mi smrti potpuno bespomoćni (sr. Mt. 4,16; 1. Jn. 2,8.9.11). Tek dolaskom Boga Logosa među nas sinula je prava svetlost u našoj tami greha i smrti. Prava svetlost, jer je nikakva tama obuzeti ne može (sr. Jn. 1,5.9.). On – „svetlost sveta“, On – „svetlost života“ svetlošću caruje i vlada i u svetu i u životu. Gde je On, tu je već carstvo svetlosti i vlast svetlosti. Poslavši Njega u svet, Bog Otac nas „izbavi od vlasti tame i premesti u carstvo Sina ljubavi svoje“, u carstvo svetlosti. Jedino idući za Gospodom Hristom, ljudi ne hode po tami nego imaju „svetlost života“ (Jn. 8,12). Prelaz iz vlasti tame u carstvo svetlosti vrši se verom u Hrista (sr. D. A. 26,18; 1. Petr. 2,9). „Ja svetlost dođoh na svet, da ni jedan koji veruje u mene ne ostane u tami“ (Jn. 12,46). U Gospodu Hristu ljudi postaju „sinovi svetlosti“, i sama svetlost; i žive kao sinovi svetlosti (sr. Ef. 5,8; 1. Sol. 5,5; Mt. 5,14).

Vlašću tame sveti apostol je nazvao vlast đavola. Reči: „izbavi nas od vlasti tame“ znače: izbavi nas od zablude, od vlasti đavola, od tiranije đavola. Apostol nije rekao prosto: od tame, nego – od vlasti tame, pošto đavo ima nad nama veliku vlast i gospodari. Teško je biti i prosto pod đavolom, a pod đavolom sa vlašću još teže. Bog pokaza svoje čovekoljublje ne samo u tome što nas oslobodi od tame. Nema sumnje, velika je stvar osloboditi od tame; ali uvesti u Carstvo, još je veća. Pogledaj kako je raznovrstan dar! On oslobodi nas koji smo ležali na dnu ponora; i ne samo oslobodi, nego nas i u Carstvo prevede. I to – „u carstvo Sina ljubavi svoje“. Sveti apostol kaže ne prosto: u carstvo nebesko, nego pridaje reči veliku važnost nazvavši carstvo nebesko Carstvom Sina, jer nema pohvale veće od ove, kao što na drugom mestu kaže: ako trpimo, s Njim ćemo i carovati (2. Tim. 2,12). Nas udostoji, veli, onoga čega i Sina, i to ljubljenoga: neprijatelje pomračene odjednom premesti tamo gde je Sin, u istu sa Njim slavu