Пастир Јермин

Шта је Пастир Јермин и када је настао?

Пастир Јермин је старохришћанска пророчка књига. Потиче из прве половине 2. вијека и написана је највјероватније у Риму. Традиционално се приписује Светом Јерми, једноме од Седамдесеторице Апостола, којега спомиње и Св. Апостол Павле (Рим 16:14).

Ориген приписује ову књигу Светом Јерми, а Мураторијев фрагмент каже да је Јерма био брат римског Епископа Пија (140-155 г). Блажени Јероним о њему пише следеће: „Јерма, којега пишући Римљанима Апостол (Павле) помиње, како тврде, аутор је књиге која се зове Пастир, и која се у неким грчким (источним) Црквама чита јавно пред народом.”

Превод

Први део

Виђење прво

И
1. Господар мој продао ме је некој жени Роди у Риму. После много година ја је поново упознах и почех је волети као сестру. 2. Након неког времена видех је где се купа у реци Тибру, и пружих јој руку те је изведох из реке. Видећи пак лепоту њену размишљах у срцу своме, говорећи: Блажен бих био када бих имао такву жену и по лепоти и по нарави. Само сам то пожелео и ништа друго. 3. После неког времена, када иђах у место Куме, и прослављајући творевине Божје, како су велике и дивне и моћне, ходећи тако ја заспах. И узе ме Дух, и узнесе ме неком беспутицом, којом човек не може ходити; место беше стеновито и изровано водама. Прешавши пак тамошњу реку, дођох на зараван, и клекнувши на колена почех се молити Богу и исповедати грехе своје. 4. Док се ја мољах, небо се отвори, и видех ону жену коју сам пожелео; она ме поздравља са неба, говорећи: Радуј се, Јермо! 5. Погледавши на њу, рекох јој: Госпођо, шта ти радиш овде? А она ми одговори: Узнета сам да бих твоје грехе изобличила пред Господом. 6. Ја јој рекох: Ти си ми сада прекор? Не, рече она, него послушај речи које ћу ти рећи. Бог који обитава на небесима и Који је из небића саздао бића и умножио их и узрастао ради свете Цркве Своје, гневи се на тебе што си згрешио према мени. 7. Ја јој одговорих, рекавши: Ја теби згрешио? Зар те нисам увек сматрао као богињу? Зар те нисам свагда поштовао као сестру? Зашто ми, жено, лажно пребацујеш те зле и нечисте ствари? 8. Насмејавши се, она ми рече: У срцу се твом појави зла жеља. Или ти се чини да за човека праведног није зла ствар ако му се у срцу његовом појави зла жеља? То је грех, вели она, и то велики грех. Јер праведан човек жели оно што је праведно, његова се слава показује на небесима и он у свакој ствари својој има Господа наклоњеног њему, А они који желе зло у срцима својим, навлаче на себе смрт и ропство, особито они који су се предали овоме веку и надимају се својим богатством, и не држе се будућих добара. 9. Кајаће се душе њихове, оних који немају наде, него су себе и живот свој предали очајању. Но ти се моли Богу, и исцелиће грехе твоје и свега дома твог, и свих светих.

ΙΙ
1. Пошто она изговори ове речи, небеса се затворише, а ја бих сав устрашен и ожалошћен. У себи пак самоме говорах: Ако ми се и овај грех уписује, како ћу се моћи спасити? Или како ћу умилостивити Бога за моје учињене грехе? Или којим ћу речима умолити Господа да би ми се смиловао? 2. Док о томе размишљах и расуђивах у срцу своме, видех пред собом седиште велико и бело, начињено од снежних праменова вуне. И дође жена Старица у најсветлијој одећи, која имађаше књигу у рукама, и седе сама, и поздрави ме: Јермо радуј се! И ја, жалостан и плачући, рекох: Госпођо радуј се! 3. И рече ми: Што си снужден, Јермо? Ти који си дуготрпељив, негневљив, свагда насмејан, зашто си тако снуждена лица и невесео? И ја јој рекох: Због жене веома добре, која ми рече да сам згрешио према њој. 4. А она ми рече: Нека нипошто не буде таква ствар на слузи Божјем. Али ипак, у срце је твоје дошла жеља о њој. А слугама Божјим таква жеља доноси грех. Јер је зла и опака намера за дух поштен и већ испробан ако пожели зло дело, особито пак Јерма уздржљиви, који се удаљава од сваке зле жеље и пун је сваке простоте и велике незлобивости.

ИИИ
1. Али се Бог гневи на тебе не због тога, него жели да повратиш дом који је учинио безакоње према Господу и према вама родитељима својим. Јер, ти волећи много децу, ниси поучавао дом твој, него си га пустио да се страшно исквари. Због тога се гневи Господ на тебе. Али ће бити исцељена сва зла која су се раније десила у дому твоме, јер због њихових грехова и безакоња ти си пропао у животним пословима. 2. Но многомилосрђе Господње помилова тебе и дом твој, и Он ће те оснажити и утврдити славом Својом. Ти се једино немој лењити, него ободри и оснажи дом твој. Јер као што ковач, кујући чекићем свој посао, добија предмет који жели, тако и свакодневна праведна реч савлађује свако зло. Зато немој престати да поучаваш децу своју. Јер знам, да ако се покају од свег срца свога, биће уписана у књиге живота са светима. 3. Пошто она изговори ове речи, рече ми још: Хоћеш ли да ме чујеш да читам? И ја рекох: Хоћу, госпођо. Она ми рече: Буди слушалац и слушај славе Божије: Тада чух велике и чудесне ствари које не могох запамтити јер су све те речи страшне, које човек не може издржати. Последње пак речи запамтих јер нам беху корисне и благе. А то су:

„Гле, Бог силâ Који је невидљивом и моћном силом Својом и великом мудрошћу створио свет и славном вољом украсио лепотом творевину Своју и моћном Речју утврдио небо и основао земљу на водама и својом премудрошћу и промислом створио свету Цркву Своју коју је и благословио; ево, Он премешта небеса и планине и брда и мора и све постаје равно за изабранике Његове да би им испунио обећање које је обећао са великом славом и радошћу ако буду држали законе Божије које су примили са великом вером“.

ИВ
1. А када она заврши читање и устаде са седишта, дођоше четири младића и узеше столицу и отидоше ка истоку. 2. Жена ме позва и дотаче се груди мојих и рече ми: Је ли ти се допало моје читање? И рекох јој: Госпођо, ово последње свиђа ми се, а оно прво је страшно и тешко. А она ми рече, говорећи: Ово последње је за праведнике, а оно прво за незнабошце и отпаднике. 3. Док она са мном говораше, појавише се нека два човека и узевши је под мишице отидоше у правцу куда и столица, ка истоку. А она спокојно отиде, и одлазећи рече ми: Буди јунак, Јермо!

Виђење друго

В
1. Када иђах у (место) Куме, у исто време када и лане, ходајући сетих се прошлогодишњег виђења. И опет ме узе Дух и однесе ме на исто место где и лане. 2. Дошавши на то место, клекох на колена и почех се молити Господу и славити Име Његово, што ме је сматрао за достојнога и показао ми моје раније грехове. 3. Потом, када устадох са молитве, видех наспрам мене Старицу, коју сам и лане видео, како хода и чита једну књижицу. И рече ми: Можеш ли објавити ово изабраницима Божијим? Ја јој рекох: Госпођо, толико да запамтим не могу; него дај ми књижицу да је препишем. Узми је, рече, и вратићеш ми је. 4. Ја је узех, и отишавши у један крај њиве, преписивах све слово по слово, јер слогове не могах наћи. А када заврших (препис) слова из књижице, изненада ми би књижица узета из руке, а ко је узе, не видех.

ВИ
1. После пак петнаест дана, пошто се постих и много тражих (у молитвама) од Господа, откри ми се познање оног писања. А беше написано ово: 2. „Семе твоје (= деца), Јермо, преступили су пред Богом и похулили су на Господа, и издали су родитеље своје у великом злу (своме), и названи су издајицама родитеља; и издавши (их) нису имали користи, него гресима својим још додадоше разврат и (друге) сплетове зла, и тако се испунише безакоња њихова. 3. Хего обзнани ове речи свој деци гвојој и супрузи твојој — будућој сестри твојој; јер и она не престаје од језика (свога) којим чини зле ствари; али када чује речи ове престаће, и добиће милост. 4. Када их упознаш са овим речима, које ми је заповедио Господар да ти откријем, тада ће им се опростити сви греси које су раније згрешили, а и свима светима који су до овога дана сагрешили, ако се из свег срца покају и избаце из срца свога двоједушности. 5. Јер се Господар (свега) заклео славом Својом поводом изабраника Својих: ако од овога одређенога дана буде још грешења, (онда) они неће имати спасења. Јер је покајање праведнима завршено: навршени су дани покајања за све свете, док ће незнабошцима покајање бити до последњег дана. 6. Рећи ћеш зато старешинама Цркве да путеве своје исправе у правди, да би добили у целини обећања (Божија) са многом славом. 7. Будите постојани ви који творите правду и немојте се колебати. да би улазак ваш био са светим Анђелима. Блажени сте ви који претрпите велику невољу која долази, и они који се не одрекну живота свога. 8. Јер се Господ закле Сином Својим, да ће оне који се одрекну Господа (= Христа) свога одбацити од живота њиховог, оне који ће се сада у наступајуће дане одрећи; онима који су се раније одрекли смиловао им се због великог милосрђа Свога.

ВИИ
1. А ти, Јермо, не буди више злопамтив деци твојој нити остави сестру твоју (=жену), да би се очистили од ранијих грехова својих. Јер ће бити покарани праведним карањем, ако им ти не будеш (даље) злопамтио. Злопамћење доноси смрт. Ти пак, Јермо, имао си велике личне невоље (θλίψεις= жалости) због преступа дома твога, јер се ниси бринуо о њима, него си (их) пренебрегао и предао си се злим пословима својим. 2. Али те спасава то што ниси одступио од Бога Живога, и простота твоја и велико уздржање. То те је спасло, ако будеш постојан; а спашће и све који то исто раде и који ходе у безазлености и простоти. Они ће победити свако зло и остаће за живот вечни. 3. Блажени сви који творе правду; неће пропасти довека. 4. А Максиму ћеш рећи: „Ево, долази невоља; ако ти се чини, одреци се поново. Господ је близу оних који се обраћају, као што је написано код Елдада и Модата, који су пророковали народу у пустињи“.

ВИИИ
1. Би ми откривено, браћо, док спавах, од стране једног прелепог младића, који ми говораше: Старица од које си добио књижицу, ко мислиш да је? Ја рекох: Сибила. Вараш се, рече, није (она). Ко је, дакле? рекох ја. Црква, одговори он. Рекох му: А зашто је старица? Зато што је, вели, пре свих створена, зато је старица; и ради ње је свет саздан. 2. После овога видех виђење у моме дому. Дође Старица и запита ме да ли сам већ дао (ону) књигу презвитерима. Одговорих да нисам дао. Добро си, вели, учинио, јер имам речи да додам. А када завршим све речи, биће кроз тебе објављено свима изабранима. 3. Написаћеш, дакле, две књижице и послаћеш једну Клименту, а једну Грапти. Климент ће (је) послати у спољне градове, јер је то њему поверено. А Грапта ће поучити удовице и сирочад. Ти пак прочитаћеш (је) у овоме граду са презвитерима, предстојницима Цркве.

Виђење треће

ИX
1. (Виђење) које видех, браћо, овакво је. 2. Пошто сам постио више пута и молио се Господу да ми објави откривење које ми је обећао показати преко оне Старице, те исте ноћи јави ми се Старица, и рече ми: Пошто си тако јако жељан и ревностан да дознаш све, дођи на њиву где вршеш, и око петог часа јавићу ти се и показаћу ти оно што треба да видиш. 3. Запитах је, говорећи: Госпођо, на које место њиве? Где год хоћеш, рече (она). Ја изабрах једно лепо усамљено место. Пре но што јој проговорих да (јој) кажем место, она ми рече: Доћи ћу тамо где хоћеш. 4. Нађох се, дакле, браћо, на њиви и избројах часове и дођох на место где сам јој рекао да дође. И видех сто од слоноваче где стоји, и на столу ланени застор и поврх застора прострт танкоткани ланени убрус. 5. Видевши те ствари како стоје и како никога не беше на (том) месту, запрепастих се и ухвати ме као страх и коса ми се подиже; и подиђе ме као језа, јер бејах сам. Дошавши пак себи и опоменувши се славе Божије и охрабривши се, клекох на колена и исповедах опет Господу грехе своје, као и раније. 6. И дође она (Старица) са шесторицом младића, које и раније видех, и стаде надамном, и слушаше како се молим и исповедам Господу грехе моје. И дотакнувши ме се, рече: Јермо, престани да се стално молиш за грехе своје; моли се и за правду, да би добио неки део од ње за дом твој. 7. И подиже ме за руку и поведе ме ка столу, а младићима рече: Идите и зидајте! 8. И пошто младићи отидоше и ми остадосмо сами, рече ми: Седни овде. Рекох јој: Госпођо, пусти да седну најпре презвитери. Седни, кад ти кажем, рече она. 9. Но пошто ја хтедох да седнем на десну страну, она ми не допусти, него ми руком даде знак да седнем на леву страну. Док ја размишљах и жалостих се што ми не даде да седнем на десну страну, рече ми: Жалостиш се, Јермо? Место на десној страни припада другима, онима који су већ угодили Богу и пострадали за Име (Његово), а теби још много недостаје да са њима седнеш. Али, као што си досад био у простоти својој, остани (такав), и сешћеш са њима; и (сви) који буду чинили њихова дела и који поднесу оно што су они поднели.

X
1. Рекох: Шта су поднели? Слушај, рече она: ударце, затворе, велике невоље, крстове, звери — ради Имена Божијег. Ради тога је десна страна Светиње њихова и онога који пострада за Име Божије; осталих пак је лева страна. Али и једних и других, и оних који седе с десне стране и оних с леве, исти су дарови и иста обећања, једино што ови седе с десне стране и имају (тиме) неку славу. 2. А ти веома желиш да седнеш са њима с десне стране, но твоји су недостаци многи. Али ћеш се очистити од недостатака твојих, а и сви који се не колебају (= нису двоједушни) очистиће се од свих грехова до овог дана. 3. Рекавши то она хтеде отићи, а ја, павши пред ноге њене, замолих је Господа ради да ми покаже виђење које је обећала. 4. А она ме узе опет за руку и подиже ме и посади ме за сто с леве стране; а сеђаше и она с десне стране. И подигавши неку светлу палицу, рече ми: Видиш ли велику ствар? Рекох јој: Госпођо, ништа не видим. Вели ми (она): Гле, зар не видиш пред собом велику Кулу која се гради над водом, од сјајног четвртастог камења? 5. И (заиста), грађаше се једна Кула у квадрат од стране оних шест младића који су дошли са њом, док десетине хиљада других људи доношаху камење, неки из дубине (воде), други са земље, и додаваху их шесторици младића; ови их узимаху и уграђиваху. 6. Све оно камење које је вађено из дубине стављаху онако (какво је) у грађевину, јер беше подесно и слагаше се склопом са осталим камењем; и тако се међусобно спајаху да се њихов састав не примећиваше. И изгледаше грађевина оне Куле као да је саздана од једног камена. 7. Друго пак камење, које се доношаше са сува, неко одбациваху, а неко стављаху у грађевину, а неко разбијаху и бацаху далеко од Куле. 8. А и многи други каменови лежаху око Куле, и не употребљаваху их за грађење, јер беху неки од њих плесњиви, други имаху пукотине, трећи пак беху окрњени, а четврти бели и округли, неподесни за грађење. 9. А видех и друго камење, које је бацано далеко од Куле и падало на пут, али није остајало на путу, него се котрљало с пута на беспутицу; друго пак падаше у ватру и гораше; треће, опет, падаше близу воде и не могаше се откотрљати у воду, мада је хтело да се откотрља и дође до воде.

