela u kome nema greha. Smrt se nema čime uhvatiti za njega, niti čime držati u njemu. O, kakav stid za njih – svepobeditelje! Ta dosada nije bilo takvog tela ljudskog na zemlji! Gde ga smrt pronađe? Zašto smrt uze u sebe njega Bezgrešnog? Ta otkuda smrt može pobediti Bezgrešnoga? Ona bi mogla pobediti Besmrtnoga pomoću greha, jedino pomoću greha. Ali u ovome nema greha! O, stida za nju, i za gospodare njene: poglavare i vlasti greha i zla – đavole! O, kakva nemoć njihova: ta ni sam Satana, i svi skupa sa njim, ne mogu bezgrešnog Bogočoveka zadržati u smrti! Eto njihovog poraza, eto njihove smrti! Osramoćeni su zanavek: oružje im je polomljeno, smrt umrtvljena, snage razbijene, sile uništene – Jedinim Bezgrešnim! Od tada nastaje njihov večni poraz, njihova večna nemoć pred ljudskim bićem; najpre pred Bogočovekom, pa zatim pred svima Njegovim sledbenicima. Jer greh i smrt nemaju više vlasti nad Hristovim ljudima. A svi mogu postati Hristovi, jer je Jedini Čovekoljubac za sve postradao, za sve smrt primio, za sve vaskrsao, za sve Crkvu osnovao, za sve svetu tajnu krštenja ustanovio; za sve i sve ostale svete tajne i svete vrline i svete sile ostavio, svepobedne u svima borbama protiv greha, smrti i đavola.

Sa krsnom smrću bezgrešnoga Gospoda prestala je naša obaveza prema smrti i đavolu. Jer su nam svi gresi oprošteni. Nama oprošteni, a oni sami umrtvljeni, jer nemaju više sile „protiv nas“. Mi ih Gospodom Hristom pobeđujemo sve; a najpre, najstrašnijeg neprijatelja našeg – smrt. „Smrti, gde ti je žalac?“ gde ti je greh, da nas njime opet ubiješ? „Pakle, gde ti je pobeda?“ (1. Kor. 15,55). Osuđeni na smrt, postali su besmrtni silom Jedinog Bezgrešnog, i pobeđuju sve smrti i sve grehe na svima bojištima. U tome je naša slava, a njihova sramota. Slava ljudskog bića: ispuniti se „svakom punoćom Božjom“ – Hristom. Slava i svemoć. Besmrtna slava i besmrtna svemoć hristočežnjivih besmrtnika, jer za njih nema smrti ni u ovom ni u onom svetu, već svuda On, u svemu On – Jedini Bezgrešni i Jedini Svemoćni: Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos