Када би се испоставило да је Исус копија паганских божанстава, а што ћемо виђети да није случај, то не би значило да Исус није постојао. Напротив, Исус је без сумње историјска личност, о чему постоји консензус међу стручњацима. Једине импликације евентуалног доказивања паралела између Исуса и паганских божанстава тицале би се само природе Исуса.
Чест приговор митициста, оних који не вјерују у историчност Исуса, састоји су управо у овим наводним паралелама. Проблем са митицистичким теоријама, односно митицистима, јесте што граде аргументе на непостојећим (измишљеним) изворима и погрешном интерпретацијом оних паралела које стварно постоје.
Поштено је рећи да митицисте, што као групу, што као појединце, за озбиљно не узима велика већина учењака.
– Барт Ерман („Да ли је постојао Исус?“, стр. 15)
Митицисти, по свему судећи, немају удио у интелектуалној расправи о историчности Исуса. Они само представљају ауторе књига са сензационалистичким насловима и псеудонаучним теоријама.
Велики је број паганских и других божанстава која се доводе у везу са Исусом. У наставку текста размотрићемо неколико таквих примјера.
Исус и Митра
Прије прихватања хришћанства, у Римском царству био је раширен култ божанства Митре. Овај култ је у Римско царство дошао из Азије, а Митра се помиње у Ведама и Авести.
За Митру се често помиње да је рођен од ђевице, а томе се некада придодаје и 25. децембар. Ови подаци се нигђе не могу наћи и ова паралела је сигурно погрешна. У вези са рођењем Митре има више предања, а углавном се представља тако што је рођен из камена. Нема ни података да је рођен 25. децембра, као што немамо такав податак ни у Библији за Исуса, па је ова паралела нетачна и неважна.
У хришћанству, Исус је Христос, односно месија. Својом крсном смрћу, спасио је човјечанство и омогућио вјечни живот свим људима. Насупрот овоме, Митра је по предању жртвовао бика, а не себе. Исус је васкрсао након три дана, а овако нешто не постоји у предању о Митри.
Као божанство сунца, за овај култ је неђеља била посебан дан, као што је и за хришћане. Међутим, први дан седмице је био важан у многим културама.
Већина података које имамо о митраизму долазе из периода након настанка хришћанства, па је оправдано сумњати да је митраизам узимао из хришћанства, а не обратно. Ранохришћански филозоф и теолог, Јустин Мученик (рођен почетком 2. вијека), оптуживао је митраисте да имитирају хришћанство поводом ритуала евхаристије (Апологија И, ЛXВИ). Иронично, већина писаних података о Митри долази управо од хришћанских аутора. Остали подаци су само интерпретације рељефа и артефаката.
Исус и Хорус
Хорус је старо египатско божанство чији култ је био веома раширен Египтом. Хорус се обично представља као соко, што је било типично за божанстава за прединастијски период Египта.
Каже се да је и он рођен од ђевице. Штавише, наводно је његово рођење наговјестила звијезда, или анђео, а посјетила су га и три мудраца, баш као Исуса. Наводне паралеле иду и даље – да је имао 12 ученика, да га је крстио неки крститељ, да је разапет између два разбојника, па и да је васкрсао након 3 дана.
Да су ове паралеле стварне, прича о Исусу би без дилеме била плагијат. Међутим, сви ови наводи су измишљени и не постоје у историји Египта.
Хорус је рођен од оца Озириса и мајке Изиде. Не постоји извор у којем се помиње да је Изида била ђевица. По предању родила је Хоруса у мочвари, док је Исус рођен у штали. Анђео гласник се нигђе не помиње у предању о Хорусу јер концепт анђела не постоји у египатској митологији. Такође није постојало ни крштење код Египћана, па је и ова паралела сигурно нетачна.
Крштење је укоријењено у јудаистичким ритуалима очишћења…Зачуђујуће је колико опстају покушаји да се пронађе паганска позадина крштењу.
– Јан Бремер, („Иницијација у мистерије античког свијета“, стр. 152)
Хорус никада није разапет, нити је васкрсао након смрти. Не постоји предање о распећу, а васкрсење је било противно ондашњим вјеровањима; када неко умре, може наставити живот једино у подземном свијету, али по вјеровању се није могао вратити међу живе.