XИ
1. Показавши ми ово, (Старица) хтеде да оде. Рекох јој: Госпођо, каква ми је корист што сам видео ово, а не знам шта значе те ствари? Одговоривши ми (она) рече: Вешт си човек, хотећи (тако) да сазнаш односно Куле. Да, госпођо, рекох ја, да бих браћи (својој) јавио и они били радоснији и, чувши ово, познали Бога у великој слави. 2. А она рече: Многи ће (то) чути, али чувши, неки од њих ће се обрадовати, а неки ће плакати; али и они, ако послушају и покају се, и они ће се обрадовати. Чуј, дакле, приче о Кули, јер ћу ти све открити. И немој ми више задавати труда око откривења. Јер су ова откривења свршена, јер су испуњена. Али ти нећеш престати тражити откривење, јер си без стида. 3. Кула, дакле, коју видиш да се гради то сам ја — Црква, која сам ти се јавила и сада и раније. Што, дакле, будеш хтео ти питај у вези Куле, и открићу ти, да се радујеш са светима. 4. Ја јој рекох: Госпођо, пошто си ме већ једном признала за достојног да ми све откријеш, откриј ми (сада). А она ми рече: Оно што је могуће да ти се открије, откриће се. Само нека је срце твоје (усмерено) ка Господу и немој сумњати о ономе што видиш. 5. Ја је запитах: Зашто је Кула саграђена на води, госпођо? Рекох ти и раније, вели, да си вешт у (Светим) Писмима и испитујеш пажљиво. Испитујући, дакле, наћи ћеш истину. А зашто је Кула грађена на води, (ево) чуј: Јер је живот наш водом спасен и биће спасен. А утемељена је Кула Речју сведржитељског и славног Имена (Божијег), а држи је невидљива Сила.

XИИ
1. Одговарајући, рекох јој: Госпођо, велика је и чудна та ствар. А шест младића који зидају, ко су они, Госпођо? Она рече: То су свети Анђели Божији који су први саздани, којима је Господ предао сву творевину Своју, да (је) развијају и изграђују и господаре свом тварју. Кроз њих ће се завршити грађење Куле. 2. А други, који доносе камење, ко су? И они су Анђели Божији, али оних шесторица су изнад њих. Завршиће се, дакле, грађење Куле, и сви заједно веселиће се око Куле и славиће Бога, јер се грађење Куле завршило. 3. Запитах је (опет), говорећи: Госпођо, хтео сам да знам о изласку камења и о значењу њиховом, какво је. Одговоривши, рече ми: Хе зато што си ти достојнији од свих да ти се открије јер су други испред тебе и бољи од тебе којима би требало открити ова виђења; него да се прослави Име Божије теби су откривена и откриће се, због оних двоједушних који се двоуме у срцима својим да ли ће (све) ово бити или неће. Кажи им да је све ово истинито и ништа није ван истине, него је све јако и сигурно и темељно.

XИИИ
1. Слушај сада о камењу које улази у грађевину. Оно четвртасто и бело камење, које се складно уклапа спојевима својим, то су Апостоли и епископи и учитељи и ђакони који су ходили по чистоти Божојој и епископовали и учили и служили чисто и честито изабраницима Божијим. Неки су (од њих) већ упокојени, а неки су још живи. Они су међусобно свагда имали сагласност и међу собом су имали мир и међусобно су се слушали, зато су у изграђивању Куле њихови спојеви подударни. 2. А они који су вађени из дубине и стављани у грађевину и подударни су спојевима својим са другим камењем које је већ узидано, ко су они? То су они који су пострадали ради Имена Божијег. 3. И за оно друго камење што се доноси са сува, Госпођо, желим да знам ко су? (Она) рече: Оне које стављају у грађевину и не бивају тесани, њих је Господ испробао да су ходили у правости Господњој и извршили су заповести Његове. 4. А они који су вођени и полагани у грађевину, ко су они? То су нови у вери и верници. Они су од Анђела поучавани да чине добро, јер се у њима не нађе лукавства. 5. А они које одбациваху и бацаху, ко су? То су они који су сагрешили и хоће да се покају, те зато не бише одбачени далеко ван Куле, јер ће бити погодни за  грађевину ако се покају. Они, дакле, који хоће да се кају, ако се покају, биће јаки у вери, ако се покају док се Кула гради. Ако се пак заврши грађење (Куле), неће више имати места, него ће бити избачени; једино што ће имати то да леже покрај Куле.

XИВ
1. А желиш ли занати о оном (камењу) које се разбија и баца далеко до Куле? То су синови безакоња; јер лицемерно повероваше, и сво лукавство не одступи од њих; зато немају спасења, јер су непогодни за грађевину због зала својих, те зато бише разбијени и одбачени далеко због гнева Господњег, јер Га разгневише. 2. Други пак (каменови), које си видео да многи леже, и не улазе у гпађевину: они од њих који су плесњиви, то су они који су познали истину али нису у њој остали, нити су се придружили светима, зато су неупотребљиви. 3. А они што имају пукотине, који су? То су они који у срцима (својим) имају (нешто) једни против других и немају мира међу собом, него само имају лице (= изглед) мира, а када се удаље једни од других њихова лукавства остају у срцима; то су, дакле, те пукотине што их оно камење има. 4. А они који су окрњени, то су они који су поверовали и имају већи део у правди, али имају неке делове безакоња, зато су крњи и нису целосни. 5. А они бели и округли и непогодни за грађевину, ко су они, Госпођо? Одговоривши, рече ми: Докле ћеш бити луд и неразуман, да све питаш а ништа не схваташ? То су они који имају веру, али имају и богатство овога века, па кад дође невоља они се због богатства свога и због послова (својих) одрекну Господа свога. 6. И одговарајући јој, рекох: Госпођо, када ће они бити погодни за грађевину? Када се, рече она, ускрати (= изгуби) богатство њихово које им заводи душу, тада ће бити погодни Богу. Јер као што обал камен, ако не буде отесан и не одбаци нешто од себе, не може постати четвртаст, тако и богаташи у овом веку, ако им се не ускрати богатство њихово. не могу бити угодни Господу. 7. По себи самоме најпре познај: када си био богат, био си непогодан, а сада си погодан и користан за живот. Будите угодни Богу. Јер си и ти сам био од тог истог камења.

XВ
1. А друго камење које си видео да се баца далеко од Куле и пада на пут и са пута се котрља на беспутице, то су они који су поверовали, али због своје двоједушности напуштају истинити пут свој; сматрајући да могу наћи бољи пут, они обмањују себе и муче се ходећи по беспућима. 2. Они пак који падају у ватру и гопе, то су они који су одступили од Бога Живога, и њима више не долази на срце (мисао) да се покају због жеља разврата њиховог и зала која су починили. 3. А за оне друге, који падају близу воде и не могу се скотрљати у воду, хоћеш ли да знаш ко су? То су они који су чули реч (Божију) и хтели су да се крсте у Име Господње, после пак, кад им дође на памет чистота истине (која се од њих тражи), покају се и одлазе опет натраг за злим жељама својим. 4. (Овим она) заврши објашњење о Кули. 5. Обезобразивши се, ја је још запитах да ли све оно камење одбачено и непогодно за грађење Куле, да ли за њих има покајања и имају ли места у овој Кули? Има, вели (она), покајања (за њих), али се у ову Кулу они не могу уклопити. 6. Они ће припасти другом много мањем месту, и то када се намуче и испуне дане (испаштања) грехова својих. Биће пак премештени зато што су узели удела у речи праведној. А десиће им се да буду премештени из својих мука онда када им дођу на срце њихова зла дела која су учинили. Ако им пак не дође на срце њихово да се покају, неће се спасти, због тврдокорности срца свога.

XВИ
1. Када ја престадох да питам о свему овоме, она ми рече: Хоћеш ли да видиш друго (нешто)?  Будући сав жељан да видим, ја се обрадовах што ћу видети. 2. Погледавши у мене, насмеши се и рече ми: Видиш ли седам жена око Куле? Видим, рекох, госпођо. Ову Кулу, (рече она), држе оне по наређењу Господњем. 3. Слушај сада њихове делатности. Прва од њих, која држи рукама (друге), зове се Вера; њоме се спасавају изабраници Божији. 4. А друга, опасана и јуначна, зове се Уздржање (= врлина скромности и владања собом); она је кћи Вере. Ко иде за њом, биће блажен у животу своме, јер ће избећи сва зла дела, верујући да, ако избегне сваку злу жељу, наследиће живот вечни. 5. А оне друге, Госпођо, које су? То су кћери једна друге, и зову се: једна Простота, друга Разборитост (= знање), трећа Безазленост, четврта Честитост, пета Љубав. Кад, дакле, будеш извршио сва дела њихове мајке, (тада) можеш живети. 6. Хтео сам да знам, Госпођо, рекох ја, какву моћ има свака од њих. (Она ми) рече: Слушај моћи које оне имају. 7. Њихове моћи држе се једна за другу и следују једна другој, као што су и рођене. Из Вере се рађа Уздржање, из Уздржања Простота, из Простоте Безазленост, из Безазлености Честитост, из Честитости Разборитост (= мудрост), из Разборитости Љубав. Њихова дела су чиста и честита и божанска. 8. Онај ко њима послужи и узмогне овладати делима њиховим, имаће насеље у Кули са светима Божијим. 9. А запитах је и за времена: да ли је већ свршетак (света). А она повика великим гласом, говорећи: Неразумни човече, зар не видиш да се Кула још изграђује? Када се, дакле, заврши изграђивање Куле, биће свршетак. Али ће (Кула) бити брзо изграђена. Ништа ме више немој питати. Овај подсетник довољан је теби и светима, и (уз то још) обновљење духова ваших. 10. Али ово није откривено само теби, него да (све) то објавиш свима, после три дана. 11. Јер треба најпре ти да схватиш. А заповедам прво теби, Јермо, речи ове, које ти имам рећи, да их све кажеш у уши светима, да би чувши их и извршивши (их), очистили се од зала својих, а и ти са њима.

XВИИ
1. „Слушајте ме, децо! Ја вас одгајих у великој простоти и безазлености и чистоти ради милости Господње, Који је на вас излио правду (Своју), да се оправдате и осветите од свакога зла и од сваког неваљалства; а ви нећете да престанете од лукавства свога. 2. Сада пак послушајте ме и имајте мир међу собом и посећујте једни друге и помажите једни другима; и немојте само (за себе) да узимате творевине Божије, него из изобиља дајте и онима који оскудевају. 3. Јер једни (од вас), због многих јела, навлаче болест телу своме и штете телу своме, док се код (других), који немају јела, штети тело њихово зато што немају довољно хране, те се упропашћује тело њихово. 4. Ова, дакле, неумереност штетна је вама који имате, а не дајете онима који оскудевају. 5. Гледајте на суд (Божији) који долази. Ви, дакле, који имате више, потражите оне који гладују (и дајте им), док се Кула не доврши; јер после завршетка Куле хтећете да чините добро, али нећете имати места. 6. Пазите зато ви који се надимате богатством својим, да не уздахну они који оскудевају и уздах њихов узиђе пред Господа и ви будете са (свим) својим имањем затворени изван врата Куле. 7. А сада говорим вама, предводницима (= старешинама) и првостолницима Цркве: не будите слични тровачима. Јер, тровачи носе своје отрове у кутијама, а ви отров и јед свој носите у срцу. 8. Зарђали сте и нећете да очистите срца своја и да саберете разум свој на једно место, у чистом срцу, да бисте добили милост од Великог Цара. 9. Гледајте дакле, децо, да вас ваши раздори не лише живота вашег. 10. Како желите да васпитавате изабранике Господње, сами не имајући васпитање? Васпитавајте зато једни друге и имајте мир међу собом, да бих и ја, ставши ведра (лица) пред Оца, дала одговор Господу вашем за све вас.“

XВИИИ
1. Кад она престаде разговарати са мном, дођоше шесторица младића који су зидали и однесоше је ка Кули, а други четворица узеше сто и однесоше и њега према Кули. Лица њихова не видех, јер беху окренути. 2. Када она одлажаше, ја је питах да ми открије о ова три обличја у којима ми се јавила. Одговоривши, рече ми: О томе треба да питаш другога да ти се открије. 3. Јер, браћо, она ми се, у првом прошлогодишњем јављању, јавила врло стара и седећи на столици. 4. При другом јављању, у лицу беше млађа, али је по кожи и по коси била старица, и говорила ми је стојећи; а била је ведрија него раније. 5. А у трећем виђењу беше сва млађа и лепотом најлепша, једино је имала косу старице; и била је потпуно ведра и седела је на престолу. 6. Због тога сам био врло тужан, да бих дознао то откривење. И (тада) видех Старицу у ноћном виђењу, која ми говораше: Свако питање потребује смиреноумље. Зато, пости се и добићеш од Господа што тражиш. 7. Ја постих један дан, и те ноћи јави ми се младић и рече ми: Што ти тражиш одмах откривења у молитви? Пази да не би како, тражећи много, нашкодио телу своме. 8. Довољна су ти ова откривења. Зар би ти могао видети јача откривења од ових која си видео? 9. Одговоривши му, ја рекох: господине, ја тражим само за она три обличја Старице да (ми) се да потпуно откривење. Одговоривши ми, он рече: Докле ћете бити неразумни? Али двоумљења (= двоједушности) ваша чине вас неразумнима, и зато што немате срце своје (уздигнуто) ка Господу. 10. Одговарајући му, ја опет рекох: Али од тебе, господине, сазнаћемо то тачније.

XИX
1. Слушај, рече он, о тим обличјима о којима питаш. 2. Зашто ти се (она) јавила у првом виђењу (као) Старица и седећи на столици? Зато што је дух ваш стар и већ увенуо и без снаге, због ваших слабости и двоједушности. 3. Јер као што старци, немајући више наде да ће се подмладити, не очекују ништа друго већ само своје уснуће (= смрт), тако и ви, раслабивши се од животних послова, предадосте се чамотињи, а не пренесте бриге своје на Господа, него се разум ваш повреди, и овештасте (= остаристе) у жалостима вашим. 4. А зашто је седела на столици, хтео бих да знам, господине? Зато што сваки болестан седи на столици због болести своје, да би се суздржавала болест његова. (Ето), имаш слику првог виђења.

