Брза навигација:
- Посланица Римљанима
- Посланица Ефесцима
- Посланица Магнежанима
- Посланица Смирњанима
- Посланица Тралијанцима
- Посланица Филаделфијцима
- Посланица Поликарпу Смирнском
- Страдање Светог Игњатија
Ко је био Игњатије Антиохијски?
Свети Игњатије Антиохијски, који се још зове и Богоносац, рани је хришћански светитељ, рођен у 1. вијеку.
Након што је Исус успоставио Цркву, апостоли су почели да шире јеванђеље. Како се све више људи крштавало и прихватало хришћанство, било је све више потребе за новим црквеним заједницама. Тако су апостоли оснивали цркве и у њима постављали старјешине. Убрзо је формирано 5 центара хришћанства, од којих је један био Антиохија. Управо је ту Игњатије био патријарх, и то трећи по реду.
Игњатије Антиохијски има и надимак Богоносац, јер је према предању баш њега Исус носио у наручју, о чему читамо у јеванђељу (Мт. 18). Свети Игњатије био је ученик апостола Јована.
Игњатије Антиохијски Богоносац је мученички убијен у Риму, гђе је јавно бачен звјерима. На путу до Рима је утврђивао вјеру кроз сва мјеста која је пролазио. Оставио нам је вриједне текстове чије преводе овђе можете читати.
Посланица Римљанима
Игњатије Богоносац,
Цркви помилованој величанственошћу Вишњега Оца и Исуса Христа, јединога Сина Његовог, љубљеној и просветљеној вољом Онога који је захтео све што постоји, по вери и љубави Исуса Христа, Бога нашег;
(Цркви) која председава у месу области Римљана, богодостојна, достолепна, достоблажена, достохвална, достоуспешна, досточасна, досточиста и председавајућа у љубави, Христоименита, Оцеименита, коју и поздрављам у име Исуса Христа, Сина Очевог; (и свима у њој) сједињенима телом и духом са сваком заповешћу његовом,испуњенима нераздељиво благодаћу Божијом,и очишћенима од сваке туђе примесе – (желим) да се много и чисто радују у Исусу Христу,Богу нашем.
И
1. Пошто се молих Богу, (ево) успедох да видим ваша знаменита лица, тако да добих више но што тражих. Наиме, окован у Христу Исусу, надам се да ћу вас (лично) поздравити, ако буде воља (Божија) да ме удостоји до краја. 2. Јер, ево, почетак је добро уређен, ако благодат достигнем да без препреке задобијем мој удео. Али се бојим ваше љубави да ми она не учини неправду. Јер вама је лако да учините (то) што хоћете, а мени је тешко Бога задобити (достићи), ако ми се ви (сада) не смилујете (тј. не поштедите ме).
ИИ
1. Јер не желим да људима угађате, него да Богу угађате (1. Сол 2:4, Гал 1:10), као што и угађате. Јер нити ћу ја икада имати тако згодну прилику да Бога задобијем, нити ћете ви и мати боље дело да забележите, ако прећутите (о мени). Јер ако ви прећутите о мени ја ћу бити реч Божија; ако ли пак (већма) заволите тело моје, опет ћу остати (само) глас. 2. Немојте ми прибављати било шта веће од приношења (себе) на жртву Богу (Фил 2:17, 2. Тим 4:6), док је жртвеник још спреман да бисте ви, саставивши хор у љубави, певали хвалу Оцу у Христу Исусу, зато што је Бог удостојио епископа Сирије да се нађе на западу, послан са истока. Добро је заћи од света Богу, да се у Њему поново родим (изисточим).
ИИИ
1. Никада нисте никоме завидели;друге сте подучавали. А ја хоћу да оно што сте учећи (друге) подучавали, буде(и вама) сигурно. 2. Једино молите (од Бога) за мене снагу и изнутра и споља,да не само говорим него и да хоћу – да се не само називам Хришћанин, него и да се (такав) нађем. Јер ако се нађем,тада ћу моћи и звати се: и тада ћу бити веран (верник) када свету не будем видљив. 3. Ништа видљиво није добро (2.Кор 4,18). Јер Бог наш Исус Христос, када је у Оцу, већма се види(и показује).Ово дело није ствар упорства, него је Хришћанство велико када га свет мрзи.
ИВ
1. Пишем свима Црквама (кроз које пролазим) и свима поручујем – да ја добровољно умирем за Христа,ако ме ви не спречите. Молим вас, немојте ми указивати неблаговремену наклоност. Оставите ме да будем храна зверовима, преко којих се може достићи Бог. Пшеница сам Божија, и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу. 2. Боље да поласкате (подстакнете) зверове да ми буду гроб и да ништа не остане од тела мога, да не бих, умревши (- уснувши), био некоме на терету. Тада ћу бит истински ученик Исуса Христа када свет ни тело моје не буде видео. Молите усрдно Христа за мене, да се преко ових органа (зверова) нађем жртва Богу. 3. Ја ван не заповедам као Петар и Павле. Они су Апостоли – ја осуђеник; Они су слободни, ја – до сада роб. (1. Кор 9:1). Али ако пострадам, бићу ослобођеник Исуса Христа (1Кор 7,22) и васкрснућу у Њему слободан. Сада се у оковима учим да ништа не желим.
В
1. Од Сирије до Рима борим се са зверовима (1. Кор 15:32), и по мору, ноћу и дању, окован од десет леопарда, а то је чета војника, који и кад им се чини добро, бивају још гори. Али се у њиховим неправдама још више учим, но тиме се нећу оправдати (1. Кор 4:4). 2. Врло сам жељан зверова који су за ме припремљени и молим се да ми се спремни нађу; ја ћу их и поласкати (подстакнути) да ме брзо поједу, а не као што се неких (хришћана) из бојазни нису ни дотакли. Ако ли пак они сами не буду хтели, ја ћу их приморати. Опростите ми, ја знам шта ми је корисно. 3. Сада започињем бити ученик (Христов). Нека ме ништа од видљивога и невидљивога (Кол 1:16) не задржи да Исуса Христа задобијем. Огањ и крст (распињање), чопори зверова, касапљења, черечења, дробљења костију, одсецање удова, млевење целога тела, зле муке ђаволове – нека (све то) дође на мене, само да Исуса Христа задобијем.
ВИ
1. Ништа ми неће користити задовољства (овога) света (Мр 8,36), нити царства овога века. Боље ми је умрети (1. Кор 9:19) у Христу Исусу, него да царујем над крајевима земаљским. Њега тражим – за нас Умрлога; Њега желим – за нас Васкрслога (2. Кор 5:15). А тек ми предстоји рађање (порођај).
2. Опростите ми, браћо, немојте ме спречити да живим, немојте желети да умрем. Онога који желе да буде Божији, немојте поклањати свету, нити га обмањујте вештаством (материјалним); оставите ме да примим чисту светлост. Када тамо стигнем – бићу човек (Еф 4,13),
3. Дозволите ми да будем подражавалац страдања Бога мога (1. Кор 11:1, 1. Сол 1:6). Ако ко има Њега у себи, нека схвати шта желим, и нека ми саосећа, знајући шта ме обузима (Фил 1,23).
ВИИ
1. Кнез овога света хоће да ме разграби и моју увереност (веровање, мишљење) у Бога да упропасти. Зато, нека нико од вас присутних не помаже њему, него рађе будите моји (помоћници) то јест Божији. Немојте говорити о Исусу Христу а желети свет. Нека не буде у вама зависти 2. А ако вас (чак) и ја, када дођем тамо, будем молио, немојте ми поверовати, него више верујте овоме што вам (сада) пишем. Јер вам пишем жив, жарко желећи да умрем (за Христа).
Љубав се моја разапе (Гал 5:24, 5,14)
И њима у мени огња који жели ишта материјално,
Него је у мени вода жива и жуборећа (Јн 4:10, 4:14, 7:38-39),
Која ми изнутра говори:Хајде к Оцу! (Јн 14:12).
3. не уживам у храни пропадљивој,
нити у сластима овога живота.
Хлеба Божијег желим,
Који је тело Исуса Христа,
Рођенога од семена Давидова (Јн 7:42, Рм. 1:3);
И пића желим-крви Његове,
Која је љубав непропадљива.
ВИИИ
1. Не желим више да живим по човеку. А то ће бити ако и ви хтеднете. Желите то,да и ви будете жељени (од Бога). 2. Са ово мало речи (1. Петр 5:12) молим вас:поверујте ми, а Исус Христос ће вам открити да ово истински говорим, Он – нелажна уста кроз која је Отац истински говорио. 3. Молите се за мене – да успем. Не написах вам (ово) по телу, него по вери Божијој. Ако пострадам (за Христа) значи да сте (ме) заволели: ако ли будем одбачен (тј. Ако не успем), значи да ме мрзите.