Исус и Озирис
Озирис је једно од најзначајнијих египатских божанстава. Обично је представљен као племић који на глави носи круну. Након смрти, Озирис је постао владар подземног свијета.
Управо чињеница да је након смрти прешао у подземни свијет и на тај начин наставио битисање, дало је повода некима да повуку паралелу између њега и Исуса. Међутим, два предања, о Озирису и о Исусу, суштински су различита. Исус је и тјелесно васкрсао, а затим се и вазнио на небеса.
Озирис је умро тако што му је тијело раскомадано. Неки наводи кажу да је његово тијело касније поједено у некој врсти ритуала, што би могло да подсјећа на хришћанску доктрину о транссупстанцијацији. Међутим, нема историјских података за такав ритуал. Напротив, мит каже да је његово тијело састављено и умотано, па је Озирис тако постао прва египатска мумија.
Исус и Дионис
Дионис је старогрчки Бог, син Зевса и Семеле. Његов пандан у римској митологији је Бахус. Он је бог вина и плодности.
Осим уобичајених паралела које немају изворе и које су нетачне, осврнућемо се на неке које су истините.
Једном приликом, Дионис је требало да стигне до неког светилишта, а на путу је наишао на језеро. Како би га прешао, у помоћ су му се нашла два магарца. Тако је изгледао и тријумфални улазак Исуса у Јерусалим – у који је ушао јашући на магарцу. Међутим, ово је премало подударности да бисмо могли рећи да је прича „позајмљена”. Магарци су некада служили за јахање и такве примјере налазимо хиљадама година уназад. Такође, Дионис је у сличној причи прешао ријеку Тигар – на тигру.
Други сличан мотив је васкрсење. Мит каже да су га растргли титани, те да је срце, које је једино остало нетакнуто, усађено у друго тијело. Не постоје никакви подударни детаљи. Све што знамо јесте да је Дионис наставио на овај начин да живи. Међутим, ово нема никаквих сличности са васкрсењем Исуса Христа.
Вјероватно најсличнија ствар у предањима јесте да је Дионис претворио воду у вино, баш као што је то урадио Исус на свадби у Кани Галилејској. Једини податак о овоме имамо код Ахила Татиуса који је живио у 2. вијеку. Предање о чуду претварања воде у вино Исуса записано је у Јовановом јеванђељу, које је написано највјероватније на крају 1. вијека, што је прије Татиуса.
Осим ове три паралеле које имају тек мало сличности, не постоје никакве подударности између Диониса и Исуса. Напротив, неке ствари су сасвим различите. Тако на примјер, Дионис попут многих других божанстава ужива у оргијању, што је у потпуности супротно са оним што је Исус научавао.
Исус и Кришна
Кришна је врховно божанство у хиндуизму. Помиње се у многим светим текстовима ове религије, попут Бхагавад Гите, а обично је представљен као ђечак са фрулом.
Једна од паралела може бити учење о тројству. У хришћанству, Бог је Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух. У хиндуизму постоји тримурти, односно тројно божанство које чине Брахма, Вишну и Шива. Међутим, у питању су два сасвим различита концепта и било која дефиниција хиндуистичког тројства у хришћанству би била сматрана јереси.
За разлику од претходних примјера, поједине паралеле постоје. И Кришна и Исус су имали ученике и учили су љубави и милости, између осталог. Убијени су и вазнесени на небо, а постоји и слично обећање како ће се Бог вратити на бијелом коњу да се обрачуна са злом.
То је ипак све и већих сличности нема. Исус је разапет на крсту, а Кришну је убила стријела. Исус је и тјелесно васкрсао и тијелом је уздигнут на небо, док је Кришна само духом узнесен, а тијело му је кремирано. У Новом завјету, у књизи Откровења, читамо да ће Исус поново доћи на земљу и то на бијелом коњу. Исто важи за Кришну, али ту се свака сличност завршава. Штавише, и ово хиндуистичко предање је веома касно и може бити преузето из хришћанства, а не обратно.