Папије Јерапољски
Папије је био ученик апостола и ранохришћански писац. Он сам каже да је био ученик апостола Јована, и пријатељ Поликарпа. Јевсевије Кесаријски нам је оставио податак да је Папије био епископ у Јерапољу, за вријеме Игњатија Антиохијског. Његова ђела се датују на период између 95. и 110. године.
Речи Господњих објашњења
Одломци Папијеви, заједно са сведочењима старих писаца
И
1. Тада ће (сва) творевина, обновљења и ослобођена, донети мноштво плодова сваке врсте, кроз росу небеску и изобиље земаљско. То говоре Презвитери (Старци), који су видели ученика Господњег Јована, што су они чули од њега да говори, да је у она времена Господ учећи говорио:
2. „Доћи ће дани у које ће виногради да рађају, имајући сваки десет хиљада чокота, и сваки чокот десет хиљада лоза, и свака лоза десет хиљада гранчица, и свака гранчица десет хиљада гроздова, и сваки грозд десет хиљада зрна, и свако зрно даће двадесет пет метрита (1 метрит = 144 чаше = 24 литра) вина.
3. И док буде брао неки од тих великих гроздова, други ће великим гласом говорити: Ја сам најбољи грозд, одаберите мене; благослови кроз мене Господа.Такође и зрно пшенично рађаће десет хиљада влатова, и сваки влат имаће десет хиљада зрна, и свако зрно имаће по шет билибара (10 фунти) чистог брашна. И све ће дрвеће и биље давати плодове и гране са том истом склоношћу и следовањем (сразмером). И све ће животиње употребљавати храну коју даје земља; доћи ће дани и (животиње) ће се слагати међусобно и биће послушне људима пуном послушношћу.”
4. А ово писмено потврђује Папије, који је био слушалац Јована (Апостола), а пријатељ Поликарпов, древни муж, у четвртој од својих књига, јер постоје пет књига које је он саставио. (Јевсевије, Црквена Историја ИИИ, 39,1). И додаје говорећи:
5. „Ово је веровно (за веровање) онима који верују. И каже се, да Јуда издајник, који није веровао, питао је: како ће бити ови родови од Господа? Господ му је рекао: Видеће који достигну до оних времена”. (Иринеј Лионски, Против Јереси В, 33, 3-4)
ИИ
1. А Папијева дела позната су пет на броју, која су насловљена: Речи Господњих објашњења. Ова и Иринеј (Лионски) спомиње као једина од њега написана, говорећи овако: „А ова и…итд.” (Иринеј, ИВ 33,3).
2. Иринеј, дакле, каже то. А сам Папије у уводу својих речи (свог текста) показује да сам уопште није био слушалац ни очевидац свештених Апостола; а да је примио (све) о вери од њихових познаника то (нас) учи речима које говори:
3. „Нећу се лењити да ти и оно, што некада од Презвитера добро научих и добро запамтих, унесем (запишем) у тумачења, потврђујући истину о томе. Јер се нисам бавио онима који много говоре, као (што то чине) многи, него онима који су Истину научавали; нити онима који спомињу туђе заповести, него онима који су (научавали) заповести које су вером дате од Господа и долазе од саме истине.
4. А ако дође неко ко је и (лично) слушао Презвитере, испитивао сам (те) речи Презвитера. Шта је рекао Андреј, или шта Петар, или шта Филип, или шта Тома или Јаков, или шта Јован или Матеј, или неки други од ученика Господњих, и оно што Аристион и Презвитер Јован, ученици Господњи, говоре. Јер нисам сматрао да ће ми толико користити научено из књига, колико оно што сам чуо од живога гласа који остаје.
5. Овде је вредно запазити да је он (Папије) двапута бројао име Јованово, од којих једно најпре прибраја Петру и Јакову и Матеју и осталим Апостолима, јасно показујући Јеванђелиста (Јована), а другог Јована, разликујући речју, прибраја другима, мимо броја Апостола, стављајући испред њега Аристиона,
6. и јасно га назива Презвитером, да би и тиме доказао истинито казивање оних који су рекли да су у Азији двојица имала исто име, и да у Ефесу постоје два гроба и да се сваки (од њих) и сада зове Јованов (гроб).
7. И овде сада спомињани Папије признаје да је речи (светих) Апостола примио од оних који су их пратили, а за Аристиона и Презвитера Јована каже да их је лично слушао. Споменувши их више пута по имену, у својим делима (списима) излаже њихова предања. И нека је ово нама речено не без користи. 8. А вреди да уз речи које се придају Папију придодамо и друге његове речи, којим казује неке чудне свари, и друге које су као до њега дошле до предања.