ИX
1. Сећајте се у молитви својој Цркве у Сирији,која уместо мене има (сада) Бога за пастира.Сам ће је Исус Христос епископовати (надгледати), и љубав ваша. 2. А ја се стидим да се и назовем да сам један од њих,јер нисам ни достојан,пошто сам последњи између њих и недоношче (1 Кор 15,8-9). Али сам помилован да будем неко, ако Бога достигнем. 3. Поздравља вас дух мој и љубав Цркава које су ме у име Исуса Христа примиле,не као пролазника. Јер и оне (Цркве) које се нису налазиле на моме путу по телу, изишле су преда ме по градовима.
X
1. Пишем вам ово из Смирне, преко Ефешана достоблажених. А самном је, уз многе друге, и Крокс, љубљено ми име. 2. За оне пак који пре мене отидоше из Смирне у Рим на славу Божију,верујем да сте (их) познали,којима и јавите да сам близу. Јер су сви они достојни Бога и вас,и вама за њих приличи да их у свему успокојите (угостите). 3. Ово вам написах деветога (дана) пре септембарских календа. Будите ми здрави до краја, у Трпљењу Исуса Христа (2 Сол 3,5).
Посланица Ефесцима
И
1. Игњатије, Богоносац, Цркви благословеној изобилно у пуноћи Бога Оца, предодређеној пре векова да буде заувек на славу трајну, неизменљиво сједињена и изабрана истинском страдању (Христовом), по вољи Оца и Исуса христа, Бога нашег, (Цркви) достоблаженој, која је у Ефесу у Азији, (желим) да се много радује у Исусу Христу и у чистој радости.
Примио сам у Богу твоје многовољено име, које стекосте праведном природом, по вери и љубави у Исусу Христу, Спаситељу нашем. Будући да сте подржаваоци Божији оживевши крвљу Божијом, ви сродно (вам) дело до краја довршисте.
2. Јер чувши за мене, окованога из Сирије за заједничко (нам) Име и Наду, који се надам да ћу, по вашој молитви, успети да у Риму изиђем пред зверове, да бих успевши (у томе), могао бити ученик (Христов), ви похитасте да ме видите.
3.Пошто, дакле, у име Божије, примих све ваше мноштво (πολυπληθίαν) у лицу Онисима, у љубави неизрецивога а вашега у телу епископа, желим да га љубите по Исусу Христу и да му сви будете слични. Јер је благословен Онај Који је вама, као достојнима, даровао да имате таквог епископа.
ИИ
1. А за саслужитеља (συνδούλου) мојега Вура, вашега по Богу ђакона, желим да остане на част вашу и епископову. А и Крокос, достојни Бога и вас, којега примих као пример љубави ваше, у свему ме успокоји; да и њега тако утеши Отац Исуса Христа, заједно са Онисимом и Вуром и Фронтоном, у лицу којих сам све вас у љубави видео.
2. Желим да вам се радујем свагда, ако будем достојан. А треба на сваки начин прослављати Исуса Христа, Које је вас прославио, да бисте, усклађени у једној послушности (ύποταγή = покорности), повинујући се епископу и презвитерима (=свештеницима), у свему били освећени.
ИИИ
1. Не наређујем вам, као да сам ја неко. Јер иако сам окован због Имена, ја још нисам савршен у Исусу Христу. Јер (тек) сада почињем бити ученик, и (зато) вам говорим као својим саученицима. Јер би требало да ви мене укрепите вером, поуком, трпљењем, великодушношћу.
2. Али пошто љубав не допушта да ћутим о вама, зато сам претходно и узео да вас молим да сложно следите вољи Божијој. Јер и Исус Христос, наш нераздвојни живот јесте воља Очева, као што и епископи, који су постављени по крајевима (земље), јесу у вољи Исуса Христа.
ИВ
1. Због тога треба да следите вољи епископовој, као што и чините. Јер ваше славнога имена свештенство, достојно Бога, сагласно је са епископом као струне са гитаром. Зато се вашом сагласношћу и сложном љубављу прославља Исус Христос.
2. И ви сви будите један хор да тако, сагласни у једномислености и добивши тон Божији у јединству, певате једним гласом Оцу кроз Исуса Христа, да вас Он чује и препозна, по ономе што добро чините, да сте чланови Сина Његовог. Стога је корисно за вас да будете у беспрекорном јединству, да бисте и у Богу свагда заједничарили.
В
1. јер ако ја, за кратко време, стекох према вашем епископу такву блискост, која није људска него духовна, колико више сматрам блаженима вас који сте с њиме сједињени тако као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем – да све буде сагласно у јединству.
2. Нека се нико не вара: ако ко није унутар жртвеника, лишен је хлеба Божијега. Јер ако молитва једнога и двојице има толику моћ, колико ли већма молитва епископова и све Цркве?
3. Који, дакле, не долази на заједнички скуп (έπί τό αύτό = на опште сабрање), тај се већ погордио и себе је осудио. Јер је написано: „Гордељивцима се Бог супроти”. Старајмо се, зато, да се не супротимо епископу, да бисмо били Богу потчињени.
ВИ
1. И уколико неко види епископа да ћути, утолико више (треба) да га се боји. Јер свакога онога кога шаље господар дома на управљање његовим домом, треба да га примамо као и самога пошиљаоца. Према томе, јасно еј да на епископа треба гледати као на самога Господа.
2. А и сам Онисим (=епископ ваш) веома хвали вашу по Богу сложност: да сви живите по истини и нема међу вама никаквог раздора (јереси) и не слушате никога осим онога који о Исусу Христу говори у истини.
ВИИ
1. Јер су неки навикли да са лукавом преваром проносе Име (Христово), чинећи и друге ствари недостојне Бога; њих треба да избегавате као зверове. Јер су то бесни пси који мучки уједају; треба да их се чувате, јер су тешко излечиви.
2. један је Лекар, и телесни и духовни, рођени и нерођени, Бог јављени у телу, у смрти Живот истинити, и од Марије и од Бога, најпре страдалан и онда нестрадалан, Исус Христос – Господ наш.
ВИИИ
1. Нека вас, дакле, нико не вара, као што се и не варате, пошто сте ви Божији. Јер никакав раздор, који би вас могао намучити, није настао међу вама, онда (заиста) по Богу живите. Ја сам за вас осуђеник и себе посвећујем за вас, Цркву Ефешана, славну у вековима.
2. Телесни не могу чинити духовне ствари, нити духовни телесне ствари, као што ни вера – ствари невере, нити невера – ствари вере. Оно пак што ви чините и по телу, то је духовно, јер све чините у Исусу Христу.
ИX
1. А дознао сам да су неки отуда пролазили (крај вас), имајући злу науку, којима нисте дали да посеју семе (зла) међу вама, зачепивши уши да не примате оно што они сеју.
Јер сте ви заиста (живо) камење храма Очевог, припремљено за грађевину Бога Оца, уздизано на висину оруђем Исуса Христа, које је крст, служећи се као ужетом Духом Светим. А вера је ваша узводитељ ваш, а љубав је пут који узводи Богу.
2. Сви сте ви, дакле и сапутници, богоносци и храмоносци, христоносци, светоносци, у свему украшени заповестима Исуса Христа.
Зато се радујем што сам се удостојио да, овим што пишем, општим са вама и са радошћу вам честитам, јер по другом (новом) живљењу ништа не љубите, осим само Бога.
X
1. А и за друге људе молите се непрестано. Јер и у њима постоји нада покајања, да дођу до Бога. Дозволите им, дакле, да макар из дела (ваших) буду ваши ученици.
2. На њихов гњев – будите кротки, на њихове велеречивости – будите смиреномудри, на њихова хуљења – ви молитвама (узвраћајте), на њихове заблуде – ви будите чврсти у вери, на њихову суровост – будите питоми, не покушавајући да им обратно подражавате.
3. Нађите им се браћа – снисходљивошћу. Старајмо се да будемо подражаваоци Господа: ко је више (од Њега) поднео неправди? Ко лишавања? Ко порицања и прогона? Нека се међу вама не нађе икакво растиње ђавоље, него у свакој чистоти и целомудрености останите у Исусу Христу телесно и духовно.
XИ
1. Последња су времена. Зато се (надаље) устидимо, убојмо се дуготрпељивости Божије, да нам буде на осуду; или се уплашимо гњева будућега; само да се у Христу Исусу нађемо да истински живимо.
2. Нека вам ништа не треба мимо Њега, Којега ради ја носим окове, ове духовне бисере, у којима бих желео и да васкрснем, по молитви вашој, која нека бих свагда био заједничар, да бих се тако нашао у наслеђу Ефеских Хришћана, који су и са Апостолима били свагда у јединству, силом Исуса Христа.
XИИ
1. Знам ја ко сам, и којима пишем. Ја сам осуђених – ви помиловани; ја под опасношчу – ви утврђени. Ви сте пролазни пут оних који ради Бога убијају, сапричесници Павла – посвећенога, посведоченога, достоблаженога, на чијем трагу желим да се нађем када Бога задобијем; (Павла) кој вас у свакој Посланици помиње у Христу Исусу.