XX
1. У другом пак виђењу видео си је где стоји, и лицем млађу и ведрију него раније, а по кожи и коси старију. Слушај и ову причу, рече он. 2. Као када неки старац, који је већ за себе изгубио наду, због болести своје и сиромаштва, ништа друго не очекује него (само) последњи дан живота свога, па затим му изненада буде остављено (од неког) наслеђе, и чувши то он устане и од радости добије снагу, те више не лежи него стоји, и обнавља се дух његов који већ беше изнурен од ранијих његових послова, и не седи више него се јуначи, — тако и ви, чувши откривење које вам Господ откри, 3. да се Он смиловао на вас и обновио духове ваше, и ви одбацисте слабости ваше и дође вам снага и ојачасте вером, те се и Господ, видећи ваше оснажење, обрадовао. Зато вам је Он и објавио грађење Куле; а и друго ће вам показати, ако од свег срца будете имали мир међу собом.

XXИ
А у трећем виђењу видео си је младу и лепу и ведру и лепог изгледа свога. 2. (То је) као што неко ожалошћен, ако му дође нека добра вест, одмах заборави раније жалости и не очекује ништа друго него само вест коју је чуо, и даље се оснажује на добро, и дух се његов обнавља због радости коју је добио, тако и ви добисте обновљење духова ваших видећи (сва) ова добра. 3. А што си је видео да седи за столом, а (то је) чврст положај, јер сто има четири ноге и стоји чврсто; (то је зато) јер се и свет држи са четири стихије. 4. Који се, дакле, покају биће сасвим млади и учвршћени, (то јест) они који су се из свег срца покајали. (Ето), имаш потпуно откривење, немој више ништа да тражиш у вези откривења; а ако нешто затреба, откриће ти се.

Виђење четврто

XXИИ
1. Виђење које видех, браћо, двадесет дана после бившег (ми) ранијег виђења, у виду невоље која долази. 2. Идох у њиву путем Кампанијским. Од јавног пута има до њиве око десет стадија, и место је лако за путовање. 3. Идући (тако) сâм, мољах се Господу да ми доврши откривења и виђења, која ми је показао преко Свете Цркве Своје, да ме оснажи и да дâ покајање саблажњеним слугама Својим, да би се прославило Његово велико и славно Име, јер ме је сматрао за достојнога да ми покаже чудесне ствари Своје. 4. Док ја прослављах и благодарих Њему, одговори ми као звук гласа (неког): Јермо, немој сумњати! И ја стадох у себи размишљати и говорити: Шта имам да сумњам ја који сам тако утврђен од Господа и видео (тако) славне ствари? 5. И кренух, браћо, мало напред, и гле, видех прашину (где се диже) као у небо, и стадох говорити у себи: Можда долази стока и диже прашину? А беше (то удаљено) тако од мене око једну стадију. 6. Пошто прашина постајаше све већа и већа, помислих да је то нешто божанско. (Тада) сунце мало засија, и гле, видех звер веома велику као неки кит, и из уста њених излажаху огњени скакавци. А звер беше дужином око сто стопа (= око 40м), а главу имађаше као (велики) ћуп. 7. И ја почех плакати и молити Господа да ме избави од звери; и сетих се речи коју чух: Јермо, не сумњај. 8. Обукавши се, браћо, у веру Божију и сетивши се каквим великим стварима ме је Он научио, осмелих се и дадох се према звери. Звер пак иђаше тако режући, да би могла сама срушити (цео) град. 9. Ја дођох близу ње, и та грдосија од кита испружи се по земљи и ништа друго осим што језик исплази, и уопште се не помаче док ја не прођох. 10. А имађаше звер на глави четири боје: црну, затим ватрену и крваву, онда златну, па белу.

XXИИИ
1. После пак, пошто прођох звер и око 30 стопа, сусрете ме Девојка украшена као да излажаше из брачне одаје, сва у беломе и белој обући, прекривена до чела, а покривач њен беше као круна, док коса њена беше бела. 2. Из ранијих виђења ја познадох да је то Црква, и постадох ведрији. Она ме поздрави, говорећи: Радуј се, човече! Ја јој отпоздравих: Госпођо, радуј се! 3. Одговоривши ми, (она) рече: Није те ништа сусрело? Рекох јој: Госпођо, толико велика звер, да би могла народе уништити; али силом Господњом и Његовим многомилосрђем избегох је. 4. Добро си (је) избегао, рече она, јер си бригу своју пренео на Бога и срце си своје отворио према Господу, верујући да се ничим другим не можеш спасти осим великим и славним Именом. Зато је Господ и послао Анђела Свога који је над зверима, чије је име Тегри, и он затвори уста звери да ти не нашкоди. Велику си невољу избегао благодарећи вери твојој и зато што, видећи тако велику звер, ниси посумњао. 5. Иди, зато, и објасни изабранима Господњим велика дела Његова, и реци им да је ова звер слика велике будуће невоље. Ако се пак припремите и покајете се из свег срца вашег пред Господом, моћи ћете избећи невољу, (само) ако вам срце буде чисто и непорочно и ако остале дане живота свога будете служили Господару непорочно. Пренесите бриге своје на Господа и Он ће их разрешити. 6. Верујте Господу, ви двоједушни, да Он све може: и одвратити гнев Свој од вас, и послати казне вама који сумњате. Тешко онима који чују речи ове и не послушају их; боље би им било да се нису родили.

XXИВ
1. Ја је запитах за четири боје које имађаше звер на глави. Она ми одговори и рече: Опет си радознао за такве ствари. Да, Госпођо, рекох ја: објасни ми шта су те (боје). 2. Слушај, рече она: Црна (боја) — то је овај свет у коме боравите. 3. Ватрена пак и крвава (боја значи) — да овај свет треба  крвљу и огњем да пропадне. 4. А златни део — то сте ви који сте избегли овај свет. Јер као што се злато испробава огњем и постаје употребљиво, тако се испробавате и ви који живите међу њима. Који, дакле, останете и будете од њих искушани ватром, очистићете се. Као што злато збацује рђу своју, тако ћете и ви одбацити сваку жалост и тескобу и очистити се, и бићете погодни за изграђивање Куле. 5. А бели део — то је век (будући) који долази, у којем ће се настанити изабрани Божији, јер ће чисти и непорочни бити они који су од Бога изабрани за живот вечни. 6. Зато ти немој престајати говорити у уши светима. (Ето), имате и слику велике невоље која долази. А ако ви усхтеднете, ништа бити неће. Сећајте се онога што је пре написано. 7. Рекавши то, она отиде, и ја не видех на коју страну отиде, јер настаде облак, а ја се вратих натраг уплашен, мислећи да звер долази.

(Превод: Атанасије Јевтић)

Откривење пето

Заповест дванаеста

XЛИВ
1. Рече ми (Пастир): Одбаци од себе сваку злу жељу и одени се у жељу добру и честиту, јер (само) обучен у ову жељу омрзнућеш злу жељу и укротићеш је онако како желиш. 2. Јер је зла жеља дивља и тешко се припитомљује. Јер је страшна и својом дивљином веома разједа људе, нарочито ако у њу упадне слуга Божији и не буде разборит, страшно бива разједан њоме. А она разједа управо такве који немају одећу добре жеље, него су утонули у овај век, и она баш њих предаје смрти. 3. Која су, Господине, рекох ја, дела зле жеље која људе предају у смрт? Покажи ми их, да бих се од њих чувао. Слушај, рече (ми), којим то делима зла жеља убија слуге Божије.

XЛВ
1. Пре свих се истиче жеља за туђом женом или човеком, па жеља раскошног богатства, и многих таштих јела и пића, па и других многих и безумних уживања. Јер свако уживање је глупо и празно слугама Божијим. 2. Ове, дакле, жеље су зле и убијају слуге Божије. Јер сама зла жеља јесте кћи ђаволова. Зато се треба удаљавати од злих жеља, да бисте, избегавајући их, живели Богу. 3. Они пак којима оне овладају, и не успротиве им се, коначно ће умрети, јер су то смртоносне жеље. 4. Зато се ти одени у жељу правде (=праведности) и, наоружавши се потпуно страхом Господњим, противи им се; јер страх Божији обитава у доброј жељи. Ако те зла жеља види потпуно наоружаног страхом Божијим и да јој се противиш, побећи ће далеко од тебе и неће ти се више појавити, бојећи се твога оружја. 5. Победивши је и добивши венац (у борби) против ње, ти приступи жељи праведности и, предавши њој победу коју си задобио, служи јој како она хоће. Ако будеш служио доброј жељи, и њој се потчинио, моћи ћеш победити (сваку) злу жељу, и покорити је онако како желиш.

XЛВИ
1. Хтео бих, Господине, рекох ја, да знам на које начине треба да служим доброј жељи. Слушај, рече (ми): Чини правду и врлину, истину и страх Господњи, веру и кротост и остала добра која су овима слична. Чинећи то, бићеш угодан слуга Божији и живећеш Њему; и сваки који буде служио доброј жељи, живеће Богу. 2. Тако он, (Пастир), заврши (овим) дванаест заповести, и рече ми: Имаш ове заповести, ходи у њима и призивај (на то) оне који те слушају, да би њихово покајање било чисто у остале дане живота њиховог. 3. Ову службу коју ти дајем, извршуј марљиво, па ћеш урадити много. Јер ћеш наћи благодарност код оних који ће се покајати и повероваће твојим речима, јер ћу ја бити са тобом и убедићу их да ти поверују. 4. Ја му рекох: Господине, ове заповести су велике и добре и славне и моћне да орадосте срце човека који их може држати. Али не знам, Господине, да ли те заповести може човек да одржи, јер су врло тешке. Одговоривши, он ми рече: Ако у себи решиш да је могуће држати их, онда ћеш их лако одржати и неће ти бити тешке; ако ли пак на срце твоје већ дође (помисао) да их човек не може држати, онда их нећеш ни одржати. 6. А сада ти велим: Ако њих не одржиш, него их пренебрегнеш, онда нећеш имати спасења, ни деца твоја, ни дом твој, јер си ти за себе већ пресудио да не може човек одржати ове заповести.

XЛВИИ
1. И ово ми врло гневно изговори, тако да сам се збунио и веома га се уплашио, јер се лик његов изменио, тако да човек не могаше поднети гнев његов. 2. Видећи ме свег уплашеног и збуњеног, стаде ми снисходљивије и ведрије говорити, па ми рече: Неразумни, неразборити и двоједушни (човече), зар не схваташ славу Божију, како је велика и моћна и предивна, да је Он свет створио ради човека и потчинио је човеку сву Своју творевину, и њему је дао сву власт да господари над свим што је под небом? 3. Ако је, дакле, вели он, човек господар свих створења Божијих и господари над свима, зар не може овладати и овим заповестима? Може (свакако), рече, онај човек који има Господа у срцу своме да овлада свима и сваком од ових заповести. 4. А они који (само) на уснама имају Господа, а срце им је окамењено, и далеко су од Бога, њима су ове заповести тешке и недоступне. 5. Ви пак, који сте празни и шупљи у вери, ставите Господа свога у срце (своје) и познаћете да од ових заповести ништа није лакше, ни слађе, ни питомије. 6. Повратите се ви који ходите у заповестима ђавољим, тешким и горким и дивљим и развратним, и не бојте се ђавола, јер у њему нема силе противу вас. 7. Јер ћу ја бити са вама, Анђео покајања, који владам њиме. Ђаво има само страх, али његов страх нема снаге, зато га се не бојте, и побећи ће од вас.

XЛВИИИ
1. Ја му рекох: Господине, послушај неколико речи мојих. Кажи шта хоћеш, рече он. Човек је, Господине, рекох ја, готов да држи заповести Божије и нема ниједнога који не тражи од Господа да га оснажи у Његовим заповестима, те да се потчини њима; али је ђаво свиреп и тиранише људе. 2. Не може он, рече (Пастир), тиранисати слуге Божије који се из свег срца уздају у Њега. Ђаво се може борити противу њих, али их не може победити. Ако му се, дакле, одупрете, он ће, побеђен и постиђен, побећи од вас. Они, рече (још), који су отпражњени (= који нису пуни али ни сасвим празни) они се боје ђавола као да он има моћ. 3. Када човек напуни многе посуде добрим вином, па међу тим посудама буде и неколико отпражњених, и он дође до тих судова, тада не гледа у оне напуњене, јер зна да су пуни, него гледа у оне отпражњене бојећи се да нису ускисли; јер отпражњени лонци врло брзо ускисну, те тако пријатност вина пропадне. 4. Тако и ђаво наилази на све слуге Божије, кушајући их. Они пак који су пуни вере, снажно му се супротстављају и он одступа од њих, јер не налази места где ће ући. Међутим, тада одлази код отпражњених и, налазећи места, улази у њих и чини у њима оно што хоће, те му они постају робови.

XЛИX
1. Ја пак, Анђео покајања, говорим вам: Не бојте се ђавола. Јер, велим (вам), да сам послан да будем са вама који се кајете од свег срца свога, и да вас оснажим у вери. 2. Верујте, дакле, Богу ви који сте због грехова својих изгубили наду свог живота и умножили сте грехе и живот свој потпуно оптеретили; (верујте) да, ако се повратите Господу од свег срца свог и будете творили правду у остале дане живота свог, и будете право служили Њему, по вољи Његовој, Он ће вам учинити исцељење  ваших ранијих грехова, и добићете моћ да победите дела ђавоља. Претње ђаволове уопште се не бојте, јер је немоћан као жиле (= тетиве) мртвога. 3. Послушајте ме, зато, и бојте се Онога Који може све спасти и погубити, и ове заповести држите, и живећете Богу. 4. Ја му (на то) рекох: Господине, сада се оснажих у свима наредбама Господњим, јер си ти са мном, и знам да ћеш сасећи сву силу ђавољу, и да ћемо га ми победити, и да ћемо надвладати сва дела његова. И надам се, Господине, да ћу уз помоћ Господњу моћи одржати ове заповести које си заповедио. 5. Он рече: Одржаћеш их ако ти срце буде чисто пред Господом, а одржаће их и сви они који очисте срца своја од сујетних жеља овога века, и живеће Богу.

