Да ли је могуће вјеровати у васкрсење Исуса Христа, или за то нема никаквог основа? Овај аргумент не покушава теолошки или филозофски некога да убиједи у то. Напротив, аргумент се бави искључиво историјским чињеницама и једино из тих чињеница изводи се најприхватљивији закључак.
Поменуте историјске чињенице, односно премисе овог аргумента су следеће:
1. Исус је историјска личност.
2. Разапет је и умро је на крсту.
3. Био је погребен.
4. Јавио се људима након смрти.
5. Гроб је био празан.
6. Из 1-5 слиједи да је Исус васкрсао из гроба.
За сваког ко не вјерује у чуда, васкрсење Исуса звучи као бајка. Како је могуће да се неко покаже народу, а претходно је умро? Једноставно, то није могуће. Међутим, аргумент управо доказује истинитост свих премиса и остаје нам само да извучемо закључак, а то је да се васкрсење Исуса Христа заиста догодило.
Исус је историјска личност
Не постоји готово ниједан релевантан стручњак који сматра да Исус није постојао. Наравно, не слажу се сви са натприродним карактером који му Библија придаје, али када говоримо о историјском Исусу, ово се данас у академским круговима не доводи у питање.
О изворима који помињу Исуса можете прочитати више на страни: Извори о постојању Исуса
Разапет је и умро је на крсту
Једнако томе да је постојао, нико не доводи у питање ни то да је Исус био и разапет на крсту. Већина извора које имамо о томе да је постојао, помињу и његово распеће.
Амерички експерт за Нови завјет, Барт Ехрман, каже следеће:
„Један од најсигурнијих историјских чињеница јесте да је Исус разапет под Понтијем Пилатом“ („Тхе хисторицал Јесус“, стр. 162)
Познати енглески стручњак, НТ Wригхт исто тако каже:
„Распеће Исуса Христа на крсту је сигурно.“
Још један познати стручњак, Цраиг Еванс, у својој књизи „Јесус, тхе Финал Даyс“ (стр. 3), пише:
„Ниједан озбиљан историчар не може сумњати да је Исус заиста постојао и да је разапет у доба Понтија ПИлата“.
Јохн Доминиц Цроссан, експерт за историју раног хришћанства, такође нема никакву сумњу:
„Да је Исус разапет на крсту сигурно је толико колико историјски ишта може бити сигурно“. („Јесус: А Револутионарy Биограпхy“, стр. 145)
Њемачки експерт Герд Лüдеманн закључује као и остали:
„Исусова смрт на крсту се не доводи у питање“. („Тхе рессурецтион оф Цхрист“, стр. 50)
Био је погребен
Када пажљиво погледамо Нови завјет, можемо наћи довољно извора и за тврдњу да је Исус заиста био погребен. Прво, апостол Павле помиње овај податак у 1. Посланици Коринћанима 15:3-7:
„Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму, И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму, И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола; А потом га виђеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше; А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;“
Овђе се не ради о томе да ово тврди само апостол Павле, већ нам он преноси најраније увјерење хришћана.
Потврду за то имамо у Јеванђељима. Свако од њих помиње Јосифа из Ариматеје који је Исусов погреб био преузео на себе. Извјештај у Јеванђељу по Марку о томе се сматра и најстаријим. Овај извјештај сеже толико рано да није могао бити предмет било какве преправке и додавања. У Ђелима апостолским такође имамо потврду полагања Исусовог тијела у гроб (13:28-31).
На крају, да се нешто друго догодило са Исусовим тијелом, имали бисмо бар неке историјске извјештаје о томе, али немамо ниједан.
Јавио се људима након смрти
Ако се вратимо овом раном хришћанском увјерењу, видимо да се Исус јавио многима након распећа.
1. Јавио се Петру. Ово је рано предање које је потврдио апостол Павле, а помиње се и у Јеванђељу по Луки (24:34). Овђе се Петар назива Симоном што потврђује да се ради о раном предању.
2. Исус се затим јавио и апостолима, наравно, свима осим Јуде. Поред Павла, ово помиње јеванђелист Лука (24:36-42) и Јован (20:19-20).
3. А јавио се потом и више од 500 стотина људи. Док имамо само један извор о овом јављању, оно што апостол Павле говори улива повјерење у кредибилност извјештаја. Наиме, апостол Павле се позива на свједоке који су онда то могли да потврде.
4. Јављање Јакову је такође интересантно. Јаков је био Исусов „брат“ који није вјеровао у Исусову проповјед. Није вјеровао да је Исус месија или пророк, или било ко посебан. Међутим, ово јављање га је промијенило и Јаков је касније мученички убијен због своје вјере.
5. Поновно јављање апостолима се вјероватно односи на већу групу ученика, осим „Дванаесторице“.
6. На крају, Исус се јавио апостолу Павлу. Апостол Павле је по сопственом исказу био прогонитељ Хришћана. Једном приликом, на његовом путу за Дамаск, јавио му се Исус и тада се обратио.
Докле ово не може само по себи доказати васкрсење Исуса, ови различити извјештаји могу успоставити историјску чињеницу да је више људи, можда и више стотина имало неко виђење за које су тврдили да је Исус.
Гроб је био празан
Да је све била само утјешна прича или нешто слично, Јевреји, Римљани или било ко, могао је једноставно отићи до Исусовог гроба и демонстрирати да је Исусово тијело и даље тамо и да никаквог васкрсења није било. Међутим, ово се никада није десило, из простог разлога што је гроб Исуса Христа био празан.
Сви извјештаји, било да су у питању Јеванђеља или посланице, помињу физичко васкрсење Исуса, а не само визије ученика у којима се Исус јавио нефизички.
Васкрсење Исуса је једини закључак
Из премиса, једини логичан закључак који слиједи, јесте да се васкрсење Исуса заиста догодило, што је много пута предсказао, како и сам, тако и пророци прије њега.
Алтернативе и примједбе
У историји ништа није сигурно
Сасвим добра примједба јесте да у историји ништа није 100% сигурно и да није могуће тврдити да су ове чињенице у истом том проценту тачне. Наравно да је тако, али бисмо исте критеријуме морали примијенити на све остало у историји. Друго, у науци узимамо тачним оно што је најплаузибилније. С обзиром да не постоје боље алтернативе, и да је васкрсење најбољи одговор, не постоји логичан разлог зашто не бисмо васкрсење сматрали тачним.
Исус је преживио крст
Са друге стране, не тако добар противаргумент. Обично се распеће погрешно замишља. Прво, Исус није просто „висио“ на крсту. Његове руке и ноге биле су прободене огромним ексерима. Римски војници су га тукли бичевима, који су били направљени тако што су на врху имали металне кугле и бодље које би стварале отворене ране по тијелу и одвајале ђелове коже и меса. На крају, Исус је био прободен и копљем.
Халуцинације
Чест противаргумент је да су апостоли имали само халуцинације. Међутим, ово не објашњава нестанак Исусовог тијела из гроба. Такође, није могуће да више стотина људи халуцинира исту ствар у исто вријеме.
Исламски одговор
Објективно, најбоља алтернатива налази се у Курану. По светој књизи муслимана, Алах је неког другог разапео на крст, а људима се учинило да је то Исус. Заправо, ово је интерпретација веома кратког и нејасног куранског извјештаја о овом догађају.
Међутим, ова алтернатива има историјске и теолошке мане. Прво, није реално одбити све независне и ране изворе због свега неколико ријечи насталих 600 година касније.
Теолошке импликације куранског текста су да је Алах преварио људе и сам створио Хришћанство – а затим га проклео и осудио хришћане на пакао, због тога што их је наговорио у то да вјерују.