XИИИ
1. Старајте се пак да се чешће састајете на Евхаристију (Литургију) Божију и на славу. Јер, када се често окупљате на исто место (έπί τό αύτό), силе Сатанине се (тиме) уништавају и његова се погубност разара једнодушношћу ваше вере.
2. Ништа није боље од мира, којим се укида сваки рат небеских и земаљских.
XИВ
1. Ништа вам од овога није непознато, ако савршено имате веру и љубав у Исуса Христа, које су почетак и свршетак живота: вера почетак, а свршетак љубав. Ово пак двоје кад су у јединству – то је Бог, док све остало за савршену врлину следује за тим.
2. Нико ко исповеда веру не чини грех, нити онај ко има љубав мрзи. „Дрво се познаје по својим плодовима”. Тако и они који исповедају да су Христови, познају се кроз оно што чине. јер није сада тешко дело у исповедању, него ако ко истраје у сили вере до краја.
XВ
1. Боље је ћутати а бити, него говорити а ен бити. Добро је учити, ако онај који говори (учи), то и чини. А један је Учитељ који „рече – и постаде”; а и оно што је Он ћутећи учинио, достојно је Оца.
2. Онај који је истински стекао реч Исусову, тај може и тишину његову чути – да буде савршен; да оним што говори – чини, а оним што ћути – препознаје се, Ништа није сакривено од Господа, него и све наше скривено – Њему је сасвим близу.
3. Стога све да чинимо као да Он у нама обитава, да бисмо били храмови Његови, и Он у нама Бог наш, што и јесте, и јавише се пред лицем нашим, због чега Га праведно и љубимо.
XВИ
1. „Не варајте се, браћо моја, домокваритељи неће наследити Царства Божијег”.
2. јер ако су помрли они који су то чинили по телу (Јудеји), колико ће више (умрети), кад неко злом науком квари веру Божију, за коју Исус Христос би разапет? Такав ће, поставши нечист, отићи у огањ неугасиви, као и онај који га слуша.
XВИИ
1. Зато је Господ на главу своју примио миро, да би Цркви одисао непропадљивост. Немојте се (зато) помазивати смрадом учења кнеза овога света, да вас он не зароби (и одведе) од живота који је пред вама.
2. Зашто сви не постанемо мудри, прихвативши Божије знање, које је Исус Христос? Зашто неразумно пропадамо, не познавајући благодатни дар који нам је Господ ваистину послао?
XВИИИ
1. Дух је мој жртва крста (Христовог), који је неверујућима саблазан, а нама спасење и живот вечни. Где је мудрац’ Где препирач? Где је хвалисање оних који се зову паметнима?
2. јер Бог наш Исус Христос зачет би од Марије (Ђеве) по промислу Божијем, „од семена Давидовог” и од Духа Светога. Он би рођен и крштен, да страдањем воду (крштење) очисти.
XИX
1. И би сакривено од кнеза овога века (ђавола) девственост Маријина и њено рађање (Христа), као и смрт Господња – три јавне тајне које су у тишини Божијој учињене.
2. Како се, онда, објави (тајна Христова) вековима? Једна звезда на небу засија више од свију звезда и светлост њена беше неизрецива, и њена новина изазва изненађење, а све остале звезде, заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. И би узбуна: откуда ова новина, њима неслична!
3. Отуда се разрешиваше свака магија, и раскидаше се свака свеза зла, незнање престајаше, стара царства пропадаше, јер се Бог људски појавио, за новину живота вечнога; и почетак добијаше оно што је Бог припремио. Зато се одасвуд све потресало, јер се припремало уништење смрти!
XX
1. Ако ме Исус Христос вашом молитвом удостоји, и буде воља (Божија), у другом свитку (писму) што ћу вам написати, опширније ћу вам изложити овај започети домострој (Божији) о Новом Човеку Исусу Христу, у Његовој вери и Његовој љубави, у Његовом страдању и васкрсењу.
2. А нарочито ако ми Господ открије да се сви ви благодаћу заједно окупљате у Име (Христово), у једној вери и у Исусу Христу, Који је по телу из племена Давидова – Сину Човечијем и Сину Божијем – да сви неподељеном мишљу слушате епископа и презвитере (свештенике), ломећи један Хлеб, који је лек бесмртности, предохрана да нећемо умрети, него свагда живети у Исусу Христу.
XXИ
1. Ја сам животни откуп за вас и за оне које сте ви у част Божију послали у Смирну, одакле вам и пишем благодарећи Господу, љубећи Поликарпа, као и вас. Сећајте ме се (у молитвама), као и Исус Христос вас.
2. Молите се за Цркву у Сирији, одакле ме везанога воде у Рим, мене који сам последњи од тамошњих верника, будући (ипак) удостојен да се нађем у части Божијој. Будите (ми) здрави у Богу Оцу и Исусу Христу, заједничкој нади нашој.
Посланица Магнежанима
Игњатије, Богоносац,
(Цркви) благословеној благодаћу Бога Оца у Христу Исусу Спаситељу нашем, у коме поздрављам Цркву која је у Магнезији близу Меандра, и желим (јој) у Богу Оцу и у Исусу Христу много радости.
И
1. Дознавши за веома добро устројство (врло складан поредак) ваше по Богу љубави, и радујући се (томе), одлучих да вам у вери Исуса Христа упутим реч.
2. Јер удостојивши се богодостојног имена, у ношењу ових окова, прослављам Цркве (кроз које пролазим), којима желим сједињење са телом и -духом Исуса Христа, који је наш свагдашњи Живот, (сједињење) вере и љубави, од које нема ништа боље, и што је најглавније – (сједињење) са Исусом и Оцем (Јн. 17,21); у чему, ако издржимо сваки утицај кнеза овога века (1 Кор. 2,6) и избегнемо га, задобићемо Бога.
ИИ
Удостојих се, пак, да вас видим у лицу Дамаса, вашег богодостојног епископа, и достојних презвитера Васе и Аполонија и саслужитеља мога ђакона Зотиона, којему желим да се радујем (Кол. 1,7; Филим. 20), јер се повинује епископу као благодати Божијој и свештенству као закону Исуса Христа.
ИИИ
1. А и вама не приличи да искориштавате (злоупотребљавате) узраст (вашег) епископа (1 Тим. 4,12), него, по моћи Бога Оца, да му указујете свако поштовање, као што сам (то) и препознао код ових светих презвитера (свештеника), који нису искористили спољашњи вид младости (његове), него му се као мудри по Богу повинују; уствари не њему, него Оцу Исуса Христа – Епископу свију (1 Петр. 2,25). 2. У част, дакле, Њега (Бога Оца), који нас је заволео, доликује да слушамо (епископа) без икаквог лицемерја; јер (иначе), не као да неко обмањује овога видљивога епископа, него мисли да превари онога Невидљивога. Јер у овом случају није реч о телу, него о Богу који и све сакривено види.
ИВ
Зато је потребно не само да се називате Хришћани, него и да будете; као што неки (чине супротно): иако називају (признају) епископа, уствари све чине без њега. А такви ми се не чине да су добросавестни, зато што не безбедно, по заповести (Божијој), држе сабрања (окупљају се на скупове).
В
1. Пошто пак ствари имају свој крај, и предстоји (нам) обоје заједно – и смрт и живот (5 Мојс. 30,15; Сирах 15,17), свако ће отићи на своје место (Д.Ап. 1,25). (2) Као што постоје и две монете: једна је Божија, а друга светска (Мт. 22,19-21); и свака од их има свој утиснути лик: неверници – (лик) овога света, а верујући у љубави – лик Бога Оца кроз Исуса Христа, којега ради ако нисмо готови добровољно умрети у страдању његовом, нема у нама ни живота његовог (Рм. 6,5-11).
ВИ
1. Будући да сам у претходно наведеним лицима видео све мноштво (ваше) у вери, и заволео (вас), саветујем да се старате да у слози Божијој( у једномислености Божијој) чините све, под председништвом епископа (који је) на месту Божијем, и презвитера на месту збора апостолског, и ђакона, мени најдражих, којима је поверена служба Исуса Христа (Мт. 20,28), који је пре векова био уз Оца и на крају се јавио (нама) (Јн. 1,18).
2. Сви ви, дакле, прихвативши једну исту нарав Божију (понашање слично Богу), поштујте један другога и нека нико не гледа на ближњега (само) по телу, него једни друге у Исусу Христу свагда љубите. Нека међу вама не буде ичега што вас може разделити, него се сједините са епископом и председавајућима – за образац и наук бесмртности.
ВИИ
1. Као што, дакле, Господ (Христос), будући (са Оцем) сједињен (Јн. 5,30; 10,30), не учини ништа без Оца, нити Сам собом нити кроз Апостоле, тако ни ви не чините ништа без епископа и презвитера (свештеника), нити покушавајте нешто што вам се насамо чини умесно, него (све чините) на заједничком сабрању: једна молитва, једно мољење, један ум, једна нада у љубави (Еф. 4,4-6), у чистој радости која је Исус Христос, од Кога нема ничега бољега. 2. Сви као у један храм Божији стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3).