Трећи део

Приче које ми је говорио

Прва прича

Л
1. Рече ми он: Знате ли, вели, да у туђини живите ви слуге Божије, јер је Град ваш далеко од града овога. Ако, дакле, додаде он, знате Град ваш у којем ћете живети, зашто онда спремате овде њиве, и луксузне установе, и грађевине, и станове сујетне? 2. Онај који спрема (све) то у овоме граду, тај не очекује да се врати у свој Град. 3. Неразумни и двоједушни и несрећни човече, зар не схваташ да је то све туђе и да је под влашћу другога? Јер ће (вам) рећи господар овога града: Нећу да ти живиш у моме граду, него изађи из овога града, јер се не држиш мојих закона. 4. Ти, дакле, који имаш њиве и насеља и другу многу имовину, изагнан од њега, шта ћеш урадити са твојом њивом и са кућом и са осталим што си спремио себи? Јер ће ти с правом рећи господар ове земље: Или се држи мојих закона, или иди из моје земље. 5. Шта ћеш, дакле, чинити ти који следујеш закон (онога) твога Града? Хоћеш ли се, ради њива твојих и осталог имања, коначно одрећи закона свога и следовати закону овога града? Гледај да (ти) не буде штетно одрећи се закона свога, јер ако будеш хтео да се вратиш у свој Град, нећеш бити примљен, јер си се одрекао закона Града свога, те ћеш бити искључен из њега. 6. Пази, зато, да ти, као обитавалац у туђини не спремаш себи ништа више осим онога што ти је најнужније потребно, и буди готов да када господар овога града хтедне да те истера, као противнога његовом закону, изађеш из његовог града и отидеш у свој Град и служиш се својим законима, без принуде и радостан. 7. Гледајте стога ви који служите Господу и који Га имате у срцу: чините дела Божија сећајући се заповести Његових и обећања која је обећао и верујте Му да ће их испунити ако заповести Његове будете држали. 8. Зато, уместо њива откупљујте душе које су у невољама, колико је ко имућан, и посећујте удовице и сирочад и немојте их презирати; и богатство ваше и све установе ваше трошите на такве њиве и куће, које сте добили од Бога. 9. Јер вас је Господар (свега) за то обогатио да бисте Му такве службе вршили. Много је боље куповати такве њиве и имања и куће, које ћеш наћи у своме Граду када у њега дођеш. 10. Ова раскош је добра и ведра, који нема жалости ни страха, а има (само) радост. Немојте, дакле, стварати (= куповати) раскош незнабожачку, јер је то штетно вама слугама Божијим. 11. Него стварајте (= купујте) своју раскош у којој се можете радовати, и немојте застрањивати (= немојте фалсификовати), нити се туђег дотицати, нити га желите, јер је зло желети туђе. Него своје дело ради, и спашћеш се.

Друга прича

ЛИ
1. Када ја идох у њиву и видех иву (= врбу) и винову лозу (једну уз другу), и размишљах о њима и њиховим плодовима, јави ми се Пастир и рече: Шта то ти у себи размишљаш о врби и о лози? Разматрам, Господине, рекох ја, како веома приликују једна другој. 2. Та два дрвета, рече он, стоје као образац слугама Божијим. Ја рекох: Хтео бих да знам (тај) образац овог дрвећа о којем говориш. Видиш ли, рече он, врбу и лозу? Видим, Господине, рекох ја. 3. Лоза, вели он, сама доноси плод, док је врба бесплодно дрво. Али сама лоза, ако се не успне уз врбу, не може донети много плода, јер је прострта по земљи, те и плод који донесе, донесе га иструлелог, јер не виси на врби. Када се пак лоза обавије око врбе, она доноси плод и за себе и за врбу. 4. Видиш, дакле, да и врба даје многи плод, не мање од лозе, него чак и више. Како више, Господине, рекох ја? Зато, вели, што лоза обешена о врбу даје многобројан и добар плод, а лежећи доле (на земљи) доноси мали и натрули (плод). Ова, дакле, прича (= поређење) дата је за слуге Божије, за сиромашнога и богатога. 5. Објасни ми, Господине, како то, рекох ја. Слушај, вели он: Богаташ има имовину, а у односу на Господа он је сиромашан, јер се пашти око богатства свога, и има врло малу молитву и исповедање Господу, а и то што има врло је кратко и мало и нема скоро никакву моћ. А када се богаташ наслони на сиромаха и даје оно што је (овоме) потребно, (тада) верује да ће, ако учини сиромаху, моћи добити награду код Бога, јер је сиромах богат у својој молитви и у исповедању (Господу) и његова молитва има велику моћ код Бога. Зато богат даје све сиромаху не двоумећи. 6. Сиромах пак, добијајући од богаташа, моли се Богу, благодарећи Му за онога који му даје, а овај се (опет) све више и више стара о сиромаху да у животу своме буде без оскудице. Јер зна да је молитва сиромаха пријатна и богата пред Господом. 7. Обојица, дакле, врше (добро) дело: сиромах делотвори молитвим, у којој је богат и коју је добио од Господа, узвраћајући Господу Који му ју је даровао. Тако исто и богаташ: богатство које је добио од Господа без устезања даје сиромаху. И то је велико дело и пријемљиво код Бога што је он схватио (правилно) богатство своје и од дарова Господњих учинио (добро) сиромаху и (тако) извршио службу Господњу правилно. 8. Људима, дакле, врба изгледа да не доноси плода, но они не виде нити схватају да, када бива суша, врба, која има воде, храни лозу; и лоза, имајући стално воду, доноси двоструки плод, и за себе и за врбу. Тако и сиромаси, молећи се Господу за богате, испуњују (= осмишљују) богатство њихово. И опет, богаташи, дајући сиромашнима оно што њима треба, испуњују душе њихове. 9. Тако, обојица постају заједничари праведнога дела. Ко, дакле, ово чини, неће бити напуштен од Бога, већ ће бити уписан у књиге живих. 10. Блажени су они који имају и разумеју да се од Господа богате, јер онај који то схвати моћи ће да послужи неком добру.

Трећа прича

ЛИИ
1. Показа ми (затим) много дрвећа, које не имађаше (зелено) лишће него ми изгледаше као суво, јер је све било исто. И рече ми: видиш ли, вели, ово дрвеће? Видим, господине, рекох ја, да је (све) слично и суво. Он ми у одговор рече: Ово дрвеће које видиш, то су они који живе у овом веку. 2. А зашто је, господине, рекох, (све) као суво и слично? Зато, вели, што се у овом веку ни праведници ни грешници не виде (као различити), него су слични. Јер је овај век зима за праведнике, и они, живећи са грешницима, не примећују се. 3. Као што је дрвеће у зиму, без лишћа, слично (међусобно), и не види се које је суво а које живо, тако се у овом веку не примећују праведници ни грешници, него су сви слични.

Четврта прича

ЛИИИ
1. Опет ми показа много дрвеће, неко са младицама, а неко суво, па ми рече: видиш ли, вели, ово дрвеће? Видим, Господине, рекох ја, неко са младицама, а неко суво. 2. Ово дрвеће са младицама, рече он, то су праведници, који ће се настанити у веку који долази. Јер је будући век лето (= време жетве) за праведнике, а за грешнике зима. Када, дакле, засија милост Господња, онда ће јавни постати они који служе Господу и свима ће бити објављени. 3. Јер, као што се у лето појављују плодови свакога дрвета и бивају познати какви су, тако ће и плодови праведника бити објављени и сви ће бити познати као доброцветни у ономе веку. 4. А незнабошци и (непокајани) грешници, (то јест) суво дрвеће које си видео, наћи ће се такви суви и бесплодни у ономе веку, и као сува дрва сагопеће, и биће обелодањени, јер је дело њихово било зло у животу њиховом. Грешници ће, дакле, сагорети јер су сагрешили а нису се покајали; а незнабошци ће сагорети што не познаше Творца свога. 5. Зато ти у себи буди плодоносан, да би се у оно лето обелоданио плод твој; а удаљуј се од многих послова и нећеш ништа погрешити. Јер они који много шта раде много и греше, растрзавајући се око својих послова, те не служе Господу своме. 6. Како пак може, рече он, такав тражити нешто од Господа и добити, када не служи Господу? Они који Њему служе, они ће и добити (испуњење) својих молби. А они који не служе Господу, неће добити ништа. 7. Ако ли неко ради (само) један посао, он може и Господу служити, јер се разум његов неће расејавати (= отуђивати) од Господа, него ће Њему служити, имајући ум свој чист. 8. Ово, дакле, ако урадиш, можеш бити плодоносан у веку који долази; и сваки који то учини, биће плодоносан.

Пета прича

ЛИВ
1. Када се ја постих и сеђах на једној гори и захваљивах Господу за оно што је учинио са мном, спазих Пастира где седи крај мене, и рече ми: Што си тако рано дошао овде? Зато, Господине, рекох ја, што држим стражу. 2. Шта је то стража, запита он? Постим, рекох, Господине. Он рече: Какав је то, вели он, пост што постите? Као и обично, Господине, рекох, тако постим. 3. Он рече: Не знате да постите Богу, нити је тај некорисни пост који Му постите (прави) пост. Зашто то говориш, Господине, рекох ја? Говорим ти, вели он, зато што није то онај (прави) пост који ви сматрате да постите, него ћу те ја научити који је пост угодан и савршен Господу. Да, Господине, рекох ја, учинићеш ме блаженим ако будем дознао који је пост угодан Богу. Слушај, рече он. 4. Бог не жели такав сујетан пост, јер постећи се тако Богу, ти ништа не чиниш за правду. Него пости Богу овакав пост: 5. Ништа зло не учини у животу своме, него служи Господу чистим срцем, држећи заповести Његове и ходећи у наредбама Његовим; и нека ни једна зла жеља не дође у срце твоје. Веруј, дакле, Богу да, ако то радиш и бојиш Га се и уздржаваш се од сваке зле ствари, живећеш Богу. И ако то чиниш, чиниш пост велики и угодан Богу.

ЛВ
1. Слушај (сада) причу коју ћу ти казати, која се односи на пост. 2. Неко је имао њиву и много слугу, па је у једном делу њиве посадио виноград. Изабравши једног највернијег и угодног му слугу, и спремајући се да отпутује, позва га и рече му: Узми овај виноград којега посадих, и огради га кољем док се ја не вратим, и ништа друго немој чинити винограду. Ову заповест моју одржи, па ћеш бити слободан код мене. И отиде господар (тога) слуге на путовање. 3. А када он отиде, слуга узе и огради виноград. Завршивши пак ограђивање винограда, виде да је виноград пун трава. 4. Он тада у себи размишљаше говорећи: Ову сам заповест господареву извршио; надаље, окопаћу овај виноград и биће лепше обрађен и, немајући трава (у себи), донеће више рода, јер га трава неће гушити. Узе и окопа виноград и све траве што беху у винограду оплеви. И поста виноград онај лепши и бујнији, немајући трава да га гуше. 5. После неког времена, дође господар и њиве и цлуге, и изиђе у виноград. И видећи виноград лепо ограђен, па још окопан и све траве оплевљене, и лозе бујне, веома се обрадова радовима слуге свога. 6. Дозвавши, дакле, сина свога љубљенога, којега је имао за наследника, и пријатеље које је имао за саветнике, рече им шта је (био) заповедио слузи своме и шта је нашао урађено. И они изразише честитање слузи поводом сведочења које му посведочи господар (његов). 7. И рече им (господар): Ја овом слузи обећах слободу ако одржи заповест моју коју сам му заповедио, а он ми је ту заповест одржао и додао винограду добро дело, и мени се врло допало. Стога за то дело које је учинио хоћу да га учиним сунаследником сину моме, јер добро које је замислио није га пренебрегнуо него га је извршио. 8. Са овим његовим мишљењем радо се сагласи и господарев син: да слуга постане сунаследник сину. 9. После неколико дана учини вечеру његов домаћин куће и посла му много јела са вечере. Слуга пак, добивши јела послана му од господара његовог, узе она која ће му бити довољна, а остала раздаде својим садругарима. 10. Добивши јела, његови садругари се обрадоваше и стадоше се молити за њега да (још) већу угодност нађе код господара, зато што се тако понео према њима. 11. За све ове догађаје чу господар његов и опет се веома обрадова његовом поступку. Сазвавши опет господар пријатеље (своје) и сина свога, каза им за поступак слугин, који учини са јелима која је добио, и они се још већма сагласише да слуга постане сунаследник сину његовом.

ЛВИ
1. Ја рекох Пастиру: Господине, ја те приче не знам, нити их могу схватити, ако ми их не објасниш. 2. Све ћу ти објаснити, рече он, и оно што ти будем говорио показаћу ти, (само) ти држи заповести Господње и бићеш Му угодан и уписаћеш се у број оних који држе заповести Његове. 3. Ако ли пак нешто од добра учиниш преко заповести Божије, себи ћеш придодати већу славу и бићеш славнији код Бога него што би (иначе) био. Ако, дакле, држећи заповести Божије, додаш (још) и ова служења, обрадоваћеш се, ако их будеш држао по мојој заповести. 4. Ја му рекох: Господине, што ми заповедаш то ћу држати, јер знам да си ти са мном. Он рече: Бићу са тобом зато што имаш такву готовост (=усрдност) да чиниш добро. А бићу, вели, и са свима онима који имају исту готовост. 5. Тај, (дакле), пост, рече он, ако се (притом) држе и заповести Господње, врло је добар. А овако ћеш одржати тај пост који имаш да држиш. 6. Пре свега, чувај се од сваке зле речи и од сваке зле жеље, и очисти срце своје од свих таштина овога века. Ако то сачуваш, тај (ће ти) пост бити савршен. 7. А чинићеш овако: Извршивши оно што је напред написано, ти у онај дан у који постиш не окуси ништа осим хлеба и воде, а од јела која си имао јести (тог дана) сабери збир трошка тог дана кад си то имао чинити и, одвојивши на страну, подај то удовици и сироти и ономе који нема. Тако ћеш имати смирену мисао, да би од смиреноумља твога онај који (то) добије испунио душу своју и помолио се за тебе Господу. 8. Ако, дакле, тако учиншп пост као што ти заповедам, твоја ће жртва бити угодна пред Богом и тај пост ће бити записан, и служење тако учињено биће добро и ведро и благоугодно Господу. 9. То ћеш тако држати ти са децом твојом и целим домом твојим, и одржавши то бићеш блажен; и (сви) који чувши ово одрже (то), биће блажени и добиће све што затраже од Господа.

ЛВИИ
1. Много га молих да ми објасни причу о винограду, и о слузи који је оградио виноград, и о оградама и травама које су истребљене из винограда, и о сину и пријатељима саветницима; јер сам схватио да је све то нека прича (= поређење, парабола). 2. А он, одговарајући, рече ми: Много си дрзак у запиткивањима. Не треба, вели, да запиткујеш баш ништа; јер, ако треба да ти се објави, објавиће ти се. Ја му рекох: Господине, оно што ми покажеш, а не објасниш, то сам (онда) узалуд видео а нисам разумео шта значи. Исто тако, ако ми говориш приче, а не одгонетнеш ми (их), узалуд сам то чуо од тебе. 3. А он ми опет одговори, говорећи: Онај, вели, који је слуга Божији и има Господа свога у срцу, иште од Њега разборитост и добија је, те сваку причу решава, и уз помоћ Господа постаје му познато оно што је у причама говорено. Они пак, вели, који су млаки и спори су на молитву, они се двоуме да траже од Господа. 4. А Господ је многомилостив и свима који од Њега ишту даје без одлагања. А ти који си оснажен од Славнога Анђела и од Њега си добио такву молитву и ниси лењ, зашто не тражиш од Господа разборитост и не добијеш је од Њега. 5. Ја му рекох: Господине, имајући тебе са собом ја имам потребу да те молим и да те питам, јер ми ти све показујеш и разговараш са мном. Када бих пак без тебе то видео или чуо, онда бих питао Господа да ми се објасни.