9. То пак да је у Јерапољу боравио Апостол Филип са кћерима, то је јасно из претходнога, док то што спомиње да је Папије идући код њих добио од кћери Филипових чудесну повест, то треба сада да забележимо. Јер наводи да се догодило васкрсење мртвога од (стране) њега, и опет такође друго чудо које се догодило у вези с Јустом, названим Варсава, да је попио отровни лек и благодаћу Господњом ништа рђаво није претрпео.
10. А овога Јуста, по вазнесењу Господњем, свети Апостоли су поставили са Матијом и помолили се да уместо издајника Јуде буде изабран за попуњење њиховог броја, о чему Дела Апостолска казују овако: „И поставише двојицу, Јосифа званог Варсава, који би назван Јуст, и Матију; и помоливши се рекоше”.
11. А друге (ствари) он исти излаже као да су до њега дошле из неписаног предања, неке чудне приче Спаситељеве и науке Његове, и друге неке (ствари) бајковите.
12. Између тих (ствари) говори да ће после васкрсења мртвих бити васпостављено за хиљаду година телесно Царство Христово на овој земљи. За ово сматрам да је он (тако) претпоставио тумачећи погрешно апостолска казивања, не сагледавајући оно што су они тајно у примерима говорили.
13. Јер будући (човек) врло малога ума, види се да то говори као закључке својих речи; међутим је и многима после њега црквеним људима постао узрочник (тог) сличнога њему схватања (веровања), који су истицали древност (старину). тога човека, као Иринеју, и ако још некоме другоме који се показао да мисли исто тако.
14. А својим списом (делом) предаје и друга од Аристииона, поменута напред, Објашњења речи Господњих и предања Јована Презвитера, на која упућујемо оне који су жељни учења. Сада пак нужно ћемо додати његовим напред изложеним речима и предање о Марку, писцу Јеванђеља, које је он изложио овим (речима):
15. „И ово је презвитер говорио: Марко је био тумач Петров; колико је запамтио, тачно је записао, но не по реду. оно што је Христос или рекао или учинио. Јер није (лично) чуо Господа, нити је ишао за Њим, а касније је, као што реко, (ишао) за Петром, који је према потребама (околностима) говорио учења, а не као да је излагао поредак Господњих речи, тако да Марко ништа није погрешио шо је тако делимично записао како је запамтио. Јер само је о једноме промишљао: да ништа од онога што је чуо не изостави или да нешто слаже (изврне) у томе.”
Ово дакле казује Папије о Марку.
16: А о Матеју ово каже: „Матеј пак јеврејским језиком написао је речи (Господње), а изложио их је (протумачио, испричао), како је могао сваки (од Апостола).” 17. А употребљава он (Папије) сведочанства од претходне (Прве) Посланица Јованове и од Петрове такође. Изложио је пак и другу историју (казивање) о жени отпуштеној Господу за многе грехе, коју садржи Јеванђеље по Јеврејима. И на ово је, дакле, неопходно да ми, уз већ изложено, обратимо пажњу.
(Јевсевије, Црквена историја ИИИ, 39)
ИИИ
1. Аполинаријево: Јуда није умро вешањем (о конопац), него је преживео, будући скинут (с ужета) пре но што се удавио. То показују Дела Апостолска, јер (веле): „стрмоглавивши се пуће по средини, и просу се утроба његова”. То пак јасније казује Папије, ученик Јованов, говорећи овако у четвртој књизи Објашњења Господњих речи: “А велики пример нечашћа у овом свету хођаше (показиваше) Јуда, надувши се телом толико да тамо где кола лако пролазе он не могаше да прође, нити сама величина главе његове. А кажу да су трепавице очију његових биле толико отекле да сам уопште не виђаше светлост, нити очи његове могаше лекар помоћу сочива да види, толико су биле удубљене са спољне површине; а срамотни орган његов беше гаднији од сваког срама и висијаше преко целог тела. Истицаху (из њега) гној и црви и кроз то, на (његову) срамоту, оно најнужније. После многих мука и (сопствених) каштига, кажу да је скончао у своме селу, а да је село, због смрада, остало пусто и ненасељено до сада, па и до данасн е може нико проћи кроз то место ако не зачепи рукама ноздрве. Толико велики је из тела његова на земљу истицао смрад”.
(Грчки текст у Цатена ин Ацта СС. Апост. изд. Ј. А. Црамер, Οχοπ. 1838, п 12 етц. Такође цитира Теофилакт, Икуменије и Зигавин)
ИВ
1. А Папије дословно (каже) овако: „А некима од њих, то јест некада божанских Анђела, дао је (Бог) да владају над украшавањем Земље, и заповедио им да владају добро”. И даље вели: „Није се десило низашта долично да се сврши (престане) њихов поредак”.