ВИИИ
1. Не заваравајте се туђим учењима нити старим причама (бајкама), пошто су некорисне (1 Тим. 1,4; 4,7; Тит. 1,14; 3,9); јер ако до сада живимо по Закону признајемо (тиме) да нисмо ни добили благодат. 2. Јер и божанствени Пророци живели су по Исусу Христу. Зато су и били гоњени. Они су били надахњивани његовом-благодаћу (1 Петр. 1,10-11) да уверавају непокорне да је Један Бог, који је себе објавио кроз Исуса Христа, Сина свога (Јевр, 1,1-3), који је Реч његова, произишао из тишине, који је у свему угодио Ономе који Га је послао (Јн. 1,1,18; 8,29; Рм. 16,26).
ИX
1. Ако су. дакле, они који су живели у старим стварима (у Старом Завету) дошли у новину наде, не више суботујући (не празнујући суботу), него живећи по дану Господњем. (празнујући недељу) (Откр.1,10 1 Кор.1,10), у кој је (дан) и живот наш засијао кроз Њега и смрт његову – што неки одричу – којом тајном ми примисмо веру, те зато и страдамо да се нађемо ученици Исуса Христа јединога Учитеља нашег (Мт. 23,8); 2. како ћемо (онда) моћи^живети без Њега, кад су и Пророци будући Духом ученици (његови), очекивали Њега као Учитеља? И зато Онај, кога су они праведно очекивали, дошавши васкрсао их је из мртвих.
X
1. Стога, немојмо бити неосетљиви за његову доброту (Рм. 2,4). Јер ако би се Он угледао на нас, по ономе што чинимо, онда нас више не би било. Зато, поставши његови ученици, научимо се живети по Хришћанству. Онај, пак, који се назива другим именом преко овога (Христовог), тај није Божији (Д.Ап. 4,12).
2. Одбаците стога, стари квасац, који је остарио и ускисао, и промените се у нови_квасац. који је Исус Христос (1 Кор. 5,6-8). Осолите се Њиме да се не поквари неко од вас, јер ћете по мирису бити проверени. (3) Није умесно призивати Исуса Христа, а живети по јудејски. Јер није хришћанство поверовало у Јудаизам, него Јудаизам у Хришћанство у којем се ујединио сваки језик (народ) који је поверовао у Бога (Фил. 2,11; Ис. 66,18).
XИ
1. А ово (вам говорим), драги моји, не зато што дознадох да су неки од вас такви, него, као најмањи међу вама, желим да се причувате да не упаднете у замку сујете, него да се потпуно уверите у рођење и страдање и васкрсење (Христово), које је било у време намесништва Понтија Пилата (1 Кор. 15,3-4; 1 Тим. 6,13), извршено истински и сигурно од Исуса Христа – Наде наше (1 Тим. 1,1), од које нека нико од вас не отпадне.
XИИ
Желим да вам се радујем у свему (Филим. 20), ако будем достојан. Јер иако сам везан (окован), нисам (ништа) наспрам једнога од вас одрешених. Знам да се не гордите, јер Исуса Христа имате у себи; и знам да кад вас хвалим, ви се већма смиравате, као што је написано: “Праведник самога себе укорава”(Приче 18,17).
XИИИ
1. Старајте се, зато, да се утврдите у учењима (догматима) Господњим и Апостола (његових), те да “у свему што чините – успевате” (Псал. 1,3), телом и духом, вером и љубављу, у Сину и Оцу и Духу, у почетку и савршетку, са вашим достојанственим епископом и са драгоцено исплетеним духовним венцем вашег свештенства и по Богу ђакона. 2. Подчините се епископу и једни другима, као Исус Христос Оцу по телу, и Апостоли Христу и Оцу и Духу, да би било сједињење и телесно и духовно.
XИВ
Знајући да сте испуњени Богом, укратко вам се обратих (овом поуком). Сећајте ме се у вашим молитвама, да Бога достигнем; (сећајте се) и Цркве у Сирији, одакле нисам достојан ни назвати се (1 Кор. 15,9). Јер потребујем (молим за) вашу у Богу сједињену молитву и љубав – да се Црква у Сирији удостоји да буде вашом Црквом као росом освежена.
XВ
Поздрављају вас Ефешани из Смирне, одакле вам пишем, који су (овде) присутни на славу Божију као и ви; они ме у свему успокојише, заједно са Поликарпом, епископом Смирњана. А и остале Цркве чашћу Исуса Христа поздрављају вас.
Будите здрави у слози (у једномислености) Божијој, стекавши неподељен дух, који је Исус Христос.
Посланица Смирњанима
Игњатије, Богоносац,
Цркви Бога Оца и љубљенога Исуса Христа, помилованој сваким благодатним даром, испуњеној вером и љубављу, не лишеној ниједног благодатног дара, богодоличној и светоносној, која је у Смирни у Азији, (желим) да се у беспрекорном духу и речи Божијој веома радује.
И
1. Славим Исуса Христа Бога, који вас је тако умудрио. Схватио сам вас да сте савршени у непоколебљивој вери, као приковани за крст Господа Исуса Христа и телом и духом (Гал. 2:19), и утврђени у љубави крвљу Христовом, испуњени поверењем у Господа нашег, који је истински из рода Давидовог по телу (Рм. 1:3), Сина Божијег, по вољи и сили Божијој рођенога истински од Ђеве (Лк. 1:35), крштенога од Јована, да би испунио сваку правду (Мт. 3:15); 2. истински у време Понтија Пилата и Ирода четворовласника прикованога (на крст) за нас телом, од којега смо плода ми, од богоблаженог страдања његовог; да би васкрсењем „уздигао знак” (знамење) у векове за своје свете и верне, било (да су) међу Јудејима, било међу незнабошцима, у једноме телу Цркве своје (Еф. 1:2, 2:16, Кол. 1:18, 3:15).
ИИ
Јер све то претрпео је Он ради нас – да се спасемо; и истински је пострадао, као што је и истински себе васкрсао. Не као што неки неверници говоре да је Он пострадао привидно (докетски) – сами су они привидни , те као што мисле, тако ће им и бита, њима који су бестелесни и демонски.
ИИИ
1. Јер ја Њега (Христа) и по васкрсењу познајем у телу и верујем таквога. 2. И када је дошао ученицима који су били са Петром, рекао им је: „Дохватите, опипајте ме, и видите да нисам бестелесни демон” (Лк. 24:36-39, Јн. 20:20-27). И одмах Га дотакнуше и повероваше, сјединивши се са телом његовим и са духом. Зато су (после) и смрт презирали и нашли се изнад смрти. 3. Штавише, после васкрсења Он је са њима заједно јео и пио као телесан (Јн. 21:5-12, ДАП 10:41), мада је духовно сједињен са Оцем (Јн. 10:30).
ИВ
1. А ово вам поручујем, љубљени, знајући да и ви тако мислите. Али вас предохрањујем од зверова у људском лику, које не само да не треба примати (код себе), него, ако је могуће, и не сретати се (са њима, 2 Јов.10), него се само молити за њих, не би ли се како покајали, што је тешко. А од тога власт има Исус Христос -истинити живот наш (Мт. 9:6, Фил. 1:21).
2. Јер ако је то (све) учинио Господ наш (само) привидно, онда сам и ја привидно окован! И зашто ја себе самога предадох на смрт, у огањ, под мач, пред зверове?! Али, близу мача – близу (сам) Бога; између зверова – између Бога, само (да је) у име Исуса Христа! Све трпим да бих страдао заједно са Њиме (Рм. 8:17), а укрепљује ме Он (Фил. 4:13), који је постао савршени Човек.
В
1. Њега неки не знајући одричу се, тачније речено: од Њега су они одречени, будући заступници (адвокати) већма смрти неголи истине. 2. Њих нису убедила ни пророштва, ни закон Мојсијев, нити пак Јеванђеље до сада, ни страдања (за Христа) свакога од нас појединачно. Јер они и о нама то исто (тј. привидно) мисле. Јер шта мени неко користи, ако ме хвали, а Господа мога хули не признајући Га телоносцем ? Онај који то не признаје (тј. оваплоћеног Христа), сасвим Га пориче, будући (сам) смртоносац. 3. А њихова имена не намеравам ни да напишем, јер су неверничка. Штавише, нека ми не буде (потребе) ни да их спомињем, док се не покају страдању (Христовом), које је наше васкрсење.
ВИ
1. Нека се нико не вара (1. Кор. 15:33): и наднебеска бића, и слава Анђела, и началства видљива и невидљива, ако не поверују у крв Христову (Кол. 1:16-20), и њима ће се судити. “Ко може примити, нека прими!” (Мт. 19:12). Нека се нико не горди местом (положајем), јер све (и сва) је – вера и љубав (Гал. 5:6), од којих нема ништа важније. 2. Упознајте добро те који другачије уче о благодати Исуса Христа која је дошла нама, (да видите) како су они супротни вољи (мисли) Божијој. Њима није стало за љубав, ни за удовицу, ни за сироче, ни за невољника (Јак. 1:27), ни за везанога или одрешенога, ни за гладнога или жеднога.