ЛВИИИ
1. Рекох ти већ раније, вели он, да си (човек) лукав и дрзак питајући за објашњење прича. Но пошто си тако упоран, објаснићу ти причу о њиви и о свему осталом што следи, да би их ти објавио свима. Чуј сада, рече ми, и разуми ово. 2. Њива је овај свет, а Господар поља је Онај Који је све створио и све уредио и укрепио. Син је Дух Свети, а слуга је Син Божији. Виноградске пак лозе јесу овај народ (= хришћански), којега је Он засадио. 3. А коље (уз лозу) јесу свети Анђели Господњи, који држе (и чувају) народ Његов. А траве почупане из винограда јесу безакоња слугу Божијих. Јела пак, која је Он послао слузи од вечере, јесу заповести које је кроз Сина Свога дао народу Своме, док пријатељи и саветници јесу Свети Анђели, који су први створени. Одлазак Господара на пут јесте време које преостаје до Његовог (= Христовог) другог доласка. 4. Ја му (на то) рекох: Господине, све је ово велико и дивно и преславно. Како бих, велим, Господине, ја могао то схватити? То не може схватити ни неки други човек, ма био и веома разуман. Објасни ми још, Господине, рекох, и ово што ћу те питати. 5. Реци шта хоћеш, вели он. Зашто, рекох, Господине, Син Божији се у причи јавља у виду слуге?

ЛИX
1. Слушај, рече: Не јавља се Син Божији у виду слуге, него се јавља за велику власт и Господство. Како то, Господине, рекох ја, не схватам. 2. Он рече: Јер Бог посади виноград, то јест сазда народ (Свој) и предаде га Сину, и Син постави Анђеле над њима да свакога чувају. И Он (= Син) очисти грехове њихове, много се потрудивши и много пострадавши (за њих); јер се ниједан виноград не може окопати без труда и напора. 3. Он, дакле, очистивши грехе народа, показа им стазе живота, давши им закон којега је добио од Оца Свога. Видиш, дакле, рече (ми), да је Он Господар народа, добивши сву власт од Оца Свога. 4. А да је Господар (= Бог Отац) узео Сина Свога и славне Анђеле за саветнике око наслеђа Слуге, чуј (сада). 5. Духа Светога (= Христа), Који од пре постоји, и Који је створио сву твар, Бог је настанио у тело у које је хтео. И то, дакле, тело, у које се настанио Дух Свети (= Христос), послужило је Духу добро, живећи у честитости и чистоти, нимало уопште не упрљавши Духа. 6. Пошто је, дакле, то тело (оваплоћеног Бога) поживело добро и чисто, и заједно са Духом (= Божанством) потрудило се и сарађивало у свакој ствари, поживевши крепко и врлински, добило је заједницу са Духом Светим (= Христом); јер се Богу допало понашање овога тела, пошто се оно на земљи није упрљало имајући Духа Светога. 7. За саветнике је, дакле, узео Сина и славне Анђеле, да би и ово тело, послуживши Духу беспрекорно, имало неко место настањења да се не мисли да је плата његовог служења пропала. Јер ће плату добити свако тело које се нађе чисто и неупрљано, у којему је Дух Свети обитавао. 8. (Ето), имаш објашњење и ове приче.

ЛX
1. Обрадовах се, господине, рекох ја, чувши ово објашњење. Слушај сада, рече (ми он): То тело твоје чувај чисто и неупрљано, да би Дух који се у њему настанио посведочио му и оправдало се тело твоје. 2. Пази да ти некада не дође у срце помисао да је то твоје тело пропадљиво и да га злоупотребиш (због тога) у некој прљавштини. Ако упрљаш тело своје, упрљаћеш и Духа Светога; а ако упрљаш тело своје, нећеш живети. 3. Господине, рекох ја, ако се десило неко раније незнање, пре но што чусмо ове речи, како ће се спасти човек који је упрљао тело своје? Он рече: Од ранијих незнања само Бог може дати исцељење, јер је Његова сва власт. 4. Него ти сада ово чувај, и Господ, Који је многомилостив, свакако ће те исцелити, ако ни тело твоје ни Дух не будеш надаље прљао. Јер обоје су заједнички и не могу се упрљати једно без другога. Зато обоје чувај чистим, и живећеш Богу.

Шеста прича

ЛXИ
1. Седећи код куће и прослављајући Господа за све што сам видео, и размишљајући о заповестима, како су прекрасне и јаке и благе и славне, и моћне да спасу душу човекову, говорио сам у себи ово: Бићу блажен ако будем ходио у овим заповестима; и сваки који у њима буде ходио биће блажен. 2. Док сам то у себи говорио, видим одједном Пастира да седи поред мене и говори (ми) ово: Шта то премишљаш (= сумњаш) о заповестима мојим које сам ти заповедио? Оне су добре, немој уопште ништа да сумњаш, него се обуци у веру у Господа и у њима ћеш ходити; јер ћу те ја оснажити у њима (да их испуњујеш). 3. Заповести ове корисне су онима који ће се покајати. Ако ли пак не буду ходили у њима, узалуд ће бити покајање њихово. 4. Стога ви који се кајете, одбаците од себе лукавства овога века која вас упропашћују и обучени у сваку врлину праведности узмогнете држати заповести ове и више не повећавати грехе своје. Ако ништа не будете додавали (гресима), загладићете своје раније грехове. Ходите, зато, у заповестима мојим и живећете Богу. Ето, то вам је од мене речено. 5. Пошто ми то изговори, он ми рече: Пођимо у поље и показаћу ти пастире оваца. Хајдемо, Господине, рекох ја. Тада дођосмо у неко поље, показа ми младога пастира одевенога у складно сложене хаљине рујне боје. 6. Он напасаше веома многе овце, и те овце беху у бујању и многом уживању и весело трчаху тамо и овамо. И сам пастир беше радостан због стада свога, и изглед пастира беше врло весео, и он прохођаше кроз стадо. А видех и друге овце где на једном месту уживају и госте се, али оне не трчаху.

ЛXИИ
1. Он ми рече: Видиш ли, вели, овога пастира? Видим, господине, рекох ја. То је, рече он, анђео насладе и преваре. Он погубљује душе сујетних слугу Божијих, и одвраћа их од истине, варајући их у злим жељама у којима пропадају. 2. Јер они заборављају заповести Бога Живога и ходе у обманама и уживањима сујетним и пропадају од овога анђела, неке у смрт, а неке у потпуну квареж. 3. Ја му рекох: Господине, ја не разумем шта значи у смрт, а шта у квареж? Слушај, рече он: Овце које видиш да су врло веселе и да скачу, то су они који потпуно одступају од Бога и предали су се жељама овога века. У њима нема покајања за живот, јер су (уз своје грехе) додали и хулу на Име Господње. Њихова је, дакле, смрт. 4. А овце, које си видео да не скачу него пасу на једноме месту, то су они који су себе предали уживањима и обманама (овога века), али нису похулили на Господа. Они су, дакле, отпали (= кварежни) од истине. За њих још има наде покајања, кроз које могу живети. Поквареност има неку наду на поправку, док смрт има вечну пропаст. 5. Опет пођосмо мало напред и показа ми пастира крупног, као дивљачког лика, огрнутог белом козјом кожом, с неком торбом на рамену, и у руци имађаше тојагу врло тврду и чворновату и велики бич. И поглед имађаше врло суров да сам га се уплашио, такав поглед имаше. 6. Овај пак пастир примаше од младог пастира оне овце које су уживале и пландовале, а нису скакале, и утерао их је у неко стрмновито и трновито и чичковито место, тако да се од трња и чичка овце не могаху искобељати, него се уплитаху у трње и чкаљ. 7. Ту, дакле, уплетене, пасијаху трње и чичак, и врло се мучаху у одеротинама од трња. Он их је јурио тамо и овамо, не дајући им уопште покоја, те се ове овце уопште не смириваху.

ЛXИИИ
1. Видећи, дакле, те (овце) мучене и злопаћене, сажалих се због њих што се тако муче и одмора уопште немају. 2. Рекох Пастиру који говораше са мном: Господине, ко је овај пастир који је тако немилосрдан и груб и уопште нимало не сажаљева ове овце? Он је, вели, Анђео кажњавања; он је од праведних Анђела и постављен је за кажњавање. 3. Он, дакле, преузима оне који су отпали од Бога и ходили у жељама и обманама овог века и кажњава их, како је ко достојан, страшним и различитим казнама. 4. Хтео бих, рекох, Господине, да дознам какве су те различите казне? Слушај, рече он, те различите муке и казне: Мучења су животна: јер бивају кажњени неки штетама, неки немаштином, неки разним болестима, неки сваким беспоретком, неки увредама од недостојних, и многим другим делима страдају. 5. Јер многи, нестални у својим намерама, прихватају се много чега, и ништа им уопште не успева. И говоре за себе да им не иду послови од руке, а не помишљају у срцима својим да су учинили зла дела, него окривљују Господа. 6. Када их, дакле, свака (таква) невоља мучи онда бивају предавани мени на добро карање и ојачавају у вери Господњој и у остале дане живота свога служе Господу чистим срцем. Када се, дакле, покају, тада им долазе у њихова срца зла дела која су учинили и онда прослављају Бога што је Праведан Судија и што је праведно сваки (од њих) препатио по делима својим. А надаље они служе Господу чистим срцем својим и успевају у сваком послу своме, добијајући од Господа све што (од Њега) траже. И тада прослављају Господа што су мени били предани и више не страдају ниједним злом.

ЛXИВ
1. Рекох му: Господине, још ми, велим, ово објасни. Шта тражиш, рече он. Да ли, дакле, Господине, велим, исто се онолико времена муче уживачи и варалице колико и уживају и варају? Одговори ми: Исто толико времена се и муче. 2. Мало се, велим, Господине, муче. Јер је требало да они који тако уживају и заборављају Господа седмоструко се муче. 3. Рече ми он: Неразуман си и не схваташ моћ (и значење) мучења. Кад бих схватао, рекох, Господине, не бих те питао да ми објасниш. Слушај, вели, моћ (и значење) обојега. 4. Време уживања и преваре један је час, а час мучења има моћ (и значење) тридесет дана. Ако, дакле, неко ужива и вара један дан, и један дан бива мучен, (тај) дан мучења важи за целу годину. Колико пак дана неко ужива, толико се година мучи. Видиш ли, дакле, да је време уживања и преваре мало, а (време) казне и мучења велико.

ЛXВ
1. Пошто, Господине, рекох ја, уопште не схватих времена преваре и уживања и мучења, објасни ми још јасније. 2. Одговоривши, рече ми: Твоје је неразумље упорно и нећеш да очистиш срце своје и да служиш Господу. Пази, вели, да се време не испуни и ти се нађеш безуман. Слушај сада, вели, као што желиш да ово схватиш. 3. Онај који ужива и вара један дан и чини оно што жели, облачи се у много безумље и не схвата дело које чини, јер већ сутра заборавља шта је јуче учинио. Јер уживање и превара памћења нема, због безумља у које је обучено. Када се пак казна и мучење прилепе за човека један дан, он бива кажњен и мучен до (краја) године, јер велико памћење има казна и мука. 4. Кажњаван, дакле, и мучен читаву годину, цећа се тада уживања и преваре и зна да због њих трпи ово зло. Сваки, дакле, човек који ужива и вара овако се мучи, зато што, имајући живот, себе су предали у смрт. 5. Која су, Господине, рекох, уживања штетна? Свако дело, вели он, које ако са задовољством чини, уживање је човеку. Јер и гневљивац, ако своју страст задовољи, ужива (у томе); и прељубник, и пијаница, и оговарач, и лажљивац, и грабљивац, и отимач, и који слично њима чини, својој болести задовољство чини, јер ужива у своме делу. 6. Сва ова уживања штетна су слугама Божијим. Због ових, дакле, превара и уживања муче се кажњавани и мучени. 7. А постоје и уживања која спасавају људе. Јер многи (људи), радећи добро, уживају ношени сопственим задовољством. Ово пак уживање корисно је слугама Божијим и живот прибавља таквоме човеку; док штетна, напред наведена уживања прибављају мучења и казне. Ако пак остану упорни и не покају се, смрт себи прибављају.

Седма прича

ЛXВИ
1. Неколико дана после, видех га (= Пастира) на истом пољу где сам и (оне) пастире видео, и рече ми: Шта тражиш? Дошао сам, Господине, рекох, да те молим да Пастиру казне заповедиш да из мог дома изађе, јер ме много тишти (= жалости). Треба, вели он, да те тишти, јер тако је заповедио Славни Анђео за тебе, јер хоће да будеш искушан. А шта сам, рекох, Господине, учинио тако зло, да будем предан томе Анђелу? 2. Чуј, вели он: Греси твоји јесу многи, али не толики да би ти био предан томе Анђелу; али је дом твој учинио многе грехе, и веома се огорчио Славни Анђео због дела њихових и зато је заповедио да те за неко време тишти, да би се и они покајали и очистили од сваке жеље овога века. Када се, дакле, покају и очисте, тада ће отићи Анђео казне. 3. Рекох му: Господине, ако су они учинили такве ствари да се веома огорчи Славни Анђео, шта сам ја учинио? Они другачије, рече он, не могу бити погођени ако ти, глава куће, не будеш погођен жалошћу. Јер ако ти будеш патио, нужно ће и они патити, а ако ти будеш добро, они неће имати никакве жалости. 4. Али ево, Господине, велим, покајали су се од свег срца свога. Знам и ја, вели, да су се покајали од свег срца свога; али зар мислиш, вели, да се греси покајника одмах отпуштају? Свакако не; него покајник треба да помучи душу своју и да се јако смири у сваком делу своме и да се жалости многим и различитим жалостима. Ако ли поднесе жалости које долазе на њега, свакако ће се смиловати (на њега) Онај Који је све створио и оснажио, и даће им неко исцељење. 5. И то свакако ако види срце покајника чисто од сваке зле ствари. А теби и дому твоме сада је корисно да се жалостите. И што (уопште) много говорим? Треба ти се жалостити, као што је заповедио онај Анђео Господњи који те је мени предао. И за то заблагодари Господу што те је сматрао за достојнога да ти наговести (ту) жалост да би, препознавши је, поднео је добро (= крепко). 6. Ја му рекох: Господине, буди ти са мном и сваку жалост моћи ћу поднети. Ја ћу, рече он, бити са тобом, а замолићу и Анђела казнитеља да те лакше тишти. Но мало ћеш се времена жалостити па ћеш бити васпостављен на своје место. Само ти остани у смиреноумљу и служи Господу чистим срцем, и деца твоја и дом твој, и ходи у заповестима мојим које сам ти  заповедио, и покајање ће твоје моћи бити снажно и чисто. 7. И ако то сачуваш заједно са домом својим, свака ће жалост одступити од тебе. А и од свих ће, вели, одступити жалост, ко у овим мојим заповестима буде ходио.

