Теологија

Једна је од популарнијих религијских интернет фигура на Балкану. Прославио се током златног доба Балкан инфо подкеста, као директан, харизматичан и самоуверен глас „хришћанства“, “традиције” и “породичних вредности”. Његова реторика је многима толико привлачна да се изродио култ личности, маса „Мирољубових сведока“, која још увек понавља његове фразе. Међутим, ово сви већ знају. Фокусирао бих…

Вечита критика Православне Цркве на нашим просторима, од стране протестаната, је да је прихватила многе паганске обичаје. Углавном мислећи на славе, фарбање јаја за Васкрс и паљење бадњака за Божић. Пре свега бих истакао да су догме обавезна веровања која сваки члан Цркве мора да исповеда, попут учења из Симбола Вере. Света Тројица, Отелотворење Сина,…

Хришћанско Предање везује настанак хришћанске иконографије за личност једног од седамдесеторице Апостола, Светог Луку. Да ли је ово био покушај иконофила да дају историјски легитимитет својој пракси прављења и поштовања представа светитеља – или заправо има историјског темеља? Покушаћемо на ово питање да одговоримо у овом кратком тексту. Лука као лекар и сликар Из светописамских…

Са чиме се то ми сусрећемо данас? За каквим сусретом чезнемо? Свети Симеон Богопримац је живео у ишчекивању сусрета са Спасењем и у моменту сусрета одахнуо и радосно примио дуго очекивану смрт као одмор и прелаз у живот, на радост своју и на радост многих. Да ли ми данас, икако, разумемо такво ишчекивање ? Да…

Сваки празник, сваки догађај који сведочи о бризи Бога о људима и Његовом свештеном делу, људска стваралачка природа зажелела је и запотребовала да забележи и тиме засведочи истинитост тога дела. Догађајем се једино може назвати оно што се збива у односу Бога и људи и што од Бога потиче. Хришћанин је сведок ових збивања, јер…

Већ дуже време размишљам да напишем текст о овим темама, но никако да се одлучим где и како да почнем. Све оне су повезане и имају занимљив однос, али, барем мени, одредити им својеврстан почетак представља приличан проблем. Покушаћу да овај дијалог са самим собом почнем калемећи се на дух мог текста о датуму Христовог…

Писмо константно говори о „водама изнад“ и „водама испод“. Вода је, у свим културама античког света, сасвим јасно, символ хаоса – нечег непознатог, непредвидивог, неукроћеног, некатегорисаног. Сад се одједном не разликују толико Талес и Хераклит. Питај, савремени човече (читај: васпитани варварине) своје давне претке. Они су за тебе глупи. Но, не бирини, и ти си…

Мој омиљени библичар, Стивен де Јанг, човек који је, иако велики „др“, пре свега још већи „фр“, увек напомиње да у „Библији нема метафора“. Поред њега, то такође стално истичу и мени такође јако блиска браћа Пажо – Џонатан и Метју, за чију књигу „Језик стварања“ увек говорим да је апсолутно основна за сваки покушај…

Рождество Христово је сам центар све хришћанске теологије и сидро реалности. Мало је рећи да ка Витлејемској пећини уперују старозаветни свеци. Ка њој уперује све и сва, ту све почиње и све се завршава. Свака прича појединачно и Велика прича наше космичке историје, које све оне заједно образују. Сваки образац, свака твар, све од прашине…