ВИИ
1. Од Евхаристије (Литургије) и молитве они се удаљују (Јевр. 10:25), јер не признају да је Евхаристија тело Спаситеља нашег Исуса Христа (Јн. 6:51-56), које је за наше грехе пострадало, које је Отац добротом (својом) васкрсао (Гал. 1:1). Они, дакле, који противурече дару Божијем (Јн. 4:10) – умиру дискутујући . А боље би им било да имају љубави, да би и васкрснули. 2. Зато је добро удаљавати се од таквих (Рм. 16:17, Тит. 3:10, 2. Јов. 10), и ни насамо ни заједно (на скупу) о њима говорити, него пазити на Пророке и нарочито на Јеванђеље, у којем нам је страдање објављено и васкрсење савршено испуњено. А поделе избегавајте као почетак (свих) зала.
ВИИИ
1. Сви следујте епископу, као Исус Христос Оцу, и свештенству као Апостолима, а ђаконе поштујте као Божију заповест.
Нека нико без епископа не ради било шта што се односи на Цркву. Она Евхаристија (Литургија) нека се сматра сигурном која је под епископом (тј.коју врши епископ), или ако коме он дозволи. (2) Тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа (- сви верни), као што тамо где је Исус Христос, тамо је и саборна ( – католичанска) Црква. Није дозвољено без епископа ни крштавати, ни агапе (вечере љубави, Јуда 12) свршавати, него оно што он одобри, то је и Богу угодно – да (вам) све што чините буде сигурно и поуздано.
ИX
1. Разборито је надаље трезнити се и, док још имамо времена, покајати се Богу (ДАП 26:20). Добро је знати Бога и епископа. Ко поштује епископа, тога Бог поштује; ко тајно од епископа нешто (у Цркви) ради – служи ђаволу.
2. Нека вам све изобилује у благодати, јер сте достојни. У свему сте ме успокојили, и вас (нека успокоји) Исус Христос. Заволели сте ме и отсутног и присутног. Нека вас Бог награди, којега ради све подносећи – задобићете Га.
X
1. Филона и Реа Агатопуса (Доброногог), који ме пратише ради речи Божије, добро учинисте што их примисте као ђаконе Христа Бога, који и благодаре Господу за вас, јер сте их угостили на сваки начин. Ништа вам (заиста) неће пропасти.
2. Жртва (и залог) за вас су дух мој и окови моји, које ви не презресте, нити их се постидесте (2. Тим. 1:16). Неће се ни вас постидети савршена вера – Исус Христос (Јевр. 12:2).
XИ
1. Ваша молитва отишла је на Цркву у Антиохији у Сирији, одакле везан богодоличним оковима све поздрављам, мада нисам достојан отуда бити, јер сам последњи између њих (1. Кор. 15:9). Али сам по вољи (Божијој) удостојен, не по савести, него по благодати Божијој, за коју молим да ми се савршена дарује, да вашом молитвом Бога достигнем (задобијем).
2. А да вам дело буде савршено и на земљи и на небу, приличи (вам) да у част Божију ваша Црква изабере богопосланика да он, отишавши до Сирије, изрази њима радост (честита им) што (сада) имају мир и што су повратили своју величину ( – углед) и што им је васпостављено тело њихово (- црквена заједница).
3. Чини ми се, дакле, ствар достојна да се пошаље неко од ваших са писмом да (тамо) узме удела у прослављању (Бога) за ведрину ( – спокој) која им је по Богу наступила и што је (тамошња Црква) већ стекла (мирно) пристаниште, по молитви вашој. Савршени будући, савршено и мислите (Фил. 3,15). Јер кад хоћете добро да чините, Бог је готов да вам то и дарује.
XИИ
1. Поздравља вас љубав браће који су у Троади, одакле вам и пишем по Вуру, којега сте заједно са Ефешанима, браћом вашом, послали са мном, који ме је у свему успокојио. А требало би да се сви на њега угледају, јер је образац ђаконства (служења) Божијег. Нека га благодат (Божија) награди за све. 2. Поздрављам богодостојног епископа (вашег) и богоприлично свештенство и саслужитеље моје ђаконе (Кол. 4:7), и све понаособ, и све заједно, у име Исуса Христа, и тела његовог и крви, и страдања и васкрсења, и телесног у духовног јединства Божијег и вашег. Благодат вам, милост, мир и трпљење заувек (2 Јов. 3).
XИИИ
1. Поздрављам домове браће моје са женама и децом, и девственице, назване удовице. Будите ми здрави у сили Духа (Светог). Поздравља вас Филон, који је са мном. 2. Поздрављам дом Тавијин, којој молитвено желим да, се утврђује вером и љубављу, и телесном и духовном. Поздрављам Алку, љубљено ми име, и Дафноса наупоредивог, и Евтекна, и све поименце.
Будите здрави у благодати Божијој.
Посланица Тралијанцима
Игњатије, Богоносац, омиљеној Богу, Оцу Исуса Христа, Цркви светој која је у Тралији у Азији, изабраној и богодостојној, мирујућој у телу и духу страдањем Исуса Христа – Наде наше у васкрсење у Њему, коју (Цркву) и поздрављам у пуноћи на апостолски начин и желим (јој) много радости.
И
1. Познао сам вас да имате у трпљењу беспрекоран и неподељен разум (διάνοιαν = мисао), не по навици, него по природи, као што ми је јавио Поливије, епископ ваш, који је вољом Божијом и Исуса Христа дошао у Смирну и тако се обрадовао са мном, окованим у Христу Исусу, да сам у њему видео све ваше мноштво (τό πάν πλήθος = сву црквену пуноћу).
2. Примивши, дакле, преко њега (вашу) по Богу наклоност, прославих (Бога) , јер вас нађох, како и дознадох, да сте Божији подражаваоци.
ИИ
1. Јер када се епископу повинујете као Исусу Христу, изгледате ми да не живите по човеку, него по Исусу Христу, умрломе ради нас, да бисте (ви), поверовавши у смрт Његову, избегли умиране. 2. А потребно је, да ништа без епископа не радите, као што и чините, него да се повинујете (њему) и свештенству као Апостолима Исуса Христа – Наде наше, у Коме ћемо се наћи да живимо. 3. А треба и ђакони, који су служитељи тајана (μυστηρίων) Исуса Христа, да на сваки начин свима угађају. Јер нису служитељи (διάκονοι) јелима и пићима, него слуге (ύπηρέται) Цркви Божијој. Зато треба да се чувају од оптужби (на њих) као од ватре.
ИИИ
1. Тако исто (и ви) сви поштујте ђаконе као Исуса Христа, као и епископа, који је слика (τύπον) Очева, а презвитере (свештенике) као сабор (συνέδριον) Божији и као скуп (συνέδριον) Апостола: без ових се Црква не назива (без њих нема Цркве). 2. О њима, уверен сам, да и ви тако мислите. Јер пример ваше љубави добио сам, и имам са мном, у вашем епископу, чије већ и само понашање (κατάστημα = став, појава) велика је поука, а кротост је његова снага; за којега мислим да га и безбожници уважавају. 3. Љубећи вас штедљив сам (у речима), јер бих могао да (вам) о њему пишем одређеније (συντονώτερον = опширније). Нисам (ипак) тако навикао да, будући сам осуђеник, заповедам вама као апостол.
ИВ
1. Много шта замишљам по Богу, али себе умеравам, да ен бих у хваљењу пропао. Јер сада треба већма да се бојим, и не обраћам пажњу на оне који ме погорђују. 2. Јер они који ми (похвално) говоре, шибају ме. Јер волим да пострадам (за Христа), али не знам да ли сам достојан. Ревност (у мени) није приметна за многе, али утолико ме више спопада. Зато ми је потребна кротост, којом се побеђује кнез овога света (ђаво).
В
1. Зар вам не бих могао писати о небеским стварима? Али, бојим се да, као још малој деци, не предложим вам штету, и ви, опростите ми, не могући сместити (прогутати), задавили би се. 2. Јер и ја, ни тиме што сам окован (за Христа) и што могу схватити (νείν) наднебеске ствари и анђелске степене и чинови началстава, „и видљиво и невидљиво”, ипак и поред тога још нисам учених (Христов). Јер нам још много недостаје, да нам не би Бог недостајао.
ВИ
1. Зато вас молим, не ја него љубав Исуса Христа: употребљавајте само хришћанску храну (праву веру), а клоните се туђег биља, које је јерес. 2. Ти (јеретици) су они који себи са стране уплићу исуса Христа, издајући се (тако) за достојне поверења, дајући као смртни отров помешан са медовином – који незналица радо узима – у злом задовољству смрти.
ВИИ
1. Зато се чувајте таквих. А то ће бити ако се не гордите и а ко сте неодељени од Исуса Христа Бога и од епископа (вашег) и од уредаба (установа) апостолских. 2. Ко је унутар жртвеника (унутар Литургије) тај је чист, а ко је изван жртвеника није чист; то јест, она који мимо епископа и свештенства и ђакона чини нешто, тај није чисте свести.
