Хришћанство је монотеистичка религија и хришћани вјерују у једног Бога. Хришћанско учење каже да Бог постоји у три ипостаси као Отац, Син и Свети Дух. Ово троје чини Свето Тројство, односно Свету Тројицу како је исправно рећи. На питање шта је Бог, рећи ћемо да је то биће које је савршено, свезнајуће, свемоћно, свеприсутно, сведобро, итд. Свето Тројство је одговор на питање ко је Бог.
Унутар Свете Тројице влада принцип заједничарења: Отац рађа и изводи, Син се рађа и станиште је Духа, а Дух исходи и пребива у Сину и просвећује (Св. Јован Дамаскин).
Један Бог
Нипошто не треба мислити да је Тројство учење о три бога. Ниједан хришћанин не вјерује да постоји више него један Бог. Личности Тројства нису засебни богови, већ личности једног истог Бога. Библија је о томе јасна и налазимо велики број стихова који то потврђују (Пнз 4:35, Пнз 32:39, 2. Сам 7:22, 1. Цар 8:60, 2. Цар 5:15, 2. Цар 19:15, 1. Дне 17:20, Нем 9:6, Псалм 18:31, Псалм 86:10, Иса 37:16, Иса 43:10, Иса 44:6, Иса 45:5, Иса 46:9, Осија 13:4, Јоил 2:27, Зах 14:9, Јован 17:3, Рим 3:30, Гал 3:20, Ефе 4:6, 1. Тим 1:17, 1. Тим 2:5, Јаков 2:19).
Три личности
Такође је погрешно сматрати да је само Отац Бог, а да су Син и Свети Дух створења или само начини на које се Бог Отац јавља. Син и Дух нису аспекти Бога, већ одвојене личности, односни ипостаси, које пак заједно са Оцем чине једно биће. Бог је тројичан – у три личности, али један у бићу и суштини.
Отац
Како пише и у Символу вјере, Бог Отац је сведржитељ и творац свега видљивог и невидљивог. Он је нерођен и не исходи, а из њега друга два ипостаса добијају свој карактер.
Син
Син, односно Исус Христос је вјечно рођен од Бога Оца. Он је савјечан Богу Оцу и кроз њега је Бог Отац створио све. Исус Христос је био тијелом постао човјек како би крсном смрћу спасио свијет од гријеха, а потом се вратио Богу Оцу у исту славу коју је одувијек дијелио са Оцем (Јн 17:5). Христос ће опет доћи на свијет „да суди живима и мртвима и његовом царству неће бити краја“.
Свети дух
Треће лице Светог Тројства је Дух Свети који исходи од Оца. Бог је створио свијет кроз Сина у Духу. Свети Дух је говорио кроз пророке и надахњује људе. Прва Црква је настала силаском Духа Светога на апостоле.
Ове три личности заједно чине Свету Тројицу, односно Свето Тројство.
Тројство у Библији
Иако се ријеч Тројство не налази у Библији, учење о Тројству прожима читав библијски текст и јасно је да ово учење има утемељење у Библији и да није догма која је накнадно настала у Цркви. Учење је касније на Црквеним саборима само дефинисано и потврђено.
Формула Тројства
Тако на примјер, у Јеванђељу по Матеју читамо да Исус каже ученицима да иду и уче све народе „крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28:19).
У посланици Римљанима, апостол Павле пише:
Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола изабранога за јеванђеље Божије, Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима, О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова, А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему. (Рим 1:1-4)
Јасно говори о томе да је Исус Бог и у Првој посланици Тимотеју:
И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се на свијету, узнесе се у слави. (1. Тим. 3:16)
Овђе не само да се појављује „формула Тројства“, већ се експлицитно каже да се Бог јавио у тијелу.
Још једном апостол Павле помиње троједног Бога:
Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин. (2. Коринћанима 13:13)
Такође у Првој Петровој посланици читамо:
По провиђењу Бога оца, светињом Духа доведенијем у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир. (1. Петрова 1:2)
Када се Исус крстио на Јордану, Отац је кроз Духа посвједочио да је Исус његов Син:
И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виђе Духа Божијега гђе силази као голуб и дође на њега. (Мт 3:16-17)
У 1. Јовановој посланици читамо:
Јер је троје што свједочи на небу
(1. Јованова 5:7)
Међутим, да бисмо демонстрирали Тројство у Библији, није неопходно цитирати искључиво стихове који садрже формулу Тројства, као стихови изнад. Једноставно можемо погледати и стихове у којима се показује божански карактер Исуса, као и Светог Духа.