(Андреј Кесаријски, Тумачење Апокалипсиса, 34; Логос 12, 40; ПГ 106, 326)
В
1. О богонадахнутости ове књиге (Откривења Јовановог) сматрамо за сувишно да одужујемо реч, јер блажени (Оци) Григорија Богослов и Кирил, а још и од старијих Папије, Методије и Иполит посведочавају веродостојност њену.
(Андреј Кесаријски, Пролог Апокалипсису, 34; Логос 12, 40; ПГ 106, 217)
ВИ
1. Узевши повода од Папија знаменитога, Јерапољског (епископа), који је био учених код Напрснога (ученика Христовог Јована), и од Климента, (и) Пантена Александријског свештеника, и Амонија најмудријега, (и) од древних и првих тумача Сабора, који су (сви) схватали целокупни Шестоднев (да се однос) за Христа и за Цркву.
(Атанасије Синаит, Тумачење Шестоднева, књ. 1; ПГ 89, 860)
ВИИ
1. Најстарији пак од црквених тумача, велим Филон философ и савременик Апостола, и Папије знаменити, из Јерапоља, ученик Јована Јеванђелиста…и они око њих, све што је (речено) о Рају схватили су духовно, односећи то на Христову Цркву.
(Атанасије Синаит, исто, књ. 1, ВИИ; ПГ 89, 961-2)
ВИИИ
1. Оне који практикују безазленост по Богу називаху децом, као што и Папија показује у првој књизи Господњих објашњења и Климент Александријски у (сво) Педагогу (И, 12-16):
(Максим Исповедник, Схолије на Ареопагита: О Небеској јерархији 5,2; ПГ 4.48)
ИX
1. Ово, мислим, говори циљајући на Папија, који је био епископ Јерапољски у Азији и савременик божанском Јеванђелисту Јовану. Јер овај Папије у својој четвртој књизи Господњих објашњења говори о уживањима у јелима у васкрсењу. И Иринеј Лионски у петој књизи Против јереси исто говори, и наводи сведока за оно што је рекао овог поменутог Папија.
(Максим Исповедник, исто, О црквеној јерархији, 7; ПГ 4, 176)
X
1. …Не само (то), него ни Папија Јерапољског епископа и мученика, нити Иринеја, светог епископа Лионског (не прихвата Стефан), где они говоре да је Царство небеско уживање неких телесних јела.
(Фотије Цариградски, Библиотека, кодекс 232; изд. Беккер 1824, п. 291)
XИ
1. Папије Јерапољски епископ, који је био слушаоц Јована Богослова, пријатељ Поликарпов, написао је пет књига Господњих речи. У њима чинећи набрајање Апостола, поселе Петра и Јована, Филипа и Томе и Матеја, у ученике Господње уписује Аристиона и другог Јована, којега назива и презвитером. Како неки мисле да [тога] (другог) Јована јесу две Посланице, мале и саборне, које су познате под именом Јовановим, зато што су стари (писци) признавали само Прву (Посланицу). А неки, преваривши се, сматрали су да је и Апокалипсис (Откривење) његово. А Папије и о хиљадугодишњици (хилијализму) греши, одакле и Иринеј. 2. Папије у другој књизи каже да су Јована Богослова и Јакова брата његова убили Јудеји. Речени Папије приповеда да је пирмио (предање) од кћери Филипових: да је Варсава, који се зове и Јуст, кушан од неверника поопио отров змије у име Христово и био сачуван неповређен. А казује и друга чудеса и нарочито (чудо) васкрсења из мртвих над мајком Манајмовом. И о онима које је Христос васкрсао из мртвих (каже) да су живели до времена Адријановог (117-138. г. по Христу).
(Филип Сидет, Црквена историја, изд. Ц. де Боор из кодекса Бароццианус 142; ТУ 5,2. 1888, 170)
XИИ
1. После Дометијана царовао је Нерва једну годину (97. г. по Христу), који је опозвао Јована са острва (Патмоса, где је био прогнан) и оставио га да живи у Ефесу. Остајући тада у животу сам од Дванаест ученика (Христових) и написавши своје Јеванђеље, удостојио се да пострада мученички. 2. Јер Папије Јерапољски епископ, будући очевидац његов, у другој књизи (својих) Господњих речи говори да је (Јован) убијен од Јудеја, то јест испунио је са својим братом (Јаковом) Христово њима предсказање и њихово о томе исповедање и сагласност. Јер Господ рекавши њима: „Можете ли пити чашу коју ја пијем?”, и када су они с радошћу пристали и сагласили се, рече (им): „Чашу моју пићете, и крстићете се кршетњем којим се ја крстим”. И с правом, јер је немогуће да Бог слаже. 3. А ако и многоучени Ориген у тумачењу (Јеванђеља) по Матеју (кн. 16, гл. 6) потврђује да је Јован мученички пострадао, указујући да је то дознао од апостолских наследника. Али такође и полихистор (многоучени историчар) Јевсевије у Црквеној Историји (књ. 3, 1) каже: Тома је добио Партију (Персију), а Јован Азију, код којих је и боравио и скончао у Ефесу.
