„Kaćuša“ – Pesma ljubavi, nade i pobede!

Tijana A

9. maj, 2025.

„Kaćuša“ (ruski: Катюша) – Pesma ljubavi, nade i pobede!

Danas, 9. maja, svet obeležava Dan pobede nad fašizmom, dan kada je pre više od sedam decenija završen najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva – Drugi svetski rat. Tog dana, 1945. godine, nacistička Nemačka potpisala je bezuslovnu kapitulaciju, a milioni ljudi širom Evrope proslavili su slobodu. U znak sećanja na te događaje, mnoge zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i dalje neguju sećanje na pesme koje su u tim teškim vremenima budile nadu i hrabrost. Među njima, jedno mesto zauzima pesma „Kaćuša“ – jednostavna, ali snažna melodija koja je postala simbol ljubavi, odanosti i otpora.

The Soviet Union 1970 CPA 3927 stamp (Woman with Bouquet. Federation Emblem and Jubilee Date

Sovjetski Savez, 1970, markica CPA 3927 (Žena sa buketom. Znak Federacije i jubilejski datum).

Istorija i značenje pesme „Kaćuša“

Pesma je nastala 1938. godine, a stihove je napisao pesnik Mihail Isakovski, dok je muziku komponovao Matvej Blanter. Iako je stvorena pre izbijanja rata, pesma je svoju pravu slavu stekla tek kada su njene reči počele da odjekuju rovovima i vojnim logorima, a ubrzo je postala deo vojnog i narodnog identiteta Sovjetskog Saveza. Često se izvodila pred vojnicima, a njeni stihovi su mnogima davali snagu u najtežim trenucima rata.

U pesmi, mlada devojka Kaćuša stoji na visokoj obali reke i peva svom voljenom koji se nalazi daleko – na frontu, gde brani svoju zemlju. Njena pesma nije samo ljubavni pozdrav, već i simbol vere, nade i duhovne povezanosti između onih kod kuće i onih koji se bore.

Tekst pesme i prevod

Na ruskom jeziku:

Расцветали яблони и груши,
Поплыли туманы над рекой;
Выходила на берег Катюша,
На высокий берег, на крутой.
Выходила, песню заводила
Про степного, сизого орла,
Про того, которого любила,
Про того, чьи письма берегла.
Ой, ты, песня, песенка девичья,
Ты лети за ясным солнцем вслед,
И бойцу на дальнем пограничье
От Катюши передай привет.
Пусть он вспомнит девушку простую,
Пусть услышит, как она поёт,
Пусть он землю бережёт родную,
А любовь Катюша сбережёт.

Prevod na srpski jezik:

Procvetele su jabuke i kruške,
Razvila se magla nad rekom;
Izašla je na obalu Kaćuša,
Na visoku obalu, na strminu.
Izašla je, pesmu započela
O stepskom, sivom orlu,
O onom, koga je volela,
O onom, čija pisma je čuvala.
O, ti pesmo, devojačka pesmo,
Ti leti za jasnim suncem,
I borcu na dalekoj granici
Od Kaćuše prenesi pozdrav.
Neka se seti devojke obične,
Neka čuje kako ona peva,
Neka zemlju čuva rodnu,
A ljubav će Kaćuša sačuvati.

Zašto je „Kaćuša“ i danas važna?

Iako je prošlo više od osamdeset godina od kada je pesma nastala, „Kaćuša“ i dalje živi – u sećanjima, školskim horovima, vojnim paradama i kulturnim manifestacijama. Nije to samo zbog njene muzike, već zbog poruke koju nosi: ljubav prema čoveku i ljubav prema otadžbini mogu opstati čak i u najtežim vremenima.

U današnjem svetu, u kojem često zaboravljamo važnost istorije i žrtava koje su prethodile našoj slobodi, pesma „Kaćuša“ podseća nas na snagu običnih ljudi – onih koji su voleli, čekali, borili se i nadali.

Upravo se ova poslednja rečenica može spojiti i sa svedočenjem ikonopisca Katarine Raković, koja u sebi nosi ruske i srpske gene:

„Dan pobede nad fašizmom – 9 maj je za ruski narod jedan od četiri sveta datuma. Datuma kada su njihova vera i ljubav prema Otadžbini zavojevali svoju slobodu zlatnu da opstanu kao narod. Prvi datum je 1382. Kulikova bitka protiv Tatara. Sledeća je 1613. bitka protiv Reči Pospolitoj, tj. udruženih Poljaka i Litvanaca. Treća 1812. je protiv Napoleona. Četvrta je pobeda u Velikom Otadžbinskom ratu (1941. i 1945.)

Sovjetski vojni dopisnici i filmski operateri u zgradi Rajhstaga. U Berlinu 9. maja 1945.

Naravno, za srpski narod taj rat je značio ne samo pobedu, nego i poraz. Jer je na vlast došao komunizam. Ono što je za Srbe bila pobeda u Prvom svetskom ratu, to je za Ruse pobeda u Drugom svetskom ratu. Za mene je posebno bitan 9 maj., jer sam napola Ruskinja. A kad kažem Ruskinja, to sam već i pisala, to je jedan pojam koji sadrži suštinski pripadnost ruskom narodu, nebitno kog naroda bio. Moja ruska porodica je multietnička. Ali svi oni sebe smatraju Rusima i smatraju svoju otadžbinu Rusijom. I tako sam i ja vaspitana.

Moj pradeda G.M. Nikolajevskij i moje čukundede V.I.Goljdštejn i J.M.Šapiro i čukunbaka M.F.Klark su bili aktivni učesnici u drugom svetskom ratu. Evocirujući danas uspomenu o svojoj porodici, povodom ovih naših predaka, duboko sam dirnuta njihovim tragičnim sudbinama, velikom hrabrošću i požrtvovanošću za svoj narod i velikim porodičnim ranama. I potpuno sam svesna da nosim njihove gene, jer sam njihov direktan potomak, i to moje srce uzdiže od ponosa i duboko negde u srce dira. Njihovi životi nas uče da ne diramo ništa tuđe, a da ne damo na svoje. I da istinski, dubinski volimo i čuvamo svoju Otadžbinu.

Tako su se čudesno u meni isplela ta dva gena — jednog velikog ruskog hrabrog naroda i jednog istinski junačkog malog naroda, srpskog — ta dva mučenička naroda, koja su se preplela u meni i zadala mi naš porodični zavet: da vazda prebivamo u ljubavi i prema svojim bližnjima i prema svojoj Otadžbini, a ljubav je delatna, po nekad i po cenu života.”

Bilo bi nam drago da čujemo tvoje mišljenje o ovom tekstu. Slobodno ostavi komentar ispod, ili nam pošalji svoje mišljenje na admin@promisao.com.

Komentari