Psalmi Davidovi, ili Psaltir, jesu knjiga Svetog Pisma Starog zaveta koja sadrži 150 svetih pesama, molitava i pohvala Bogu. Nijedna knjiga Starog zaveta nije toliko ušla u život Crkve kao Psaltir: psalmi se čitaju i poju na svakom bogosluženju, njima su se molili apostoli, mučenici i podvižnici, a i danas su oni prvi molitvenik pravoslavnog hrišćanina.
Ceo tekst psalama možete čitati u našoj onlajn Bibliji, počevši od Psalma 1 – „Blažen čovek koji ne ide na veće bezbožnika“.
Šta su psalmi?
Reč psalam dolazi od grčke reči psalmos, koja označava pesmu koja se peva uz pratnju žičanog instrumenta zvanog psaltirion. Po tom instrumentu je i cela knjiga dobila ime Psaltir. Na jevrejskom jeziku ova knjiga se zove Tehilim, što znači „hvale“, jer je hvala Bogu njen osnovni ton.
Psalmi nisu jednolični. Među njima ima pohvalnih i blagodarnih pesama, pokajnih molitava, plačeva u nevolji, mudrosnih pouka, carskih psalama i proročkih psalama koji najavljuju dolazak Mesije. U njima je izražen čitav raspon ljudskog srca pred Bogom: radost i tuga, strah i nada, kajanje i zahvalnost.
Ko je napisao psalme?
Najveći broj psalama pripisuje se svetom proroku i caru Davidu, zbog čega Crkva celu knjigu naziva Psalmi Davidovi. David je od mladosti bio pastir i muzičar; svirao je na harfi pred carem Saulom, a kasnije, kao car Izrailja, uredio je bogosluženje i pevanje pred Kovčegom zaveta. Mnogi psalmi nose u svom natpisu i okolnost iz njegovog života u kojoj su nastali – bekstvo od Saula, progon od sina Avesaloma ili pokajanje posle greha sa Virsavijom.
Pored Davida, natpisi psalama pominju i druge pisce: Asafa i sinove Korejeve, Davidove pevače, zatim Solomona, Etana i Emana, pa i proroka Mojsija, kome se pripisuje molitva „Gospode, Ti si nam bio utočište od kolena do kolena“. Ipak, Sveti Oci su smatrali da je David glavni nadahnuti tvorac Psaltira, i po njemu je knjiga ostala imenovana.
Koliko ima psalama u Psaltiru?
Psaltir sadrži 150 psalama. U pravoslavnom Psaltiru, koji sledi grčki prevod Septuaginte (prevod Sedamdesetorice), nalazi se i Psalam 151, kratka pesma o Davidovoj pobedi nad Golijatom, označena kao „izvan broja“.
Važno je znati da se numeracija psalama u pravoslavnom Psaltiru razlikuje od jevrejskog teksta i većine protestantskih izdanja. Septuaginta spaja psalme 9 i 10 jevrejskog teksta u jedan, pa je od desetog do sto četrdeset sedmog psalma pravoslavni broj obično manji za jedan. Zato je čuveni pokajni psalam „Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Tvojoj“ u Pravoslavnoj Crkvi Psalam 50, a u mnogim drugim prevodima Psalam 51.
Podela Psaltira na katizme
Za bogoslužbenu upotrebu Pravoslavna Crkva je Psaltir podelila na 20 katizmi. Reč katizma potiče od grčkog glagola „sedeti“, jer je verujućima bilo dopušteno da sede dok se psalmi čitaju. Svaka katizma deli se na tri dela koja se nazivaju slave, jer se posle svakog dela izgovara „Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu“.
| Katizma | Psalmi | Katizma | Psalmi |
|---|---|---|---|
| 1. | 1–8 | 11. | 77–84 |
| 2. | 9–16 | 12. | 85–90 |
| 3. | 17–23 | 13. | 91–100 |
| 4. | 24–31 | 14. | 101–104 |
| 5. | 32–36 | 15. | 105–108 |
| 6. | 37–45 | 16. | 109–117 |
| 7. | 46–54 | 17. | 118 |
| 8. | 55–63 | 18. | 119–133 |
| 9. | 64–69 | 19. | 134–142 |
| 10. | 70–76 | 20. | 143–150 |
Prema crkvenom Tipiku, ceo Psaltir se pročita tokom jedne sedmice na večernjima i jutrenjima, a u vreme Velikog posta čak dva puta sedmično. Sedamnaesta katizma, koja se sastoji samo od Psalma 118, najduža je i naziva se Neporočni, po svojim početnim rečima „Blaženi neporočni na putu“. Ona se čita na jutrenju Velike subote i na opelu.
Psalmi u pravoslavnom bogosluženju
Teško je zamisliti ijednu službu Pravoslavne Crkve bez psalama. U drevnom spisu koji se pripisuje svetom Jovanu Zlatoustom kaže se da je David u Crkvi „prvi, srednji i poslednji“, jer se njegovim rečima bogosluženje počinje, nastavlja i završava. Navodimo samo neke primere:
- Predpočinatelni psalam (Psalam 103) – „Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda“ – otvara večernje i opeva stvaranje sveta.
- Psalam 140 – „Gospode, zavapih k Tebi, usliši me“ – peva se na svakom večernju dok se kadi hram.
- Šestopsalmije – psalmi 3, 37, 62, 87, 102 i 142 – čitaju se na početku jutrenja u tišini i polumraku hrama.