ВИИИ
1. (Пишем вам ово) не као да сам дознао да међу вама има тако нешто, него вас као љубљене ми предупређујем, провиђајући унапред замке ђаволове. Ви пак, оденувши се у кротост обновисте се у вери, која је тело Господње, и у љубави, која је крв исуса Христа. 2. Нико од вас нека нема било шта на ближњега свога. Не дајите повода незнабошцима, да не би, због малобројних неразумника, ружило се све у Богу мноштво (верних) (τό έν Θεώ πλήθος). Јер те[ко ономе, (вели Писмо), због кога се, из сујете, Име моје ружи од неких.
ИX
1. Зато, зачепите уши кад вам неко говори мимо Исуса Христа, Који је из рода Давидова, од Марије (Ђеве), Који се истински родио, и јео и пио истински, прогоњен за време Понтија Пилата, истински разапет и пострадао, док су (све то) посматрала небески и земаљска и подземна (бића и твари); 2. Који је и истински васкрсао из мртвих, јер Га је подигао Отац Његов, Који ће Отац Његов на сличан начин и нас, који Му верујемо, тако подићи (васкрснути) у Исусу Христу, без Којега немамо истинског живота.
X
1. Ако је, пак Он пострадао (само) привидно, као што неки безбожници то јест неверујући говоре, – будући сами они привидни, зашто сам онда ја у оковима и зашто желим да се са зверовима борим? Узалуд, дакле, умирем! Зар, дакле, Господа угоним у лаж?!
XИ
1. Него, избегавајте те зле паразитске изданке, који рађају смртоносни плод, којега чим неко окуси одмах умире. Јер такви нису садница Очева. 2. Јер кад би (то) били, показали би се (као) гране крста и плод би њихов био непропадљив. Овим (крстом) Он (Христос) позива вас у Својем страдању, пошто сте удови (μέλη = чланови) Његови. Јер не може се глава родити посебно без удова, јер је Бог обећао сједињење (главе и удова), које је (сједињење) Он Сам.
XИИ
1. Поздрављам вас из Смирне заједно са присутним ми Црквама Божијим, које су ме у свему утешиле и телом и духом. 2. Умољавају вас моји окови, које носим ради Исуса Христа, желећи да Бога задобијем; останите у међусобној слози (όμονία = једномислености) и у заједничкој молитви. А вама свакоме понаособ, и нарочито презвитерима (свештеницима), приличи да радост пружате епископу у част Оца Исуса Христа и Апостола. 3. Молитвено вам желим да ме у љубави послушате, да не бих, пишући, био међу вама за сведочанство (против вас). А и за мене молите се, јер потребујем љубав вашу у милости Божијој, да бих био удостојен наслеђа (τού κλήρου = удела), које стремим да достигнем, да се не бих нашао недосојан.
XИИИ
1. Поздравља вас љубав Смирњана и Ефешана. Спомињите у вашим молитвама Цркву у Сирији, одакле нисам достојан ни назвати се, јер сам последњи (έσχατος) између њих. 2. Будите здрави у Исусу Христу, повинујући се епископу као заповести (Божијој), а тако исто и свештенству. И сваки међусобно један другога љубите неподељеним срцем. 3. Посвећуте се (жртвујте се) за вас дух мој, не само сада, него и када Бога задобијем. Јер још сам под опасношћу, али је веран Отац у Исусу Христу да испуни моју молбу, и вашу, у Коме да се нађете беспрекорни (άμωμοι = непорочни).
Посланица Филаделфијцима
Игњатије Богоносац, Цркви Бога Оца и Господа Исуса Христа која је у Филаделфији у Азији, помилованој и утврђеној у слози (једномислености) Божијој и обрадованој неподељено у страдању Господа нашег и васкрсењу Његовом сасвим увереној (πεπληροφορημένι = испуњеној) у свакој милости, коју поздрављам у крви Исуса Христа; која (Црква) је радост вечна и постојана, особито ако (сви) буду у једно (έν ένί ώσιν) са епископом и онима с њиме презвитерима и ђаконима, који су сведочени у вери (γνώμη = мисли) Исуса Христа, које је Он по својој вољи учврстио у сигурности Духом Својим Светим.
И
1. Овога епископа (вашег) познадох да је не од себе, ни кроз човека стекао службу која се односи на заједницу, нити по таштини, него љубављу Бога Оца и Господа Исуса Христа; чијој се кротости (τήν έπιείκειαν = снисходљивости) дивим, који ћутећи може више (рећи) од таштих говорника. 2. Јер је добро усклађен са заповестима (Господњим) као гитара са струнама, Зато и похваљује душа моја његову веру (γνώμην) у Бога, познавши да је врлинска и савршена, његову постојаност и његову негневљивост у свакој кротости Бога Живога.
ИИ
1. Зато, децо светлости Истине, бежите од подела и од злих наука (κακοδιαδασκαλίας). А тамо где је пастир (епископ), тамо следујте као овце (Христове). 2. Јер многи вуци (наизглед) достојни поверења, злим задовољствима заробљују оне који трче к Богу, али такви у вашем јединству неће имати места.
ИИИ
1. Удаљавајте се од злога растиња, које не обделава Исус Христс, јер они нису садница Очева. 2 Не као да код вас нађох поделу, него прочишћавање. Јер они који су Божији и Исуса Христа, они су са епископом; и они који, покајавши се, приђу јединству Цркве, и они ће бити Божији, да би по Христу Исусу живели. 3. „Не варајте се, браћо моја”, ако ко следује расколнику, „Царство Божије неће наследити”. Ако ко иде за туђинским мишљењем, тај се ен слаже са страдањем (Христовим).
ИВ
1. Зато, старајте се да (сви) учествујете у једној Евхаристији (Литургији), јер је једно тело Господа нашег Исуса Христа и једна чаша за сједињење крви Његове, један (је) жртвеник, као што је и један епископ заједно са свештенством и ђаконима, мојим саслужитељима – да бисте све што чините чинили по Богу.
В
1. Браћо моја, врло сам раздраган љубећи вас и веома се радујући утврђујем вас; уствари не ја, него Исус Христос, ради Којега окован већма се бојим, јер сам још несавршен, али ће ме ваша молитва усавршити у Богу, да бих у уделу (наслеђу), у којем сам помилован, успео; прибегавајући Јеванђељу као телу Исусовом и Апостолима као презвитеријуму (свештенству) Цркве. 2. А и Пророке (старозаветне) љубимо, зато што су и они објављивали за Јеванђеље и у Њега (Христа) су се надали и Њега очекивали, у Којег и поверовавши спасли су се, будући у јединству Исуса Христа – свети (људи) достојни љубави и достојни дивљења, од Исуса Христа посведочени и убројани у Јеванђеље заједничке Наде.
ВИ
1. А ако вам неко тумачи (пропагира) Јудаизам, немојте га слушати. Јер боље је од човека (обрезаног) слушати Хришћанство, него од необрезаног Јудаизам. А ако обојица не говоре о Исусу Христу, они су ми као камење (надгробно) и гробови мртвих, на којима су само исписана имена људи, 2. Бежите, зато, од зловештина (магијских радњи) и замки кнеза овога века (ђавола), да не бисте, придављени његовим схватањем, ослабили у љубави; него сви (будите) заједно (έπί τό αύτό = на истом сабрању) неподељенога срца. 3. А Благодарим Богу моме што сам добре савести међу вама, и не може се нико похвалити, ни тајно ни јавно, да сам некоме био на терету у маломе или у великоме. А и свима којима сам говорио, молитвено желим да им то не буде за сведочанство (против њих).
ВИИ
1. Јер, иако су ме неки хтели по телу обманути, но Дух (Свети) се не вара будући да је од Бога. Јер (Дух) „зна одакле долази и куда иде” и скривено износи на видело. Повикао сам, будући међу вама; говорих великим гласом, гласом Божијим; Држите се епископа и свештенства и ђакона! 2. Неки пак подозревали су ме да сам то говорио зато што сам провидео одељивање неких; а сведок ми је Онај ради Којег сам окован да то нисам дознао од тела људског, него је Дух објавио, говорећи ово:
Без епископа ништа не чините, тело своје као храм Божији чувајте, јединство љубите, поделе избегавајте, подражаваоци Исуса Христа будите, као што је и Он Оца Свога!
ВИИИ
1. Ја, дакле, чињах своје као човек готов (потпуно спреман) за јединство, а где је подела и гњев, Бог (ту) не обитава. Свима пак који се кају, Господ опрашта, ако се покају за јединство Божије и сабор епископов. Верујем благодати Исуса Христа да ће Он разрешити ода вас сваку свезу (греха). 2. А вас молим да ништа не чините по свадљивости, него по христонауци. Јер сам чуо да неки говоре: Ако не нађем (потврде) у архивима (старим списима, тј. Старом Завету), нећу веровати у Јеванђеље. И кад им ја рекох: Написано је! – они ми рекоше: Тек предстоји! (Треба доказати). А мени су архиви – Исус Христос; неприкосновени архив – Крст Његов и смрт и васкрсење Његово и вера кроз Њега, чиме жеким, по вашој молитви, да се оправдам.
