Псалми Давидови, или Псалтир, јесу књига Светог Писма Старог завета која садржи 150 светих песама, молитава и похвала Богу. Ниједна књига Старог завета није толико ушла у живот Цркве као Псалтир: псалми се читају и поју на сваком богослужењу, њима су се молили апостоли, мученици и подвижници, а и данас су они први молитвеник православног хришћанина.
Цео текст псалама можете читати у нашој онлајн Библији, почевши од Псалма 1 – „Блажен човек који не иде на веће безбожника“.
Шта су псалми?
Реч псалам долази од грчке речи псалмос, која означава песму која се пева уз пратњу жичаног инструмента званог псалтирион. По том инструменту је и цела књига добила име Псалтир. На јеврејском језику ова књига се зове Техилим, што значи „хвале“, јер је хвала Богу њен основни тон.
Псалми нису једнолични. Међу њима има похвалних и благодарних песама, покајних молитава, плачева у невољи, мудросних поука, царских псалама и пророчких псалама који најављују долазак Месије. У њима је изражен читав распон људског срца пред Богом: радост и туга, страх и нада, кајање и захвалност.
Ко је написао псалме?
Највећи број псалама приписује се светом пророку и цару Давиду, због чега Црква целу књигу назива Псалми Давидови. Давид је од младости био пастир и музичар; свирао је на харфи пред царем Саулом, а касније, као цар Израиља, уредио је богослужење и певање пред Ковчегом завета. Многи псалми носе у свом натпису и околност из његовог живота у којој су настали – бекство од Саула, прогон од сина Авесалома или покајање после греха са Вирсавијом.
Поред Давида, натписи псалама помињу и друге писце: Асафа и синове Корејеве, Давидове певаче, затим Соломона, Етана и Емана, па и пророка Мојсија, коме се приписује молитва „Господе, Ти си нам био уточиште од колена до колена“. Ипак, Свети Оци су сматрали да је Давид главни надахнути творац Псалтира, и по њему је књига остала именована.
Колико има псалама у Псалтиру?
Псалтир садржи 150 псалама. У православном Псалтиру, који следи грчки превод Септуагинте (превод Седамдесеторице), налази се и Псалам 151, кратка песма о Давидовој победи над Голијатом, означена као „изван броја“.
Важно је знати да се нумерација псалама у православном Псалтиру разликује од јеврејског текста и већине протестантских издања. Септуагинта спаја псалме 9 и 10 јеврејског текста у један, па је од десетог до сто четрдесет седмог псалма православни број обично мањи за један. Зато је чувени покајни псалам „Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој“ у Православној Цркви Псалам 50, а у многим другим преводима Псалам 51.
Подела Псалтира на катизме
За богослужбену употребу Православна Црква је Псалтир поделила на 20 катизми. Реч катизма потиче од грчког глагола „седети“, јер је верујућима било допуштено да седе док се псалми читају. Свака катизма дели се на три дела која се називају славе, јер се после сваког дела изговара „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу“.
| Катизма | Псалми | Катизма | Псалми |
|---|---|---|---|
| 1. | 1–8 | 11. | 77–84 |
| 2. | 9–16 | 12. | 85–90 |
| 3. | 17–23 | 13. | 91–100 |
| 4. | 24–31 | 14. | 101–104 |
| 5. | 32–36 | 15. | 105–108 |
| 6. | 37–45 | 16. | 109–117 |
| 7. | 46–54 | 17. | 118 |
| 8. | 55–63 | 18. | 119–133 |
| 9. | 64–69 | 19. | 134–142 |
| 10. | 70–76 | 20. | 143–150 |
Према црквеном Типику, цео Псалтир се прочита током једне седмице на вечерњима и јутрењима, а у време Великог поста чак два пута седмично. Седамнаеста катизма, која се састоји само од Псалма 118, најдужа је и назива се Непорочни, по својим почетним речима „Блажени непорочни на путу“. Она се чита на јутрењу Велике суботе и на опелу.
Псалми у православном богослужењу
Тешко је замислити иједну службу Православне Цркве без псалама. У древном спису који се приписује светом Јовану Златоустом каже се да је Давид у Цркви „први, средњи и последњи“, јер се његовим речима богослужење почиње, наставља и завршава. Наводимо само неке примере:
- Предпочинателни псалам (Псалам 103) – „Благосиљај, душо моја, Господа“ – отвара вечерње и опева стварање света.
- Псалам 140 – „Господе, завапих к Теби, услиши ме“ – пева се на сваком вечерњу док се кади храм.