- Polijelej – psalmi 134 i 135 – svečano se poje na praznične dane, uz paljenje svih kandila.
- Pohvalni psalmi (148–150) – „Hvalite Gospoda s nebesa“ – završavaju jutrenje.
- Psalam 50 – pokajni psalam koji se čita na jutrenju, na časovima, u molitvama pred pričešće i pri svakoj tajni pokajanja.
- Psalam 33 – „Blagosiljaću Gospoda u svako doba“ – peva se na kraju Svete liturgije, dok se deli nafora.
I časovi – prvi, treći, šesti i deveti – sastoje se prvenstveno od po tri psalma, a antifoni na početku Liturgije takođe su sastavljeni od psalamskih stihova.
Hristos u psalmima
Za Pravoslavnu Crkvu psalmi nisu samo stare jevrejske pesme, nego proročka knjiga o Hristu. Sam Gospod je posle Vaskrsenja rekao učenicima da mora da se ispuni sve što je o Njemu napisano „u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima“ (Lk 24, 44). Apostoli su u svojim propovedima najčešće navodili upravo psalme.
Psalam 2 govori o Sinu kome Otac kaže „Sin moj jesi Ti, Ja sam Te danas rodio“. Psalam 21 počinje rečima „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio“, koje je Hristos izgovorio na Krstu, a u njemu se opisuje i deljenje Njegovih haljina bacanjem kocke. Psalam 15 prorokuje da Bog neće dati Svetome svome da vidi truljenje, što apostol Petar tumači kao proroštvo o Vaskrsenju. Psalam 109 opeva Hrista kao Gospoda koji sedi s desne strane Oca i kao večnog Sveštenika po činu Melhisedekovom.
Šta Sveti Oci kažu o psalmima?
Sveti Atanasije Veliki je u Poslanici Marcelinu o tumačenju psalama napisao da Psaltir sadrži u sebi sve ono što se nalazi u ostalim knjigama Svetog Pisma, kao vrt u kome rastu plodovi svih ostalih knjiga. Posebnost psalama, po njemu, jeste u tome što čovek u njima prepoznaje pokrete sopstvene duše: druge knjige čitamo kao reči o drugima, a psalme izgovaramo kao da su naše sopstvene reči. Zato Psaltir postaje ogledalo duše i škola molitve.
Sveti Vasilije Veliki, u besedi na Psalam 1, opisuje psalam kao tišinu duše i posrednika mira, koji smiruje strasti, miri neprijatelje i sjedinjuje ljude u jedan hor. Po njegovim rečima, Duh Sveti je pouku spojio sa slatkoćom pesme kako bismo, uživajući u melodiji, neprimetno primali korist za dušu.
Pustinjski oci i monasi su Psaltir učili napamet i neprestano ga ponavljali na radu i na putu. Monaško pravilo čitanja celog Psaltira u toku jedne sedmice, ili čak jednog dana, nastalo je upravo iz te drevne prakse.
Psaltir u životu srpskog naroda
Kod Srba i ostalih slovenskih naroda Psaltir je vekovima bio jedna od najčitanijih knjiga. Prepisivan je u manastirima na crkvenoslovenskom jeziku, a deca su iz njega učila da čitaju, posle Časoslova. Mnogi stari srpski rukopisni Psaltiri sadrže i dodatke sa molitvama i tumačenjima, što pokazuje da je služio kao kućni molitvenik.
Na savremeni srpski jezik psalme je, u okviru prevoda Starog zaveta, preveo Đura Daničić, a taj prevod je i danas najrasprostranjeniji. U bogosluženju Srpske Pravoslavne Crkve psalmi se i dalje čitaju i na crkvenoslovenskom i na srpskom jeziku.
Čitanje Psaltira za upokojene
U pravoslavnom predanju postoji pobožni običaj da se nad telom upokojenog, a zatim i u danima posle smrti, naročito do četrdesetog dana, čita Psaltir. Psalmi su molitva Crkve za dušu pokojnika i uteha za njegove bližnje. Između katizmi umeću se molitve za upokojene, a ime pokojnika se pominje posle svake slave.
Kako čitati psalme kod kuće?
Ko želi da psalme uvede u svoje svakodnevno molitveno pravilo, može početi skromno – sa jednim psalmom ujutru i jednim uveče, ili sa jednom slavom katizme dnevno. Pre čitanja Psaltira uobičajeno je izgovoriti početne molitve: „Carju nebesni“, Trisveto i molitvu Oče naš. Psalme ne treba čitati žurno, nego pažljivo, sa razumevanjem, zadržavajući se na stihovima koji dotiču srce. Kada je moguće, dobro je o pravilu čitanja posavetovati se sa svojim duhovnikom.
Najčešće čitani psalmi u svakodnevnom životu jesu Psalam 50 (pokajanje), Psalam 90 „Živi u pomoći Višnjega“ (zaštita u opasnosti), Psalam 22 „Gospod je pastir moj“ (pouzdanje u Boga) i Psalam 26 „Gospod je svetlost moja i Spasitelj moj“.
Čitajte Psalme Davidove onlajn
Svih 150 psalama dostupno je u našoj onlajn Bibliji. Čitanje možete početi od prvog psalma, koji Sveti Oci nazivaju uvodom u ceo Psaltir, jer govori o dva puta – putu pravednika i putu bezbožnika.