Jevanđelje po Jovanu 8,59

Na to jedini odgovor koji hristoborci raspolažu, jeste: da uzmu kamenje i zatrpaju Isusa. Sveti Evanđelist beleži: „Tada uzeše kamenje da bace na NJ; a Isus se sakri, i iziće iz hrama prošavši između njih i otide tako“. I tako im daje još jedan dokaz Svoga Božanstva: On se skriva na neobičan načiv: iako čovek sa telom realnim i vidljivim i opipljivim, jer oni ne bi potegli kamenje na priviđenje, On prolazi između njih, a oni Ga ne vide, ne bacaju kamenje na NJ. Zašto? Zato što još nije bio došao čas stradanja i krsne smrti. A kada je došao, Gospod je sam izišao pred one koji su došli da Ga uhvate, i rekao im: „Ja sam„.
Tako u svemu što Gospod Hristos čini produžava se od početka do kraja jedan promisliteljski plan o spasenju roda ljudskog. Spasitelj ga dosledno i savršeno ostvaruje. Tu mu niko nije u stanju smetati: ni ljudi, ni demoni, ni stvari.