Божански карактер Исуса Христа
Најстарије написано Јеванђеље, по Марку, почиње алузијом на Исаијино пророчанство. Тамо читамо следеће:
Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему. (Исаија 40:3)
Дакле, Исаија прориче долазак Јахвеа кога ће најавити глас у пустињи.
На почетку свог јеванђеља, апостол Марко нам говори да је Јован Крститељ тај глас и да најављује Исуса. Другим ријечима, поистовјећује Исуса са Богом:
Као што стоји у пророка: ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом. (Мк 1:2)
Заправо, ово је комбинација алузија на Исаијино и Малахијино пророчанство. У књизи пророка Малахије читамо:
Ево, ја ћу послати анђела својега, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, којега ви тражите, и анђео завјетни, којега ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама. (Мал. 3:1)
Овђе Јахве говори да ће анђео, (којег Марко поистовјећује са Јованом Крститељем) приправити пут за Господа.
Апостол Тома Исуса назива Богом:
И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој. (Јн 20:28)
Апостол Павле Исуса назива Богом у Посланици Римљанима:
Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин. (Рим. 9:5)
Исус је још једном конкретно назван Богом, у Другој посланици Петровој:
Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа. (2. Петрова посланица 1:1)
У Јеванђељу по Марку читамо да Исус опрашта гријехе – нешто што само Бог може:
А Исус виђевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји. (Мк 2:5)
Јеванђелист Лука у Ђелима апостолским биљежи да се Исусова крв, проливена на крсту, назива Божијом:
Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом; (ДАП 20:28)
Ја јесам
Најупечатљивији стих у Библији о томе да је Исус Бог, јесте онај у којем сам Исус то каже:
А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио (Јн 8:58).
Ово је био Исусов одговор Фарисејима на питање ко је он. Наиме, ријечи „ја сам“ су ријечи које је Јахве рекао Мојсију (Излазак 3:14). Исус је Фарисејима тиме недвосмислено саопштио да је он нико други до Бог. Они су ово савршено разумјели и зато су на њега навалили каменицама (8:59).
Једно с Оцем
У Јеванђељу по Јовану читамо о догађају када је Филип питао Исуса да им покаже Оца. Исус одговори да је Отац сво вријеме са њима и да је Он у Оцу и Отац у Њему (Јн 14).
Божански карактер Светог Духа
Нови завјет је у потпуности христоцентричан и мање стихова је посвећено Светом Духу. Ипак, поред стихова који садрже формулу тројства, које смо већ поменули, и други стихови упућују да је Свети Дух једна од три личности Бога, а не само Божији аспект или нешто друго.
Свети дух је личност, а не безлична енергија. То нам потврђује више стихова. Примјера ради, Свети Дух се лично обраћа и говори људима: ДАП 8:29, ДАП 11:12, ДАП 13:2. Чини по сопственој (Божијој) вољи (1. Кор 12:11), може се и ожалостити (Ефесцима 4:30). У ДАП 16:6, читамо да је Дух забранио Павлу и помоћницима да проповједају. Дух нам помаже у молитви (Рим 8:26), и слично.
Такође читамо да је одвојена личност од Оца и Сина. Примјере за ово имамо у Јеванђељу по Јовану (15:26 и 16:7), када Исус говори о Светом Духу као утјешитељу, који ће бити послан од Оца. Исус га назива и „другим“ утјешитељем, стављајући га тако „раме уз раме“ са собом. Исус такође каже да ће Дух учити људе (14:26).
Библија учи да је Свети Дух и свезнајући Бог. У ДАП 5:3-4 читамо о човјеку по имену Ананија. Корећи га због лажи, Петар му каже да није слагао људима, него Светом Духу – што говори о свезнању Светог Духа. Али, Петар каже и да је самим тим Ананија слагао Богу, што је поистовјећивање Светог Духа са Богом.
1. Коринћанима 2:10 каже: „А нама је Бог открио Духом својијем; јер Дух све испитује, и дубине Божије.“ Дакле, Дух је Бог који све испитује.
Тројство у раној Цркви
Свето Тројство је нешто о чему свједочи и рана Црква. Тако на примјер, Свети Игњатије Антиохијски (почетак 2. вијека), у Посланици Ефесцима 7:2, пише:
Један је Лекар (Христос и тјелесни и духовни (и човек и Бог), и рођени и нерођени, Бог јављени у Тијелу.
У спису Дидахи (друга половина 1. вијека), налазимо упутства о крштењу и читамо: „крштавајте у Име Оца и Сина и Светога Духа“.
