Аграфи (грчки Ἄγραφα што значи „незаписно“) су казивања које се приписују Исусу Христу а које се не налазе у канонским списима Новог завјета. Апостоли су записали дио усменог Предања и како нам и апостол Јован каже, постоји много другог што је Исус чинио а да није записано:
А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свијет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
Јн. 21,25
Конкретан примјер аграфа налазимо и у самом Новом завјету. У књизи Ђела апостолских, наводи се казивање Исуса Христа које не видимо нигђе друго у Светом Писму:
Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати.
ДАП. 20,35
Код раних Црквених отаца налазимо друге примјере аграфа.
Свети Климент
Ученик апостола Петра и Павла, свети Климент римски овако пише у посланици Коринћанима:
Особито (пак) сећајући се речи Господа Исуса, које изговори учећи кротости и дуготрпељивости . Јер овако рече: „Будите милостиви, да бисте били помиловани; опраштајте, да би вам се опростило; како чините (другима), тако ће вам се чинити; како дајете, онако ће вам се дати; како судите, онако ће вам се судити; како сте благи (другима), онако ће и према вама (Бог) бити благ; којом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.
Поликарп
Сличан навод налазимо и код Светог Поликарпа у посланици Филипљанима:
Сећајући се пак шта је рекао Господ, учећи (нас): „Не судите, да вам се не суди“; праштајте, и опростиће вам се; будите милостиви, и бићете помиловани; „којом мером мерите, оном ће вам се и одмерити“, и да су „блажени сиромашни и прогоњени правде ради, јер је њихово Царство Божије”.
Папије
Ученик апостола Јована, Свети Папије јерапољски овако преноси:
То говоре Презвитери (Старци), који су видели ученика Господњег Јована, што су они чули од њега да говори, да је у она времена Господ учећи говорио:
„Доћи ће дани у које ће виногради да рађају, имајући сваки десет хиљада чокота, и сваки чокот десет хиљада лоза, и свака лоза десет хиљада гранчица, и свака гранчица десет хиљада гроздова, и сваки грозд десет хиљада зрна, и свако зрно даће двадесет пет метрита (1 метрит = 144 чаше = 24 литра) вина.
И док буде брао неки од тих великих гроздова, други ће великим гласом говорити: Ја сам најбољи грозд, одаберите мене; благослови кроз мене Господа.Такође и зрно пшенично рађаће десет хиљада влатова, и сваки влат имаће десет хиљада зрна, и свако зрно имаће по шет билибара (10 фунти) чистог брашна. И све ће дрвеће и биље давати плодове и гране са том истом склоношћу и следовањем (сразмером). И све ће животиње употребљавати храну коју даје земља; доћи ће дани и (животиње) ће се слагати међусобно и биће послушне људима пуном послушношћу.”
Јустин Мученик
Свети мученик Јустин, један од раних хришћанских апологета, у ђелу „Разговор са Трифоном“ пише:
„Такође је Господ Исус Христос рекао и: У каквим год ђелима вас затекнем, по њима ћу вам и судити.“
Климент Александријски
Пионир александријске школе, рођен средином ИИ вијека, Климент Александријски у списима Стромате пише:
„Иштите шта је велико и мале ствари ће вам се придодати.“
Свето писмо, у жељи да нас начини таквим дијалектичарима, подстиче: „Будите вешти мењачи новца“, одбацујући неке ствари, али задржавајући оно што је добро.
Ориген
Хришћански теолог из трећег вијека, Ориген, пише овако у Омилијама на Јеремију:
„
Спаситељ је сам рекао: ко је близу мене близу је ватре, ко је далеко од мене далеко је и од Царства“