ИX
1. Добри су и свештеници (старозаветни), али је бољи Првосвештеник (Новог Завета), Коме је поверена Светиња над светињама, Коме једином су поверене тајне Божије; Он је Врата Очева, кроз која улазе Аврам и Исак и Јаков и Пророци и Апостоли и Црква. Све то у јединство Божије. 2. Али Јеванђеље има нешто изузезно: Долазак (τήν παρουσίαν) Спаситеља, Господа нашег Исуса Христа, Његово страдање и васкрсење. Јер љубљени Пророци јављали су за Њега, а јеванђеље је синтеза бесмртности (савршенство непропадљивости). Све заједно добро је, ако се у љубави верује.
X
1. Пошто ми је, по молитви вашој и по љубави (милосрђу), које имате у Христу Исусу, јављено да Црква у Антиохији Сиријској мирује, приличи вама као Цркви Божијој да изаберете (једног) ђакона да, послан тамо, изврши Божије послање (мисију) – да им изрази радост што су заједно сабрани, те да се прослави Име (Христово). 2. Блажен је у Исусу Христу онај који ће се удостојити такве службе, а и ви ћете се прославити. Ако ви то хоћете, није вам немогуће (учинити) за Име Божије, као што и оближње Цркве послаше епископе, а друге презвитере и ђаконе.
XИ
1. А што се тиче Филона, ђакона из Киликије, мужа посведоченог, који ми и сада служи у речи Божијој, заједно са Реом Агатопусом (Доброногим), мужем изабраним, који одричући се живота прати ме од Сирије, они вам и сведоче, а ја Богу благодарим за вас, да сте их примили, као и Господ вас. Они пак који су их понизили, нека би се искупили благодаћу Исуса христа. 2. Поздравља вас љубав браће који су у Троади, одакле вам и пишем по Вуру, посланоме заједно са мном од Ефешана и Смирњана, из разлога почасти. Нека њих почасти Господ Исус Христос, у Кога се надају телом, душом, духом, вером, љубављу, слогом (једномисленошћу).
Будите здрави у Христу Исусу – заједничкој Нади нашој.
Посланица Поликарпу Смирнском
Игњатије, Богоносац, Поликапру, епископу Цркве Смирњана – или боље; епископованом од Бога Оца и Господа Исуса Христа, – (желим) да се много радује.
И
1. Прихвативши твоју у Богу веру, утврђену као на непоколебивој стени, веома славим (Бога), удостојивши се твога непорочног лица, које у Богу жарко желим. 2. Молим те благодаћу, којом си обучен (као епископ), да појачаш твоје течење (подвиг) и све умољаваш да се спасавају. Оправдај своје место (положај) сваким старањем, и телесним и духовним. Старај се за јединство (Цркве), од којег нема ничег бољег. Све (људе) подноси, као Господ тебе; свима буди трпељив у љубави, као што и чиниш. 3. Непрестано се посвећуј молитвама; тражи (од Бога) мудрост већу него што имаш; бдиј (увек) стекавши дух неуспављив. Признај свакога понаособ по једнонарави Божијој; носи болове свих као савршени подвижник, јер где је већи труд, већа је и добит.
ИИ
1. Ако волиш (само) добре ученике, нема ти заслуге; боље оне лошије покоравај кротошћу. Не лечи се свака рана једном истом облогом. Јаче упале смируј влажним облогама. У свему буди мудар као змија и безазлен свагда као голуб. Зато си и телесан и духован, да би оно што лицем видиш миловао, а оно што је невидљиво тражи (од Бога) да ти се открије, да ниучему немаш недостатка и да у сваком благодатном дару изобилујеш. 3. Време (ово) тражи те, као крманоши ветрове и као буром витални пристаниште, да би се Бог достигао. Буди бодар као борац Божији; циљ (и награда) је – бесмртност и живот вечни, за који си и ти уверен. У свему сам ти ја жртва (и залог), и окови моји које си заволео.
ИИИ
1. Они који изгледају достојни поверења, а другачију науку уче, нека те не збуњују. Стој чврсто као наковањ кога ударају. Подвиг је великог борца да прима ударце и побеђује. Нарочито пак ми треба све да подносимо ради Бога, да би и Он нас подносио. 2. Буди још ревноснији него што си. Времена препознавај. Очекуј Онога изнад времена – Ванвременога; Невидљивога, Који је ради нас видљив; Недодирљивога, Нестрадалнога, Који је ради нас страдалан; Који је ради нас све и сва претрпео!
ИВ
1. Удовице нека не буду запостављене; после Господа, ти им буди старатељ. Ништа (у Цркви) нека не буде без твога мишљења (воље), нити ти чини ишта без Бога, као што и не чиниш. Буди постојан. 2. Нека сабрања (литургијски скупови) буду чешћи, све (верне) позивај по имену. 3. не презири робове и робиње, али и они нека се не преузносе, него нека у славу Божију већма служе, да би бољу слободу од Бога добили. нека не сабирају (новац) од заједнице да би се ослободили, да не би постали робови похлепе.
В
1. Бежи од зловештина (магијских радњи), и већма говори против њих. Сестре моје (хришћанке) поучавај да љубе Господа и да буду задовољне својим супрузима, телом и духом. Тако исто и браћи мојој (хришћанима) саветуј у име Исуса христа да љубе супруге (своје) као Господ Цркву. 2. Ако ко може остати у чедности у част тела Господњег, нека остане, без хвалисања. Ако се хвали, пропада; ако ко то (други) дозна, осим епископа, покварио је (свој подвиг). А они који се жене и који се удају, треба са сагласношћу епископа да ступају у сједињење (брака), да им брак буде по Господу, а не по похоти. Све нека буде на част Божију.
ВИ
1. Држите се епископа, да и Бог вас држи. Ја сам жртва (и залог) онима који се повинују епископу, презвитерима (свештеницима), ђаконима, и неки ми буде да заједно са њима имам удео код бога. Сатрудите се међусобно, саподвизавајте се, сапомажите се, састрадавајте; лежите и устајте заједно, као Божији домоуправитељи и помоћници и служитељи. 2. Угађајте Ономе за Кога војујете, од Кога ћете и плату добити; нека се нико не нађе дезертер. Нека вам крштење остане као оружје, вера као кацига, љубав као мач, трпљење као оклоп. Депозити ваши нека буду дела ваша, да и добитке своје достојне добијете. Будите дуготрпељиви међу собом са кротошћу, као што је и Бог (према) вама. Жарко желим да вам се увек радујем.
ВИИ
1. Пошто је Црква у Антиохији у Сирији, како ми је јављено, (поново) у миру, због молитве ваше, и ја постадох расположенији у безбрижности Божијој, ако страдањем Бога задобијем (достигнем) – да се у васкрсењу нађем ваш ученик. 2. Потребно је, Поликарпе богоблажењејши, сазвати богодолични сабор и изабрати некога којега имате као врло вољенога и неуморнога, који се може назвати Божији посланик, и њега опуномоћити да отиде у Сирију и прослави (са њима) вашу неуморну љубав, на славу Божију. 3. Хришћанин нема власти над собом, него се Богу посвећује. То дело Божије је и ваше, када га потпуно довршите. Јер сам благодаћу уверен да сте спремни за (то) доброчинство, које припада богу. Зато, знајући вашу спремност за истину, замолих вас са (ово) мало речи.
ВИИИ
1. Пошто не могах написати свима Црквама, због изненадног отпловљења из Троаде у Неаполис (Кавалу), као што воља заповеда, ти (Поликарпе) напиши Црквама које су испред (на Истоку), пошто имаш Божију веру, да и оне то исто учине: оне које могу да пошаљу пешаке (лично), а друге (да пошаљу) писма преко твојих посланика, да се (тако сви) прославите вечним делом, као што си и достојан. 2. Поздрављам све по имену, и супругу Епитропову са свим домом њеном и децом. Поздрављам љубљенога ми Атала. Поздрављам онога који ће бити удостојен да иде у Сирију. Нека благодат свагда буде са њим, и са Поликарпом који ће га послати. 3. Молитвено вам желим да свагда будете здрави у Богу нашем Исусу Христу, у Коме и да останете у Божијем јединству и епископству. Поздрављам Алку, љубљено ми име. Будите здрави у Господу.