(Грегорије Амартолос, Хроника, пролог 17; изд. Муралто 1859. и Х. Нолте, 1862)
XИИИ
1. Живео је славно, по њима, у Азији саговорник Апостола Поликарп, коме је уручено од очевидаца и служитеља Господњих епископство Цркве у Смирни. Са њим се познавао Папије, и он епископ Цркве у Јерапољу [човек у свему и особито учен и зналац Писма].
(Јевсевије Кесаријски, Црквена историја 3, 26, 1-2)
XИВ
1. За Јована Богослова и Апостола, Иринеј и други казују да је остао у животу до времена Трајановог (98-117. г. по Христу). После њега Папије Јерапољски и Поликарп Смирнски епископ били су познати као слушаоци (ученици) његови.
(Јевсевије Кесаријски, Хроника (Сзнцел 655, 14) ад Олумп. 220; изд. А. Сцхоене, 1866, т. ИИ п. 162)
XВ
1. Папије, ученик Јована Јерапољског и епископ у Азији, написао је пет томова, које је насловио Објашњење речи Господњих. У њима, како сам потврђује у предговору, није следовао разна мишљења, него је за сведоке имао Апостоле. „Испитивао сам, вели, шта је рекао Андреј и Петар, шта Филип, шта Тома, шта Јаков, шта Јован, шта Матеј или неки други од ученика Господњих, и шта још говораше Аристион и Презвитер Јован, ученик Господњи. Јер мени нису толико важне књиге, колико живи глас, који непрестано одјекује данас код писаца”.
Из овога је јасно да у каталогу имена други је Јован који се броји са Апостолом, а други је Презвитер Јован, којега броји после Аристиона. А ово рекосмо због горњег мишљења, које и записујемо, јер је предано од већине: да две последње Посланице Јованове нису Апостолове, него Презвитерове. Јер у њима се говори да ће се догодити јудејско понављање хиљаду година, које (мишљење) следују иринеј и Аполинарије и неки други, који говоре да ће после васкрсења тела Господ царовати са Светима. И још Тертулијан у књизи О нади вере, као и Викторин Петавијски и Лактанције, прожети су том мишљу.
(Јероним, Де вирис иллустрибус, 18; Опера, изд. Валларсиус, т. ИИ, п. 859)
XВИ
1. Дакле је и до тебе дошао погрешан глас (вест) да су тобоже књиге Јосифове и светих Папија и Поликарпа преведене од мене; јер нити је (то својство) мојега народа нити мојих снага да се толико ствари пренесу на друго језик са толико лепоте.
(Јероним, Ад Луциниум, Епист. 71, 5; Опера, исо изд., т. И, п. 434)
XВИИ
1. Кажу да је Иринеј…ученик будући Папијев и слушаоц Јеванђелиста Јована…
(Јероним, Ад Тхеодорам, Епист. 75, 3; Опера, т. И, п. 454)
XВИИИ
1. А са светим Поликарпом и осталих девет из Филаделфије мученички пострадаше у Смирни; и у Пергаму други, међу којима беше и Папије и многи други, чија записана мучеништва постоје.
(Пасхална хроника, ад Олyмп. 235б; изд.Диндорф, вол. И, п. 481)
XИX
1. Почетак доказа (аргументум) (Јеванђеља) по Јовану.
Јеванђеље Јованово појавило се и дато је Црквама од Јована, који је до данас (још) жив, као што каже Папије Јерапољски, љубљени ученик Јованов, у крајњем, то јест у последњих пет књига (својих). [Он је правилно за Јеванђеље које му је Јован говорио Јеретик пак Маркион, кога је овај (Јован) изобличио (осудио) као супротно верујућег, био је одбачен од Јована. А заиста еј он (Маркион) донео списе или посланице од браће који живе у Понту].
(Латински рукопис. Ватиц. Алеx. бр 14 Библ. ла (Евв.) ИX век; изд. И. М. Тхомасиус Цардиналис, Опера И, п. 344. Ромае 1747)
XX
1. Јер последњи од њих Јован, назван син громов, када је врло остарио, као што су нам предали Иринеј и Јевсевије и други верни историчари који су их наследили, пошту су се у оно време појавиле страшне јереси, издиктирао је Јеванђеље своме врлинском ученику Папију Јерапољском, ради допуне оних који су пре њега проповедали реч (господњу) народима (незнабошцима) који су по целој васељени.
(Еx Цатена Греац. ПП. ин С. Јоан. еx антиqуссимо Граецо цод., ед. примум а Б. Цордерио, Антверпен 1630)
(Превод: Атанасије Јевтић)