Осма прича

ЛXВИИ
1. Показа ми (затим) иву (= врбу) која покриваше брда и долине, и под покривач врбе дођоше сви који су позвани у Име Господње. 2. А стајаше Славни Анђео Господњи, врло висок, крај врбе, имајући срп велики и одсецаше гране од врбе и даваше (их) народу покриваном врбом, а даваше им мале гранчице, величине лакта. 3. Пошто сви добише гранчице, Анђео остави срп, а онда дрво беше здраво (= цело) као што је било кад је виђено. 4. А ја се чудих у себи, говорећи: Како је дрво цело кад су му толике гране одсечене? Вели ми Пастир: Не чуди се што је то дрво остало читаво иако су толике гране одсечене; остави, вели (ми), док све видиш, па ће ти се објавити шта је. 5. Анђео, који је дао народу гране, опет (их) је тражио од њих; и као што су примали, тако су били позивани к њему, и сваки од њих предаваше гране. Анђео пак Господњи узимаше их и разматраше. Од неких  је добијао гране суве и као од црва поједене, па заповеди Анђео да они који су такве гране предали стану одвојено. 7. Други пак предаваху суве, али не беху поједене од црва; и њима заповеди да стану посебно. 8. А други предаваху полусуве, и они стајаху посебно. 9. Други (опет) предаваху своје гпане полусуве и са прслотинама; и они стајаху посебно. 10. А други предаваху своје гране зелене, али са прслотинама; и они стајаху посебно. 11. Други пак предаваху гране пола суве а пола зелене, и они стајаху посебно. 12. Други опет приношаху гране своје са два дела гране зелене, а трећи сув; и они стајаху посебно. 13. А други предаваху два дела (гране) сува, а трећи зелен; и они стајаху посебно. 14. Други опет предаваху своје гране безмало потпуно зелене, а само мали део грана њихових беше сув, и то сам крај, и на њима беху прслотине; и они стајаху посебно. 15. У других пак беше мали део зелен, а остали делови грана суви; и они стајаху посебно. 16. А други долажаху носећи гране зелене као што (их) примише од Анђела, и то већи део народа такве гране предаваше. Анђео се њима веома обрадова; и они стајаху посебно. 17. Други пак предаваху своје гране зелене и са још (новоизраслим) гранчицама; и они стајаху посебно. И због њих се Анђео веома обрадова. 18. А даваху (на крају) и други своје гране зелене, са још (новим) гранчицама, и њихове гранчице као да имађаху неки плод; и ти људи, чије се гране нађоше такве, беху врло весели. А Анђео се и њима обрадова, и Пастир са Њиме врло весео беше због њих.

ЛXВИИИ
1. И заповеди Анђео Господњи да се донесу венци. И бише донети венци, као од палми начињени, и (Он) овенча људе који су предали гране са гранчицама и неким плодовима, и отпусти их (да иду) у Кулу. И друге отпусти у Кулу, оне који предаваху гране са гранчицама а плод не имађаху, и њима даде печат. 3. А одећу имађаху сви исту, белу као снег, (сви) који иђаху у Кулу. 4. И оне који предаваху гране зелене, као што (их) примише, отпусти (их), давши им белу одећу и печат. 5. Пошто Анђео то све заврши, рече Пастиру: Ја идем, а ти их отпусти у зидове (око Куле), као што је сваки достојан да борави. А разгледај пажљиво гране њихове и тако их отпусти, пажљиво разгледавши. Гледај, вели, да ти ни један не промакне, а ако ти неки промакне, ја ћу их испробати на жртвенику. Рекавши то Пастиру, отиде. 6. По одласку Анђела, рече ми Пастир: Узмимо од свих гране и засадимо их, да ако неке од њих могну оживети. Рекох му: Господине, ове суве (гране) како могу оживети? 7. Одговоривши, рече ми: Дрво је ово ива и та врста воли живот; ако се, дакле, ове гранчице засаде и мало порасту, многе ће од њих оживети, а онда ћу покушати да их и водом залијем. Ако нека од њих узмогне оживети, радоваћемо се заједно с њима; ако пак не могне оживети, ја се нећу наћи немаран. 8. И заповеди ми Пастир да (их) позовем, онако како је сваки од њих стајао. Долажаху група по група и предаваху гране Пастиру, а Пастир примаше гране и по групама их засађиваше. Пошто их засади, зали их обилно водом, тако да се од воде гране не виђаху. 9. А пошто зали (засађене) гране, рече ми: Идемо (сада) и после неколико дана вратићемо се да видимо све ове гране. Јер Онај Који је створио ово дрво жели да живе сви који су од њега узели гране. А и ја се надам да ће гранчице ове да порасту и, заливене водом, да ће већина њих живети.

ЛXИX
1. Рекох му: Објасни ми шта значи ово дрво, јер сам у недоумици у вези њега пошто су толике гране одсечене а дрво је (и даље) цело и уопште се ништа не види да је сечено од њега; то, дакле, не схватам. 2. Слушај, рече (ми) он: Ово велико дрво, које покрива брда и долине и сву земљу, јесте Закон Божији (=Јеванђеље) који је дат свету, а тај Закон је Син Божији, Који је проповедан по (свим) крајевима земље. Народи пак, који су под покровом (дрвета), јесу они који су чули проповед и поверовали у Њега. 3. А велики Славни Анђео јесте Михаило, који има власт над овим народом и руководи њима. Јер Он је тај који им даје Закон у срца верних; Он испитује њих, којима је дао Закон, да ли су га сачували. 4. Видиш ли гранчице свакога од њих, јер су (те) гране Закон. Видиш, дакле, да су многе од грана упропашћене, и познаћеш све њих који нису очували Закон, и видећеш боравиште свакога од њих. 5. Рекох му: Господине, зашто је неке отпустио (да иду) у Кулу, а неке је оставио теби? Који су, вели (ми), преступили Закон који су добили од Њега, њих је оставио у мојој власти ради покајања, а који су већ угодили Закону и очували га, Он их има под Својом влашћу. 6. А који су, Господине, рекох, они који су овенчани и одлазе у Кулу? Одговоривши, рече ми: Овенчани су они који су се борили са ђаволом и победили га; то су они који су пострадали ради Закона. 7.  Други пак, који су такође предали гране зелене, и (то) са гранчицама, али без плода, то су они који су за Закон мучени, али нису пострадали нити су се одрекли Закона свога. 8. Они пак, који су предали зелене (гране) као што су и примили, то су честити и праведни и који су врло ходили у чистоме срцу и заповести Господње очували. А (све) остале упознаћеш када будем размотрио ове гране које су посађене и заливене.

ЛXX
1. После неколико дана дођосмо на (исто) место, и Пастир седе на место Великог Анђела, а ја стајах крај њега. И рече ми: Опаши се платном и служи ми. Ја се опасах платном од чисте вреће. 2. Видећи ме опасаног и готовог да му служим, рече ми: Зови људе чије су гране засађене, по групама како је ко предао гране. Ја отидох у поље и позвах све; и стадоше све групе (пред нас). 3. А он им рече: Нека сваки ишчупа своју грану и нека је донесе мени. 4. Први (му их) предадоше они који су имали (гране) суве и подсечене, и нађоше се тако исто суве и подсечене, те им заповеди да стану посебно. 5. Затим предадоше гране они који их имаху суве и неподсечене: неки од њих предадоше гране зелене, а неки суве и начете, као од црва. Онима који предадоше зелене, заповеди да стану посебно, а онима који предадоше суве и начете, заповеди да стану са онима првима. 6. Затим предадоше они који имађаху напола суве и са напрслинама: многи од њих предадоше зелене и без напрслина, а неки зелене и са гранчицама и на гранчицама плодови, какве имађаху и они овенчани који отидоше у Кулу. Неки пак предадоше суве и нагрижене, а неки суве и ненагрижене, неки (опет) какве и беху: полусуве и са напрслинама. Заповеди им (Пастир) да сваки од њих стане посебно, неки код својих група, а неки посебно.

ЛXXИ
1. Затим (му) предаваху они који имађаху гране зелене, али са напрслинама: сви они предадоше (их) зелене и стадоше у своју групу. Њима се обрадова Пастир, јер се сви беху изменили и своје напрслине одбацили. 2. А предадоше и они који имађаху (гране) напола зелене, а напола суве: неких  се гране нађоше сасвим зелене, неких полусуве, а неких суве и нагрижене, а неких зелене и са гранчицама; сви они бише послани сваки у своју групу. 3. Затим предадоше они који имађаху два дела зелена, а трећи сув: многи од њих предадоше зелене, а многи полусуве, други пак суве и нагрижене; сви они бише упућени сваки у своју групу. 4. Други (опет) предаваху своје гране са два дела суве, а трећи зелен: многи од њих предадоше полусуве, неки суве и нагрижене, неки пак полусуве и са напрслинама, а мало њих предадоше зелене; сви они стадоше у своју групу. 5. А предадоше и они који своје гране имађаху зелене, са мало сувога и са напрслинама: од њих неки предадоше зелене, неки пак зелене и са гранчицама, па и они отидоше у своју групу. 6. Затим предадоше они који имађаху (гране) нешто мало зелене, а остале делове суве: њихове гране нађоше се највећим делом зелене и са гранчицама и плодом на гранчицама, а других беху сасвим зелене. Овим се гранама Пастир веома обрадова што се такве нађоше. Отидоше пак и они сваки у своју групу.

ЛXXИИ
1. Пошто Пастир размотри гране свију, рече ми: Рекао сам ти да ово дрво воли живот. Видиш ли, вели, колико их се покајало и спасло? Видим, Господине, рекох ја. (То је) зато да видиш, рече он, многомилостивост Господњу да је велика и славна и да је дао Духа (Свога) достојнима покајања. 2. Зашто се, Господине, рекох ја, сви не покајаше? Онима, вели, чије срце виде Господ да ће бити чисто и да ће Му служити из свег срца, њима даде покајање; а код којих виде преварљивост и лукавост и да ће се лицемерно покајати, њима није дао покајање, да не би опет похулили на Закон Његов. 3. Ја му рекох: Господине, сада ми објасни за оне који гране предадоше, какав је ко од њих, и његово боравиште, да би они који су поверовали и печат добили, и повредили га не очувавши га здравим, познали дела своја и покајали се, добивши од тебе печат, и прославили Господа што се смиловао на њих и послао им тебе да би обновио духове њихове. 4. Слушај, рече (ми): Они чије су гране нађене суве и нагрижене од црва, то су отпадници и издајници Цркве, који су у гресима својим похулили на Господа, а још се и постидели Имена Господњег које је призвано над њима. Они су, дакле, коначно умрли Богу. Видиш да се ниједан од њих не покаја, мада су чули речи које си им говорио, а које сам ти заповедио. Од њих, дакле, живот је одступио. 5. Они пак који су предали суве и ненагрижене (гране), и они су близу ових, јер су били лицемери и уносили су друга учења и кварили слуге Божије; а особито оне који су сагрешили не остављајући их да се покају, већ су их (лоше) убеђивали лудим учењима. Они ипак имају наду за покајање. 6. Видиш да су се многи од њих покајали од када си им говорио заповести моје, и још ће се покајати. Који се пак не покају, изгубили су живот свој. Они опет од њих који су се покајали, постали су добри и њихово је насеље у првим зидовима (око Куле), а неки узиђоше и на Кулу. Видиш ли, дакле, вели он, да покајање грешника доноси живот, а непокајање смрт.

ЛXXИИИ
1. Слушај (сада) о онима који су предали (гране) полусуве, са напрслинама у њима. Они чије су гране биле полусуве, то су двоједушни, јеп нити живе нити су умрли. 2. Они пак који имају полусуве и на њима напрслине, они су и двоједушни и оговарачи, који никад мира у себи (и међусобно) немају, него су свагда у раздору. И њима, вели, још предстоји покајање (као могућност). Јер видиш, вели, неке од њих да цу се већ покајали, и они још у себи имају наду покајања. 3. Они, дакле, од њих, додаде он, који су се покајали, имају боравиште у Кули, а они од њих који ће се касније покајати, настаниће се у зидовима (око Куле); док они који се не покају, него још остану упорни у делима својим, умреће смрћу. 4. Они који су своје гране предали зелене и са напрслинама, они су увек били верни и добри, али су имали међусобно неку суревњивост око првенства и неке славе, па су сви неразумни јер имају међу собом суревњивост о првенству. 5. Но и они, чувши заповести моје, и будући добри, очистише себе и брзо се покајаше. Зато, њихово насеље би у Кули, а ако се неки од њих опет поврати на раздор, биће избачен из Куле и изгубиће живот свој. 6. Живот припада свима који држе заповести Господње, а међу заповестима нема (речи) о првенству или о некој слави, него о дуготрпељивости и смиреноумљу човека. У овоме је, дакле, живот Господњи, а у сејачима раздора и безаконицима је смрт.

ЛXXИВ
1. Они пак који су предали гране напола зелене напола суве, то су они који су се у своје послове заплели и нису се светима присајединили, зато им је половина жива а половина је умрла. 2. Многи пак, чувши заповести моје, покајали су се, а који су се покајали, насеље им је у Кули. Неки опет од њих до краја су одступили, и они зато немају више покајања, јер су својим (злим) пословима  похулили на Господа и одрекли Га се. Изгубили су зато живот свој, због зла које су учинили. 3. Многи од њих су двоједушни. За њих још постоји покајање, ако се брзо покају, и насеље њихово биће у Кули; ако се пак касније покају, обитаваће у зидовима; а ако се не покају, и они су изгубили живот свој. 4. Они пак који су предали (гране) са два дела зелена, а трећим сувим, то су они који су се одрекли различитим одрицањима. 5. Многи од њих покајали су се и отишли су да обитавају у Кули; а многи су до краја одступили од Бога, они коначно живот изгубише. Неки пак од њих беху двоједушни и чињаху раздоре. Њима још има покајања, ако се брзо покају и не остану упорни у својим задовољствима. А ако остану упорни у својим делима, и они себи смрт изграђују.

ЛXXВ
1. Они опет који су предали гране са два дела сува а трећим зеленим, то су они који су постали верни, али обогативши се и поставши славни код многобожаца, оденуше се у велику гордост и постадоше надмени мишљу и напустивши истину не придружише се праведнима, него живљаху заједно са многобошцима, и тај им пут постаде пријатнији, но од Бога не одступише него остадоше у вери, али дела вере не чинише. 2. Многи, дакле, од њих се покајаше и насеље њихово би у Кули. 3. Други пак, живећи до краја са многобошцима, захваћени сујетама многобожачким, одступише од Бога и дела многобожаца чинише. Зато они бише прибројани са многобошцима. 4. Други опет од њих бише двоједушни (= посумњаше), не надајући се спасењу због дела која учинише; други пак бише двоједушни и међусобно раздоре створише. Њима, дакле, и онима који су двоједушни због дела својих, још има покајања; али њихово покајање треба да је убрзано да би им обиталиште било у Кули, док онима који се не кају него остају упорни у уживањима, смрт је близу.