Страдање Светог Игњатија (Текст из 4. вијека)
Када је Трајан наследио власт Римљана, (тада) беше Игњатије, ученик Апостола Јована, муж у свему апостолски, и управљаше пажљиво Црквом Антиохијском. Он је тек био пребродио старе невоље многих гоњења из времена Домицијана и, као добар крманош, руководством молитве и поста и сталним поучавањем и духовним бодрењем, супротстављаше се противној бури, бојећи се да не изгуби некога од малодушних или неискуснијих (верника)…
Пошто је гоњејне за кратко престало, он се радовао непоколебљивости Цркве, али је у себи негодовао што (сам) још није достигао истинску љубав према Христу, нити савршено звање ученика (Господњег). Јер, подразумевао је да исповедништво, које би било кроз мучеништво, да га оно већма приближава Господу. И тако, оставши још мало година на челу Цркве и осветљујући, попут божанске светиљке, ум свакога (верника) тумачењем Божанских Писама, постигао је (на крају) оно што је желео.
Јер кад потом Трајан, девете године свога царовања (107. г), погордивши се победом над Скитима и Дачанима и многим другим народима, и сматрајући да му од потпуног покоравања избегава још (само) богопобожни сабор хришћана, почео је да прети да ће (хришћани) поднети гоњење ако не пристану да се са свима народима потчине служењу демонима, те је принуђавао све који побожно живе или да принесу жртве или да умру. Тада, дакле, овај храбри Христов војник, побојавши се за Цркву Антиохијаца, отиде добровољно пред Трајана, који је у то време боравио у Антиохији а намеравао да крене на Јерменију и Парћане (Персијанце).
А када он стаде пред цара Трајана, овај му рече: „Ко си ти, зли демоне, који настојиш да наше наредбе преступиш: уз то преубеђујеш и друге да зло погину?” Игњатије одговори: „Нико Богоносца не назива како демоном (злим демоном), јер су демони одступили од слугу Божијих. Ако пак мислиш да сам ја њима опак и називаш ме злим према демонима, онда се слажем. Јер имајући Христа, Цара Небескога, ја уништавам њихове замке”. Трајан рече: „А ко је Богоносац?” Игњатије одговори: „Онај који има Христа у себи”, Трајан рече: „А зар ми теби по памети изгледамо да немамо богове, којима се и користимо као помоћницима против непријатеља?” Игњатије рече: „Вараш се, називајући демоне боговима незнабожаца, јер је Један Бог, Који је створио небо и земљу и море и све што је у њима; и Један је Христос Исус, Син Божији Јединородни, чије Царство жарко желим”. Трајан рече: „Говориш о Ономе који је распет у време Понтија Пилата?” . Игњатије рече: „О Њему Који је распео мој грех, заједно са проналазачем његовим, и Који је сваку обману и злобу демонску осудио под ноге оних који Га у срцу носе”. Трајан рече: „Ти, дакле, у срцу носиш Распетога?” Игњатије рече: „Да, јер је написано: Уселићу се у њих, и живећу у њима”. Трајан одлучи: „Наређујем да Игњатије, који говори да у себи носи Распетога, буде везан и од стране војника одведен у велики Рим да буде храна зверовима на увесељавање демоса (народа)”.
Свети Мученик, чувши ту одлуку, са радошћу узвикну: „Захваљујем Ти, Господе, што си ме удостојио почаствовати савршеном љубављу према Теби, свезавши ме гвозденим оковима заједно са Апостолом Твојим Павлом”. Рекавши то и са весељем примивши окове на себе, он се помоли најпре за Цркву и предавши је са сузама Господу, па као достојанствени ован, предводник доброга стада, би зграбљен од зверске грубости војничке и поведен у Рим да га крволочне звери прождеру.
Тако, са великом готовошћу и радошћу, желећи да пострада (за Христа), сиђе из Антиохије у Селевкију и одатле би вожен лађом. Дошавши са многим напором у град Смирњана, он с великом радошћу сиђе из лађе и похита да види Поликарпа, епископа Смирњана, који је заједно са њим био слушалац (ђак), јер су раније били ученици светог Апостола Јована. Сишавши до њега и приопштивши са његовим духовним даровима, и хвалећи се оковима (за Христа), мољаше (их) да се с његовом намером (страдања) саподвизавају; и нарочито (мољаше) сву Цркву заједно, јер су Светога, преко епископа и презвитера и ђакона, примили у посету градови и Цркве у Азији, хитајући сви к њему да би на неки начин добили део духовнога дара; и посебно (мољаше) светог Поликарпа (да умоли Бога) да преко зверова брзо постане невидљив за свет, а јави се пред лицем Христовим.
И (све) ово тако говораше и тако посведочаваше, толико повећавајући љубав према Христу да је имао достићи небеса добрим исповедништвом и ревношћу оних који су се с њиме молили за страдање, а Црквама, које су му изашле у сретење преко својих старешина, као награду узвратио је слањем њима захвалних Посланица, које (својим) молитвама и поукама одишу духовном благодаћу. Видећи, међутим, да су сви они благонаклоно расположени према њему, уплаши се да љубав братства не заустави његово ревновање за Господа, јер му се (сада) отворише добра врата за мучеништво, као што је написао (у Посланици) Цркви Римљана, што (овде) прилажемо.
Припремивши, тако, како је желео, (својом) Посланицом ону браћу (хришћане) у Риму који нису хтели, отиде тако из Смирне јер је Христоносац био пожуриван од војника да (што пре) стигне до почасти у велики Рим, да пред римским демосом (народом) буде бачен дивљим зверовима, и задобије венац страдања па пристаде у Троади. Одатле затим одвезен у Неапољ (Кавалу), па кроз Филипе пролажаше Македонију и преко Епира, према Епидамносу (Драчу), те у приморју нађе лађу и пловљаше преко Јадранског мора, одакле је прешао у Тиренско, пролазећи острва и градове, док се Светом не показаше Потиоли (код Напуља), где је похитао да изиђе хотећи да иде стопама Апостола Павла. Али, како је дунуо јак ветар и није то дозволио, јер се брод прамцем опирао, пропловио је онуда хвалећи љубав браће у томе месту.
У току једног дана и следеће ноћи, дакле, витални повратним ветровима, ми смо и невољно били (даље) вођени, жалећи због предстојећег растанка Праведника од нас. А њему иђаше (све) по молитви, пошто хиташе да што пре изађе из (овога) света да би стигао Господу Којега љубљаше. Допловивши тако у Римско пристаниште, војници су због предстојеће, да (тако) кажемо, нечисте свечаности, негодовали због кашњења, а Епископ их је с радошћу послушао у (тој) журби.
Одатле пак бише одведени до такозванога Порта, а већ се било прочуло ово са светим Мучеником, па успут сусрећемо браћу (хришћане) испуњене страхом и радошћу. Они се радоваху што се удостојише сусрета са Богоносцем, а бојаху се зато што је такав (човек) вођен на смрт. Неким (хришћанима), који су били ватрени и говорили су да ће убедити демос да не траже погубљење Праведника, поручивао је да се смире. Он је то одмах духом дознао; и све поздравивши, тражио је од њих истиниту љубав, и још више од онога у Посланици (Римљанима) говорио (им) је и убедио их да не завиде ономе који хита ка Господу. Тако је, уз клечање све браће, замолио Сина Божијег за Цркве, за престанак гоњења, за међусобну љубав браће. Онда је са журбом одведен у амфитеатар (Колосеум).
Потом је одмах затворен, по ранијој наредби Кесаревој, јер је требало завршити свечаности а то беше знаменита, како сматраху, такозвана римским језиком Тринаеста (свечаност), за време које су се званично окупљали па је тако бачен суровим животињама крај храма. Тако је брзо испуњена жеља светог Мученика Игњатија сходно написаноме: „Жеља праведникова бива прихваћена” да не би ни једноме од браће (хришћана) био на терету ради сакупљања остатака (његових), као што је и претходно пожелео у Посланици (Римљанима) да му буде (таква) кончина. Једино су (потом) сакупљени крупнији остаци његових светих моштију, који су пренети у Антиохију и положени у платно, као непроцењиво благо остављено светој Цркви од благодати (Божије) која је у Мученику.
А ово је било у дан пре тринаестих Календа јануара, то јест двадесетог децембра, када су у Риму били конзули Сура и Сенекије по други пут.
Пошто смо били очевици овога, пробдели смо читаву (следећу) ноћ плачући у кући, и много смо клечањем и молитвама умољавали Господа да извести нас слабе о овоме што се претходно догодило. Заспавши мало, неки (од нас) видели смо како (Игњатије) изненада долази и грли нас; други опет гледасмо блаженог Игњатија како се с нама одозго моли, а трећи (видеше) како он сав у зноју, као са великог труда, стиже и стаде пред Господа. Тако, видећи ово са великом радошћу и упоредивши ова виђења у сну, отпевасмо хвалу Богу, Даваоцу добара, и прославивши Светога, јавили смо вам и дан и време (годину) мучеништва (на спомен његов), да бисмо, сабирајући се у време мучеништва, постали заједничари са Страдалником и храбрим Мучеником Христовим, који је победио ђавола и завршио пут своје христољубиве жеље, у Христу Исусу, Господу нашем, кроз Којега и са Којим слава и моћ Оцу, са Светим Духом, у векове. Амин.
(Превод: Атанасије Јевтић)