Свети Јустин Мученик (почетак 2. вијека), у ђелу Прва Апологија пише (1:61):
Јер у име Оца свих, и Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Духа Светога чине тада купање (крштење) у води…У води се призива име Оца свих и Господа Бога име…и у име Исуса Христа, распетога за вријеме Понтија Пилата и у име Духа Светога, Који је кроз пророке прорекао све о Исусу, просвећени се крштава.
Свети Иринеј Лионски (крај 2. вијека), у ђелу Против Јереси (И, 9, 4 и 10:1-2), пише:
Црква…примила је од Апостола и њихових ученика вјеру у једнога Бога Оца, сведржитеља, Створитеља неба и земље…И једнога Христа Исуса, Сина Божијег, оваплоћенога за наше спасење, и у Духа Светога, Који је кроз пророке проповедао домостроје и доласке, и рођење од Ђеве и страдање и васкрсење из мртвих и тјелесно на небо вазнесење Љубљенога Христа Исуса Господа нашег, и Његову с небеса у слави Очевој парусију, ради возглављења свега и ради васкрсења тијела и свецијелог човјечанства, да Христу Исусу Господу нашем и Богу и Спаситељу и Цару, по благовољењу Оца Невидљивога, приклони се свако кољено наднебесних и земаљских и подземних (бића) и сваки се језик исповједи Њему…
Атинагора (2. вијек), у ђелу Молба за Хришћане (XИИ), пише:
…Да знају Бога и Његовог Логоса, шта је једнина Сина и Оца, шта заједница Оца и Сина, шта је Дух, шта је јединство ово троје, Духа, Сина и Оца и њихова дистинкција у заједништву
Крштењски Символ Александријске Цркве (крај 2. почетак 3. вијека):
Исповједа вјеру (новокрштени), говорећи: Вјерујем у Бога Оца, Сведржитеља, и у Јединородног Сина Његовог, Господа нашег Исуса Христа, и у Духа Светога и у васкрсење тијела, и Свету Католичанску (саборну) Цркву.
Свето Тројство у Старом завјету
Један од основа хришћанске вјере јесте да се Бог открио људима. Бог се никада није открио у потпуности, јер је људима немогуће сасвим докучити Бога. Стари завјет је ђелимично и постепено откривење које своју пуноћу доживљава у Новом завјету, односно Исусу Христу. Тако у Старом завјету налазимо наговјештаје онога што ће Бог открити новозавјетној Цркви.
На самом почетку Старог завјета, у књизи Постања, већ имамо такве наговјештаје. Већ у првом стиху, хебрејска ријеч коју преводимо као Бог јесте елохим, што је множина. Међутим, глагол који преводимо као створи је у једнини, што упућује на тројичног Бога. У наредном стиху имамо помињање Светог Духа: „Дух Божији ношаше се над водом“. А већ у следећем, трећем стиху, имамо и Логоса, односно Божију Ријеч који је Логос, односно Син Божији – Исус Христос. Јер, Бог рече, није ништа друго до оно што апостол Јован пише на почетку свог јеванђеља: У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
Псалми, традиционално приписани Давиду, стварање сажимају овако у једном стиху: Ријечју Господњом небеса се створише, и духом уста његовијех сва војска њихова. (Пс. 33:6).
Затим читамо и следеће стихове у псалмима: Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима (Пс. 119:89), Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова. (Пс. 107:20), Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи. (Пс. 104, 30),
Такође и следећи стих, гђе се једна личност Свете Тројице обраћа другој:
Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима. (Пс. 110:1)
У следећем псалму, Отац помазује Сина:
Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.
(Пс. 45:7)
У књизи Постања (18:2), имамо теофанију у виду три анђела.
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
Занимљиво је примијетити да им се Аврам обраћа са „Господе“.
Јевреји су вјеровали да ће Месија бити Давидовог рода, али су такође вјеровали и да он неће бити већи од Давида. Зато и сам Христос цитира овај псалам да докаже супротно. Ово имамо забиљежено у сва три синоптичка јеванђеља (Мк. 12:36, Мт. 22:44, Лк. 20:42).
Зато и апостол Петар, проповједајући вјерном народу који га је слушао, говори да сви знају гђе је Давидов гроб, и да је Господ нико други него Исус Христос, којега је Бог васкрсао, за шта апостол Петар каже, сви они су свједоци. И он цитира управо овај псалам (ДАП 2).
У књизи о Јову, читамо како Јов каже:
Дух Божји створио ме је, и дах свемогућега дао ми је живот. (Јов 33:4)
У кјнизи Варуха, имамо пророчки стих о оваплоћењу Бога:
Он је Бог наш, и нема другога који би се сравнио са њим…После тога на земљи се јави и са људима поживје.