- Шестопсалмије – псалми 3, 37, 62, 87, 102 и 142 – читају се на почетку јутрења у тишини и полумраку храма.
- Полијелеј – псалми 134 и 135 – свечано се поје на празничне дане, уз паљење свих кандила.
- Похвални псалми (148–150) – „Хвалите Господа с небеса“ – завршавају јутрење.
- Псалам 50 – покајни псалам који се чита на јутрењу, на часовима, у молитвама пред причешће и при свакој тајни покајања.
- Псалам 33 – „Благосиљаћу Господа у свако доба“ – пева се на крају Свете литургије, док се дели нафора.
И часови – први, трећи, шести и девети – састоје се првенствено од по три псалма, а антифони на почетку Литургије такође су састављени од псаламских стихова.
Христос у псалмима
За Православну Цркву псалми нису само старе јеврејске песме, него пророчка књига о Христу. Сам Господ је после Васкрсења рекао ученицима да мора да се испуни све што је о Њему написано „у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима“ (Лк 24, 44). Апостоли су у својим проповедима најчешће наводили управо псалме.
Псалам 2 говори о Сину коме Отац каже „Син мој јеси Ти, Ја сам Те данас родио“. Псалам 21 почиње речима „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио“, које је Христос изговорио на Крсту, а у њему се описује и дељење Његових хаљина бацањем коцке. Псалам 15 пророкује да Бог неће дати Светоме своме да види труљење, што апостол Петар тумачи као пророштво о Васкрсењу. Псалам 109 опева Христа као Господа који седи с десне стране Оца и као вечног Свештеника по чину Мелхиседековом.
Шта Свети Оци кажу о псалмима?
Свети Атанасије Велики је у Посланици Марцелину о тумачењу псалама написао да Псалтир садржи у себи све оно што се налази у осталим књигама Светог Писма, као врт у коме расту плодови свих осталих књига. Посебност псалама, по њему, јесте у томе што човек у њима препознаје покрете сопствене душе: друге књиге читамо као речи о другима, а псалме изговарамо као да су наше сопствене речи. Зато Псалтир постаје огледало душе и школа молитве.
Свети Василије Велики, у беседи на Псалам 1, описује псалам као тишину душе и посредника мира, који смирује страсти, мири непријатеље и сједињује људе у један хор. По његовим речима, Дух Свети је поуку спојио са слаткоћом песме како бисмо, уживајући у мелодији, неприметно примали корист за душу.
Пустињски оци и монаси су Псалтир учили напамет и непрестано га понављали на раду и на путу. Монашко правило читања целог Псалтира у току једне седмице, или чак једног дана, настало је управо из те древне праксе.
Псалтир у животу српског народа
Код Срба и осталих словенских народа Псалтир је вековима био једна од најчитанијих књига. Преписиван је у манастирима на црквенословенском језику, а деца су из њега учила да читају, после Часослова. Многи стари српски рукописни Псалтири садрже и додатке са молитвама и тумачењима, што показује да је служио као кућни молитвеник.
На савремени српски језик псалме је, у оквиру превода Старог завета, превео Ђура Даничић, а тај превод је и данас најраспрострањенији. У богослужењу Српске Православне Цркве псалми се и даље читају и на црквенословенском и на српском језику.
Читање Псалтира за упокојене
У православном предању постоји побожни обичај да се над телом упокојеног, а затим и у данима после смрти, нарочито до четрдесетог дана, чита Псалтир. Псалми су молитва Цркве за душу покојника и утеха за његове ближње. Између катизми умећу се молитве за упокојене, а име покојника се помиње после сваке славе.
Како читати псалме код куће?
Ко жели да псалме уведе у своје свакодневно молитвено правило, може почети скромно – са једним псалмом ујутру и једним увече, или са једном славом катизме дневно. Пре читања Псалтира уобичајено је изговорити почетне молитве: „Царју небесни“, Трисвето и молитву Оче наш. Псалме не треба читати журно, него пажљиво, са разумевањем, задржавајући се на стиховима који дотичу срце. Када је могуће, добро је о правилу читања посаветовати се са својим духовником.
Најчешће читани псалми у свакодневном животу јесу Псалам 50 (покајање), Псалам 90 „Живи у помоћи Вишњега“ (заштита у опасности), Псалам 22 „Господ је пастир мој“ (поуздање у Бога) и Псалам 26 „Господ је светлост моја и Спаситељ мој“.
Читајте Псалме Давидове онлајн
Свих 150 псалама доступно је у нашој онлајн Библији. Читање можете почети од првог псалма, који Свети Оци називају уводом у цео Псалтир, јер говори о два пута – путу праведника и путу безбожника.