Jevanđelje po Jovanu 15,26

Bogočovek delima svojim pokazuje da je Bog i Spasitelj. I mnogi ga ipak mrze. Ko će tešiti hristoljupce u tugama njihovim što mnogi Gospoda njihovog mrze nizašta? – Utešitelj = Duh Istine“. On će na božanski sveubedljiv način svedočiti o Isusu da je Bog i Spasitelj. Duh Sveti nema telo da bi ga hristomrsci mogli raspeti. Njegovo svedočanstvo biće najsilnije svedačanstvo Boga o Bagočoveku, Boga o Bogu. On dolazi u ovet radi Bogočoveka i Njegovog domostroja spasenja. Bogočovvk Ga šalje od Oca da kao Duh Istine produži delo spasenja ljudi izvršeno Bogočovekom. „On će svedočiti“, za Hrista, dajući ljudima blagodatne sile, pomoću kojih će oni Hristovo delo opasenja pretvarati u svoje.

On će sići na Crkvu, i ostati zanavek u Bogočovečanskom telu Crkve kao duša Crkve. Svaki sutelesnik Crkve to će osetiti, i oseća: da je Duh Sveti u Crkvi sve i sva, kao što je duša u telu sve i sva. U Duhu Svetom i kroz Duha Svetog delaće i Bog Otac i Bog Sin, jer je delo spasenja svakog čoveka, u krajnjoj liniji, delo cele Svete Trojice. Duha Istine, „koji od Oca izlazi“, šalje u svet Gospod Hristos. I dok sva Tri Lica Presvete Trojice zajednički obavljaju u Crkvi spasenje sveta, ipak ovamo od njih ostaje potpuno samostalna i savršena Ličnost. Sve im je zajedničko, osim ličnih svojstava.

Lično svojstvo Oca je nerođenost, Sina – rođenost, Duha Svetog – ishođenje.

Otac je time Otac što rađa Sina i ishodi Duha; Sin je time Sin što se rađa od Oca; Duh je time Duh što ishodi od Oca. Otac je koren i izvor Božanstva: jedno je Božanstvo svih Lica, jedna priroda, jedna volja, jedna delatnost. Ali, iako je Otac „koren“ i „izvor“, ipak On ni po čemu nije pre Sina i Duha, jer su i Sin i Duh savečni Ocu po Božanstvu, i u svemu ravni. Delo spasenja sveta, iznršeno Bogočovekom, otkrilo nam je jasno istinu: da je Bog jedan po biću, Trojičan po Licima. To im Spas i kazuje ovom blagovešću: „A kad dođe Utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh Istine, Koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene“.

Samo Duh Sveti ishodi iz suštine Očeve, ne rađajući se nego ishodeći. Tako, naime, uči božansko Pismo, dok je način rađanja i ishođenja nedokučiv.