ЛXXВИ
1. А они који гране предадоше зелене, а само крајеви беху суви и са пукотинама, они су свагда били добри и верни и славни код Бога, но мало су сагрешили ситном жељом, и нешто мало једни против других имађаху, али чувши моје речи, највећим делом су се брзо покајали, и би им насеље у Кули. 2. Неки пак од њих бише двоједушни, а неки двоједушношћу створише веће раздоре. У њима, дакле, има још наде покајања, јер су увек били добри, и тешко ће ко од њих умрети. 3. Они пак који своје гране предадоше суве, који имађаху само мало зеленога, то су они који су само поверовали, а дела безакоња чињаху; но (ипак) никада не одступише од Бога и Име (Христово) радо су носили и радо су у домове своје слуге Божије примали. Чувши за ово покајање, без колебања су се покајали, и чине сваку врлину правде. 4. Неки пак од њих и страдају и радо се муче, знајући дела своја која учинише. Свих њих, насеље ће бити у Кули.

ЛXXВИИ
1. И пошто заврши објашњење о свим гранама, рече ми: Иди и свима говори да се покају, па ће живети Богу; јер се Господ смиловао и послао ме да свима дам покајање, мада неки нису достојни спасења због дела својих. Но будући дуготрпељив, Господ жели (да понови свима) позив за спасење, који је дат кроз Сина Његовог. 2. Рекох му: Господине, надам се да сви кад чују ово, покајаће се, јер сам уверен да ће сваки, познавши своја дела и убојавши се Бога, покајати се. 3. Одговоривши, рече ми: Који се, вели, покају из свег срца свог, и очисте себе од напред поменутих зала својих, и више ништа не додају гресима својим, добиће од Господа исцељење ранијих грехова, ако не буду двоједушни у овим заповестима, и живеће Богу. Који пак, вели, придодају гресима својим и буду ходили у жељама овог века, осуђују себе на смрт. 4. Ти пак ходи у заповестима мојим и живећеш Богу; и свако који у њима буде ходио и чинио их правилно, живеће Богу. 5. Показавши ми то и о свему проговоривши, рече ми: А остало ћу ти показати кроз неколико дана.

Девета прича

ЛXXВИИИ
1. Пошто записах Заповести и Приче Пастира, Анђела покајања, Он дође к мени и рече ми: Хоћу да ти покажем оно што ти је показао Дух Свети Који је говорио с тобом у обличју Цркве, јер тај Дух јесте Син Божији. 2. Јер, пошто си ти слабији телом, није ти било објављено кроз Анђела. Када си се пак оснажио кроз Духа и омоћао снагом твојом, тако да можеш и Анђела видети, тада ти се објави кроз Цркву грађење Куле; добро си и чисто све видео (што ти је показано) као од девојке. Сада пак видиш (објављено) од Анђела, кроз једнога истога Духа. 3. А од мене треба да све тачније видиш. Јер сам на то дат од стране Славног Анђела да обитавам у твоме дому, да би ти све снажно видео, ништа се не плашећи као раније. 4. И одведе ме у Аркадију, на неку гопy узвишену и облу, и посади ме на врх гопе, и показа ми велико поље (=равницу) а око поља дванаест гора и свака гопа имађаше другачији изглед. 5. Прва (гопа) беше црна као чађ; а друга беше обнажена, не имајући траве; трећа пак пуна трња и чкаља. 6. А четврта имађаше биље полусуво: горњи део биља зелен, а доњи ка корену сув; а неко биље, кад сунце припече, постаде суво. 7. Пета гора беше врло сурова, а биље имаше зелено. Шеста пак гора беше препуна пукотина, неке мале а неке велике, а пукотине имађаху траве, но траве не беху врло бујне, него већином као увенуле. 8. Седма гора имађаше траве живахне и сва гора беше расцветана; и сваки род животиња и птица пасијаше на гори оној; и колико год животиње и птице пасијаху, траве на гори оној све више и више растијаху и цветаху. Осма (опет) гора беше препуна извора, и свака врста творевине Господње напајаше се са извора ове гопе. 9. А девета гора уопште не имађаше воде и сасвим беше пуста, а у себи имађаше звери и гмизавце отровне који уништаваху људе. А десета гора имађаше највеће дрвеће и сва беше пошумљена, и под окриљем дрвећа лежаху овце одмарајући се и преживајући. 10. Једанаеста пак гопа беше врло густог дрвећа и то дрвеће беше врло плодно, украшено разноврсним плодовима, тако да неко видећи их, пожелео би да једе од тих плодова. И дванаеста гора беше сва бела и изглед њен спреда беше врло мио, беше најлепша у себи та гора.

ЛXXИX
1. У средини пак поља показа ми велику белу Стену, која се издизаше из тог поља. А Стена беше виша од гора, и четвртаста тако да могаше сав свет сместити. 2. А беше та Стена врло стара, имајући Врата усечена, и чињаше ми се да је то усецање Врата од недавно. Врата тако сијаху, јаче од сунца, да сам се дивио сјају Врата. 3. Око Врата пак стајаху дванаест девојака. Четири од њих, које стајаху на угловима, чинило ми се да су славније, мада и остале беху славне. А стајаху на четири стране Врата, између ових, по две девојке. 4. Беху пак обучене у ланене хаљине, и беху складно опасане; имађаху напоље истакнута десна рамена као да ће неки терет носити. Тако беху спремне, јер беху врло ведре и расположене. 5. Пошто то видех, дивих се у себи што видех велике и славне ствари. И опет бејах у недоумици због девојака, што беху веселе а тако јуначки стајаху као да ће цело небо држати. 6. И рече ми Пастир: Шта у себи размишљаш и чудиш се и на себе жалост навлачиш? Јер оно што не можеш схватити, немој, будући разуман, ни покушавати, него тражи од Господа да добијеш разум и то схватиш. 7. Оно што је иза тебе, видети не можеш; а оно што је испред тебе, то видиш. За оно, дакле, што видети не можеш, немој себе извртати; а оно што видиш, тиме овладај, а за остало немој да си радознао. А ја ћу ти све показати, колико ћу ти показати. Гледај сада ово остало.

ЛXXX
1. Видех шест људи који дођоше, високи и славни и слични по изгледу; и они позваше неко мноштво људи. А и ови што дођоше беху људи високи и врло лепи и снажни. И позваше их ових шест људи да граде на Стени неку Кулу. А беше велики шум од ових људи који дођоше да граде Кулу док тамо и овамо трчаше око Врата. 2. Девојке пак, које стајаху код Врата, говораху људима код Куле да пожуре са грађењем Куле; и испружише руке своје као да хоће нешто да прихвате од тих људи. 3. Шест пак људи заповедаху да из неке дубине излази камење и одлази за грађевину Куле. И изађоше десет каменова четвртастих и светлих, неоклесаних. 4. Шест људи позваше (оне) девојке и заповедише им да све камење, које имађаше ићи за грађевину Куле, прихватају и проносе кроз Врата и додају људима који ће градити Кулу. 5. Девојке, пак, оних првих десет каменова, који изађоше из дубине, стављаху (на раме) једна другој и по један камен ношаху заједно.

ЛXXXИ
1. Као што стајаху заједно око Врата, тако и ношаху те (девојке) које изгледаху снажне, и беху као подишле под углове камена. Друге пак са стране камена подиђоше и тако ношаху сво камење, и кроз Врата их проношаху, како им би заповеђено, и даваху људима на Кули; а ови, прихватајући камење, зидаху. 2. Грађење ове Куле би на великој Стени и изнад Врата. Складно бише спојени оних десет каменова и попунише сву Стену; и они бише темељ грађевине Куле; а Стена и Врата беху оно што држаше сву Кулу. 3. После ових десет каменова, других двадесет пет каменова изађоше из дубине, и они се складно саставише у грађевину Куле, ношени од девојака као и претходни. После ових, изиђоше тридесет и пет, и они се тако исто уклопише у Кулу. После ових, изађе других четрдесет каменова и сви они бише стављени у грађевину Куле. Тако би четири реда у темељима Куле. 4. И престаде (камење) излазити из дубине, па престадоше мало и градитељи. Затим опет заповедише шест људи оном мноштву народа да са гора доносе камење за изградњу Куле. 5. Доношаху, дакле, људи са свих гора различитих боја исклесано камење и предаваху их девојкама, а девојке их проношаху кроз Врата и предаваху их градитељима Куле. И кад различито камење би стављено у грађевину, тад (сви) постадоше једнаки и бели и своје раније боје измењиваху. 6. Неко пак камење, додавано од људи у грађевину, не постајаше светло, него како се стављаше тако и беше (= остајаше). Јер не беху предавани од девојака, нити проношени кроз Врата. Ово, дакле, камење беше неподобно у грађевини Куле. 7. А оних шест људи, видећи то камење неподобно у грађевини, заповедише да их изваде и врате доле на исто место одакле су и донети. 8. И рекоше људима који су донели камење: Немојте ви уопште додавати камење за грађење, него га ставите крај Куле да би их девојке, проносећи кроз Врата, додавале за грађење. Јер ако се, веле, кроз руке ових девојака не пронесу кроз Врата, своје боје не могу променити; зато, рекоше, немојте се трудити узалуд.

ЛXXXИИ
1. И би завршено оног дана грађење, али Кула не би довршена, јер је требаше још дограђивати. Беше, дакле, неки прекид грађења, те шест људи заповедише градитељима да сви накратко оду и као одморе се, док девојкама заповедише да се не удаљују од Куле. Изгледало ми је да су девојке остављене да чувају Кулу. 2. Пошто сви отидоше и починуше, ја рекох Пастиру: Зашто се, рекох, Господине, не заврши грађење Куле? Он рече: Још се не може завршити Кула ако не дође и Господар њен и испроба ову грађевину, да, ако се неко камење нађе трошно, замени га; јер се Кула гради према вољи Његовој. 3. Хтео сам, рекох, Господине, да дознам какво је ово грађење ове Куле, и (још) за Стену, и Врата, и гопе, и девојке, и камење које излази из дубине, а није оклесано, него онакво одлази у грађевину? 4. И зашто прво десет каменова бише постављено у темељ, затим 25, затим 35, затим 40; и за камење које је отишло у грађевину и после извађено и враћено на своје место; о свему томе, Господине, успокоји душу моју и објасни ми то. 5. Он ми рече: Ако не будеш празни радозналац, све ћеш дознати, јер ћемо кроз неколико дана доћи овде и видећеш остало што ће се десити овој Кули; и све ћеш приче тачно дознати. 6. И после неколико дана дођосмо на место где (раније) сеђасмо. И он ми рече: Идемо ка Кули, јер долази Домаћин Куле да је размотри. И дођосмо до Куле и нико не беше код ње, осим само девојке. 7. Запита Пастир девојке да ли није дошао Господар Куле. А оне рекоше да ће доћи да размотри грађевину.

ЛXXXИИИ
1. И гле, мало после видим поредак многих људи који долазе, и у средини неки Човек (= Христос) висок растом, тако да надилажаше Кулу. 2. А шест људи, који беху одређени за грађевину, с лева и с десна хођаху са Њим, и сви који су радили на грађевини беху са Њим и многи други славни око Њега. А девојке које чуваху Кулу потрчаше и целиваше Га и почеше ходати близу Њега око Куле. 3. Онај пак Човек разматраше грађевину пажљиво, тако да је сваки камен опипавао. Држећи пак неки штап у руци, сваки од уграђених каменова је ударао. 4. И кад их удараше остајаху неки од њих црни као чађ, а други шугави а други имаху пукотине, неки опет окрњени, а неки ни бели ни црни, а неки груби и не слагаху се са осталим камењем, а неки имађаху многе мрље. (Све) то беху разлике оних трошних каменова који се нађоше у грађевини. 5. Он, зато, заповеди да их све из Куле пренесу и ставе крај Куле, а друго камење донесу и ставе на њихово место. 6. И запиташе Га грађевинари из које гопе хоће да донесу камење на њихово место. Он пак не заповеди да из гора донесу, него заповеди да донесу са неког поља које беше близу. 7. И ископаше поље и нађе се камење светло и четвртасто, а неко и округло. Колико год беше камења у оном пољу, сви бише донети и кроз Врата пронети од стране девојака. 8. И бише исклесани четвороугаони каменови и стављени на место извађених, а округли не бише стављени у грађевину, јер бише тврди и споро беше клесање њихово. Они бише постављени крај Куле, пошто их је требало клесати и ставити у грађевину, јер беху врло светли.

ЛXXXИВ
1. Пошто, дакле, то заврши Славни Човек онај и Господар читаве Куле, позва Пастира и предаде му сво камење које лежаше крај Куле, које беше одбачено од грађења, и рече му: 2. Пажљиво очисти ово камење и стави га у грађевину Куле, оно које се може сложити са осталим, а које се не слаже баци га далеко од Куле. 3. Заповедивши то Пастиру, отиде од Куле са свима са којима је дошао; а девојке око Куле стајаху и чуваху је. 4. Ја рекох Пастиру: Како ово камење, одбачено, може ући у грађевину Куле? Одговоривши, рече ми: Видиш ли, вели, ово камење? Видим, Господине, рекох ја. Ја ћу, вели он, већи део овог камења оклесати и ставити у грађевину и ускладиће се са осталим камењем. 5. Како они, Господине, рекох ја, кад буду опсечени могу испунити исто место? Одговоривши, рече ми: Који се нађу мали, биће стављени у средину грађевине; а који су већи, ставиће се споља и задржаваће ове. 6. Казавши ми ово, рече ми: Идемо, и после два дана доћи ћемо и очистићемо ово камење и ставићемо га у грађевину; јер треба све око Куле очистити, да не би Господар, дошавши изненада, нашао око Куле нечистоћу и наљутио се, те ово камење не уђе у грађевину Куле, а ја се нађем немарљив код Владике. 7. После два дана, дођосмо код Куле, и рече ми: Размотримо све камење и да видимо које може да уђе у грађевину. Ја му рекох: Господине, да размотримо.

ЛXXXВ
1. И почевши, најпре разматрасмо црно камење. И они, какви беху стављени из грађевине, такви се и нађоше. И заповеди Пастир да се од Куле они однесу и одвоје. 2. Затим разгледа оне плесњиве, и узе те оклеса многе од њих, и заповеди девојкама да их узму и ставе у грађевину. И девојке их узеше и ставише у средину грађевине Куле. Остале пак заповеди да се ставе са црнима, јер се и они нађоше црни. 3. Затим размотри оне са пукотинама, и од њих многе оклеса и заповеди да их девојке однесу у грађевину; и ставише их више упоље, јер беху здравији. А остали, због мноштва пукотина, не могаше бити оклесани, и стога разлога одбачени бише од грађевине Куле. 4. Затим размотри оне крњаве, и нађоше се многи међу њима црни, а неки беху направили и велике пукотине, те заповеди да се и они ставе са одбаченима. Оне пак који преостајаху од њих, очисти их и оклеса и заповеди да се ставе у грађевину. Девојке, узевши их, сложише их у средину грађевине Куле, јер беху слабији. 5. Затим разматраше оне напола беле а напола црне, и многи од њих нађоше се црни. Заловеди да се и они узму и ставе са одбаченима. Остали пак сви бише узети од девојака, јер будући бели, бише сложени од девојака у грађевину; а поставшпе их споља, јер се нађоше здрави, тако да могаху држати оне који су стављени у средину, јер ништа од њих не би одсечено. 6. Затим размотри оне грубе и тврде, и мало од њих би одбачено, зато што не могаху бити оклесани, јер се нађоше врло тврди. Остали пак од њих бише оклесани и узети од девојака и у средину грађевине Куле сложени, јер беху слабији. 7. Затим разматраше оне који имаху мрље, и од њих малобројни поцрнеше, и бише одбачени ка осталима. А преостали, светли и здрави нађоше се, те и они бише сложени од девојака у грађевину; постављени бише споља због своје крепкости.

