Одмах ћу вас нешто питати: Да ли сте имали икаквог избора када сте размишљали о томе да отворите овај текст? Можда је за ту одлуку била заслужна ваша слободна воља, или је можда све унапријед одређено и ви се ту ништа нисте питали?
Ако постоји Бог, он све зна. А Божије свезнање укључује и прошлост и будућност. Тако дакле, онда је Бог све унапријед одредио и ми ту ништа не можемо. Слободна воља не постоји – проста математика. Односно обрнуто, неко ће рећи да слободна воља постоји, па самим тим не постоји Бог.
Међутим, хајде да бацимо мали сноп свијетла на ову „заврзламу” и покажемо како слободна воља није угрожена Божијим свезнањем.
Божије свезнање
Термин „Бог“ односи се на ентитет одређених својстава као што су свеприсутност, бесконачност, свемогућност и друге, а од којих је једно и свезнање. Односно, ентитет који нема ова својства није Бог.
Највеће свјетске религије укључујући хришћанство, ислам, јудаизам и хиндуизам, подразумијевају да је Бог свезнајућ.
Од многобројних примјера из Библије, можемо навести онај у којем пише да нас Бог зна и прије него се родимо:
Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. (Јеремија 1:5)
Куран је експлицитан у томе да је Бог (Аллах) свезнајућ, односно да зна све:
Реци: „Зар ви да обавјештавате Аллаха о вјеровању своме, кад Аллах зна све што је на небесима и на Земљи! Аллах све зна.“ (Куран 49:16)
Таква учења налазимо и у Ведама. Навешћемо само један примјер:
О људи, Брахма је свемоћан и бестјелесан. Није га могуће искривити и разбити на ђелове. Он је чист, безгрешан, свеприсутан, свезнајућ… (Јаџур веда 8:40)
Не само да Бог зна све оно што се већ догодило и што ће се тек догодити, већ има свезнање и о свим могућим сценаријима који се нису догодили а могли су.
Слободна воља
На шта уопште мислимо када кажемо „слободна воља”? Постоје различити концепти, контексти и дефиниције ове синтагме, као и комплексне расправе о њој током читаве наше историје.
Слободна воља се може једноставно свести на могућност бирања сопствених поступака. То значи, докле год имамо способност да бирамо, било да су у питању умне или физичке радње, имамо слободну вољу.
Битно је направити разлику између слободне воље и реалне ограничености онога што можемо урадити у сваком тренутку. Шта то тачно значи?
На примјер, када би вам неко прислонио цијев пиштоља уз главу и тјерао вас да читате овај текст (најискреније се надам да то није случај), ви бисте вјероватно поступили тако јер сте на то присиљени. Ипак, и даље имате могућност да одбијете наређење, ма какве последице биле. Тако можемо рећи да слободна воља и даље постоји, иако сте практично приморани на једну опцију.
Насупрот томе, слободна воља не постоји само онда када немамо ни могућност да урадимо било шта друго осим једне ствари. Замислите на примјер компјутерски програм који врши само једну једину радњу без начина да уради нешто друго.
Неко жели да уради нешто физички немогуће: да одлети у облаке, путује кроз вријеме, види кроз зидове, и сл. Не можемо ни тада рећи да не постоји слободна воља, већ да она само не обухвата физички и логички немогуће ствари.
Дакле, докле год наши поступци и мисли нису предетерминисани, слободна воља постоји.
Занимљиво је поменути поједина истраживања која су покушала доказати да све и јесте већ унапријед одређено, и то на генетском нивоу. Међутим, питање је колико се заиста можемо поуздати у ова истраживања, а и ако би се она испоставила тачним, не би доказала да не посједујемо моћ свјесног одлучивања у свим ситуацијама, већ само да имамо склоност да у одређеним ситуацијама поступамо на одређен начин.
Бог и вријеме
„А шта је вријеме? Ко би то могао лако и укратко разјаснити? Ко би могао и само мишљу схватити па да то онда ријечју изрази? А је ли нам ишта обичније и познатије што у говору спомињемо него вријеме? И разумијемо сасвим добро кад о њему говоримо, разумијемо и кад чујемо гђе други о њему говори.
А шта је дакле вријеме? Ако ме неко не пита, знам, али ако бих хтио некоме на питање то разјаснити, не знам.” (Св. Августин, Исповијести)
Вријеме можемо различито дефинисати у зависности од тога да ли говоримо о њему из угла науке, филозофије, митологије, или нечег другог. Расправе о појму времена су „бесконачне“, што на научном, што на филозофском плану.
Просјечни човјек вријеме своди на оно што Св. Аурелије примјећује као нешто што – сасвим добро разумијемо кад се о њему говори. Вријеме обично видимо као линеарно низање тренутака, и дијелимо га на прошлост, садашњост и будућност.
Тако је за нас. Са друге стране, ако је Бог створио све, створио је и вријеме. На истом мјесту у својим „Исповијестима”, Св. Августин додаје:
„И само вријеме створио си ти, те нису могла пролазити времена прије него си их створио”.
Баш тако, вријеме није могло тећи – када није ни постојало. Вријеме, као и све друго, има свој почетак.
Ванвременско свезнање
Сада преостаје да склопимо коцкице. На почетку текста питали смо се да ли је Бог унапријед све одредио. И заиста, ако Бог све зна, укључујући оно што ће се догодити, да ли је онда све предетерминисано? Да ли је све о нама већ унапријед одлучено без нашег знања?
Међутим, шта уопште значи да је Бог нешто „унапријед” урадио? Како смо већ закључили, Бог је створио и вријеме. Ако не постоји вријеме, шта би тачно значила ова временска одредница?
Док ми егзистирамо у времену, то није случај за Бога који постоји изван времена. Самим тим, све оно што ми подразумијевамо прошлошћу или будућношћу, другачије изгледа из Божије перспективе.
Ми имамо слободну вољу урадити нешто или не урадити. Ви сте својевољно отворили овај текст и прочитали га. Бог ту вашу одлуку посједује у свом свезнању. Међутим, да сте се одлучили урадити нешто друго, Бог би ту одлуку, коју бисте опет донијели својом слободном вољом, такође посједовао у свом свезнању, које није ограничено категоријом времена.
Када разумијемо да Бог постоји изван времена, можемо закључити да наша слободна воља, која постоји и манифестује се у времену, није угрожена Божијим свезнањем.
Још ћемо рећи како Св. Јован Дамаскин пише у Источнику знања:
Треба знати да Бог све унапред зна, али не предодређује све; унапред зна и оно што је у нашој власти, али га не предодређује, јер не жели да буде зла, нити да насилно изнуђује врлину. Према томе, предодређење је дело божанске прогностичке заповести. Међутим, оно што није у нашој власти Бог предодређује по своме предзнању: јер, по своме предзнању, Бог је већ предрасудио о свему, по мери властите доброте и праведности.