ЛXXXВИ
1. Затим дође да размотри бело и округло камење, па ми рече: Шта ћемо радити са овим камењем? Шта ја, велим, знам, Господине? Зар немаш ништа да смислиш за њих? (рече он). 2. Ја, велим, Господине, такву вештину немам, нити сам каменорезац, нити што могу смислити. Зар их не видиш, вели он, да су врло округли? И, ако желим да их учиним четвртастим, много треба одсећи од њих; но ипак, нужно треба неке од њих ставити у грађевину. 3. А ако је, Господине, нужно, рекох, зашто себе мучиш и не изабереш у грађевину оне које хоћеш, и не ставиш их у њу? Он изабра из њих оно веће и сјајније и оклеса их, а девојке узевши ставише их у спољне делове грађевине. 4. Остали пак који претекоше, бише узети и одложени у поље, одакле су и донети, али не беху одбачени. Јер, рече, „Још мало фали Кули да буде саграђена. А Господар Куле свакако жели да ови буду стављени у грађевину, јер су веома сјајни“. 5. Зато би позвано дванаест жена, прелепих по изгледу, обучених у црно и опасаних, које имаху истакнута рамена и косе распуштене. А чињаху ми се те жене да су дивље. Пастир им заповеди да узму камење одбачено од грађевине и однесу га на гопе, одакле је и донето. 6. А ове веселе, узеше и однеше све камење, и ставише га одакле је и узето. И пошто би однето све камење, и не лежаше више ни камен око Куле, рече ми Пастир: Обиђимо Кулу да видимо да ли нема неког недостатка на њој. И обилажасмо је ја и он. 7. Пастир, видевши Кулу да је лепа по грађењу, беше веома весео. Јер Кула беше тако саграђена да кад је видех, жељах њену грађевину. Јер тако беше саграђена као од једног камена, не имајући ни један спој (= фугу) у себи. А камен се показиваше као да је од стене одваљен, јер ми се чињаше да је монолитан.

ЛXXXВИИ
1. И ја, ходећи са њим, бејах весео видећи таква добра. А Пастир ми рече: Иди донеси креча и ситне цигле да бих обличје камења, састављенога у грађевини, попунио, јер треба све около Куле да буде глатко. 2. Ја учиних као што ми заповеди, и донесох му. Послужи ми, вели он, и дело ће брзо бити завршено. Он, дакле, испуни обличја камења које је ушло у грађевину, и заповеди да се почисти око Куле да буде чисто. 3. Девојке узеше метле и почистише, и узеше сво ђубре око Куле, и покропише водом; и би место око Куле весело (= пријатно) и врло лепо. 4. Пастир ми рече: Све је, вели, очишћено; ако Господар дође да посети Кулу, нема шта да нам замери. Рекавши то, он хтеде да оде. 5. Ја пак ухватих га за штап и стадох га заклињати Господом да ми објасни ово што ми је показао. Он ми рече: Још имам да се мало позабавим (= да се удаљим), па ћу ти све обајаснити; чекај ме овде док не дођем. 6. Рекох му: Господине, овде сам ја, шта ћу радити? Ниси, вели, сам, јер су ове девојке са тобом. Онда ме, велим, предај њима. Познавши их, Пастир им рече: Предајем вам овога док се не вратим; па отиде. 7. Ја пак бејах сам са девојкама, а оне беху још ведрије и према мени расположене; особито оне четири славније од њих.

ЛXXXВИИИ
1. Девојке ми рекоше: Данас Пастир неће доћи овде. Шта ћу, дакле, ја да радим, рекох им? До вечерас, рекоше, чекај га; и ако дође говориће са тобрм, а ако не дође бићеш овде са нама докле не дође. 2. Ја им рекох: Сачекаћу га до вечери, а ако не дође отићи ћу кући и ујутру ћу опет доћи. А оне ми одговорише, и рекоше: Нама си предат и не можеш од нас отићи. 3. Где ћу онда, велим, боравити? Са нама ћеш спавати, као брат, а не као муж; јер си наш брат, и надаље ћемо са тобом обитавати, јер те много волимо. Ја се пак стиђах да са њима боравим. 4. Она која изгледаше прва међу њима, поче ме љубити и грлити. А остале, видећи њу да ме грли, и оне ме почеше љубити и водити око Куле и играти се са мном. 5. И ја постадох као млађи и почех и сам да се играм са њима; јер неке од њих играху коло, а друге свираху, а треће певаху; ја пак ћутах и са њима око Куле шетах, и бејах весео са њима. 6. Када пак дође вече, ја хтедох да идем кући, али ме оне не пустише него задржаше. И остадох са њима ту ноћ и спавах крај Куле. 7. Јер девојке простреше своје ланене хаљине доле и мене ставише између њих, и ништа уопште не чињаху него се само мољаху; а и ја са њима непрестано се мољах, и не мање од њих. И девојке се радоваху што се ја тако молим. И остадох онде до сутра, до другог часа (= осам сати ујутро), са девојкама. 8. Затим дође Пастир, и рече девојкама: Да ли му нисте учинили неку увреду? Питај њега, одговорише оне. Ја му рекох: Господине, обрадовах се оставши са њима. А шта си, вели, вечерао? Вечерао сам, велим, Господине, Речи Господње сву ноћ. Јесу ли те, вели, добро примиле? Да, рекох, Господине. 9. Сада, вели, шта хоћеш прво да чујеш? Као што си ми, рекох, Господине, од почетка показао. Молим те, Госпрдине, да као што те будем питао тако ми и објашњавај. Као што желиш, рече он, тако ћу ти и објаснити, и ништа уопште нећу од тебе сакрити.

ЛXXXИX
1. Пре од свега другога, велим, Господине, ово ми објасни: Шта значи Стена и Врата? Стена, вели, ова и Врата јесте Син Божији. Како је, велим, Господине, Стена стара, а Врата су нова? Слушај, вели, и разуми, неразумниче. 2. Син Божији претходи свакој твари Његовој (= старији је од свеукупног стварања Његовог), тако да је Он био саветник Оцу Своме при стварању Његовом, зато је Стена стара. А Врата, Господине, велим ја, зашто су нова? 3. Зато, вели он, што је у последње дане свршетка (века) Он постао јаван, зато су Врата постала нова, да би они који ће се спасавати кроз њих ушли у Царство Божије. 4. Видиш ли, вели, камење које је кроз Врата ушло и стављено у грађевину Куле, а они који нису ушли (кроз Врата) опет су враћени на своје место? Видим, Гооподине, рекох ја. Тако, вели он, и у Царство Божије нико неће ући ако не добије Свето Име Његово. 5. Јер ако хоћеш да уђеш у неки град, а тај град је около обзидан и једна врата има, зар можеш ући у тај град осим кроз врата која има? Како, Господине, велим ја, може (то) бити? Ако се, дакле, не може ући у град, осим кроз његова врата, тако, вели, ни у Царство Божије не може човек другачије ући него само кроз Име Сина Његовог, Којега Он љуби. 6. Виде ли, вели он, мноштво народа који гради Кулу? Видех, Господине, рекох ја. Сви они, рече, јесу славни Анђели; њима је окружен Господ. А Врата су Син Божији, и то је једини улаз ка Господу. Другачије пак нико не може ући к Њему осим кроз Сина Његовог. 7. Јеси ли видео, рече он, шест људи и међу њима Славног и Великог Човека који обилажаше око Куле и испробаваше камење у грађевини? Видео сам, Господине, рекох ја. 8. Славни Човек, вели, јесте Син Божији, а оних шест јесу славни Анђели, који Га с десна и с лева подржавају. Од ових, вели, славних Анђела ни један не може ући к Богу без Њега; који Име Његово не добије, не може ући у Царство Божије.

XЦ
1. А Кула, рекох ја, шта значи? Кула ова, вели он, јесте Црква. 2. А ове девојке које су? Оне су, вели, свети духови; и човек се не може другачије наћи у Царству Божијем ако га оне не обуку у њихову одећу. Јер ако добијеш само Име, а одећу од њих не добијеш, ништа ти не користи, јер ове девојке јесу моћи (= силе) Сина Божијега. Ако, дакле, Име (Његово) носиш, а не носиш силу Његову, узалуд ће ти бити ношење Имена Његовог. 3. А камење, вели, које си видео одбачено, то су они који су Име носили, али одећу девојака нису обукли. А која је, велим, одећа њихова, Господине? Та имена, вели он, јесте одећа њихова. Ко носи Име Сина Божијега дужан је да носи и њихова имена, јер и сам Син носи имена ових девојака. 4. Ово камење, Које си видео да је ушло у грађевину Куле, које је додавано њиховим рукама и остало у грађевини, оно је обучено у силу ових девојака. 5. Зато видиш да је Кула постала монолитна са Стеном; тако и они који су поверовали у Господа кроз Сина Његовог и обукли се у ове духове, биће (сви) један дух, једно тело, и једна је боја њихове одеће. Овима, дакле, који носе имена девојака припада обитавање у Кули. 6. А камење одбачено, Господине, рекох ја, зашто је одбачено? Јер је прошло кроз Врата и рукама девојака било стављено у грађевину Куле. Пошто се, вели он, за све интересујеш и тачно испитујеш, чуј за то одбачено камење. 7. Они су, вели, сви добили Име Сина Божијега, а добили су и силу ових девојака. Добивши, дакле, ове духове, оснажише се и беху са слугама Божијим, и беше им један дух и једно тело и једна одећа. Јер једно исто мишљаху и правду (= праведност) чињаху. 8. После пак неког времена беху преубеђени од жена (= порока) које си видео обучене у црне хаљине, и са раменима истуреним и са косом расплетеном и које беху лепе; видећи их, пожелеше их, и огрнуше се силом њиховом, а свукоше одећу и силу ових девојака (= врлина). 9. Они, дакле, бише одбачени од Дома Божијег и предадоше се њима; а они који се не обмануше лепотом ових жена, остадоше у Дому Божијем. Ето, вели, имаш објашњење одбаченога камења.

XЦИ
1. А шта, Господине, рекох ја, ако се ови људи као такви покају и одбаце жеље ових жена, и поврате се девојкама и буду ходили по сили њиховој и у делима њиховим, зар неће ући у Дом Божији? 2. Ући ће, вели он, ако одбаце дела оних жена и узму опет на себе силу девојака, и у њиховим делима буду ходили; јер зато је и био прекид грађевине да, ако се ови покају, уђу у грађевину Куле. А ако се не покају, тада ће други ући, и они ће коначно бити одбачени. 3. За све то ја заблагодарих Господу што се смилова на све који призивају Име Његово и што посла Анђела покајања нама који Му сагрешисмо и обнови дух наш, и нама већ пропалима и немајућима наде за живот, Он обнови живот наш. 4. Сада, Господине, рекох ја, објасни ми зашто се Кула не гради ниско, него на Стени и над Вратима? Зар си још, вели он, неразуман и неразборит? Имам потребу, Господине, рекох, да те за све питам, јер уопште ништа не могу да схватим; јер је све велико и славно и тешко схватљиво за људе. 5. Слушај, вели он: Име Сина Божијега велико је и несместиво, и (то Име) сав свет држи. Ако је, дакле, сва твар држана од Сина Божијег, шта ти се чини за оне позване од Њега, који носе Име Сина Божијега и ходе у заповестима Његовим? 6. Видиш ли, дакле, које Он носи? Оне који из свег срца носе Име Његово. Он је, дакле, постао њима темељ, и радо их носи, јер се нису постидели носити Име Његово.

XЦИИ
1. Објасни ми, Господине, рекох ја, имена девојака, и оних жена обучених у црне хаљине. Слушај, вели он, имена оних снажнијих девојака, које стоје на угловима, 2. Прва је Вера, а друга Уздржање, а трећа Сила, а четврта Дуготрпељивост. Док остале, које стоје између њих, имају ова имена: Простота, Безазленост, Чистота, Кротост, Истина, Разборитост, Слога, Љубав. Онај који носи ова имена и Име Сина Божијег, може ући у Царство Божије. 3. Слушај, вели, и имена жена које имађаху црне хаљине. И од њих четири су снажније: прва је Неверје, друга Неуздржање (= распусност), трећа Непослушност, четврта Превара (= обмана). А њихове пратиље зову се: Жалост ( = нечиста туга), Лукавост, Раскалашност (= блуд), Гневљивост, Лаж, Неразумност (= лудост), Клевета и Мржња. Слуга Божији који носи ова имена, Царство Божије ће видети, али у њега неће ући. 4. А камење, Господине, велим ја, које је из дубине стављено у грађевину, ко су ти? Оних првих десет који су стављени у темељ, то је прво покољење; а оних двадесет пет, то је друго покољење праведних људи; а тридесет пет, то су пророци Божији и служитељи Његови; а оних четрдесет су апостоли и учитељи проповеди (= киригме, науке) Сина Божијега. 5. Зашто, Господине, рекох ја, девојке и ово камење дадоше у грађевину Куле проневши их кроз Врата? 6. Јер они, вели, први понеше ове духове, и уопште не одступише један од другога, нити духови од људи, нити људи од духова, него остадоше духови са њима до њиховог уснућа (= упокојења). И да нису ове духове са собом имали, не би постали погодни за грађевину ове Куле.

XЦИИИ
1. Још ми, велим, Господине, објасни? Шта тражиш, рече он? Зашто, велим, Господине, камење из дубине изиђе и би стављено у грађевину Куле носећи ове духове? 2. Нужно је, вели он, да кроз воду узиђу да би били оживљени (у крштењу), јер не могаху другачије ући у Царство Божије ако не одложе умртвљеност ранијег живота свог. 3. Добише, дакле, и ови уснули (= преминули) печат Сина Божијега и уђоше у Царство Божије. Јер, вели, пре но што човек понесе Име Сина Божијег, мртав је; а када добије печат одлаже умртвљеност и добија живот. 4. Печат пак јесте вода (крштења); а у воду улазе мртви, а излазе живи. Њима је, дакле, проповедан овај печат и употребили су га да би ушли у Царство Божије. 5. А зашто, Господине, рекох ја, четрдесет каменова са њима изиђоше из дубине, имајући већ печат? Јер су то, вели, апостоли и учитељи који су проповедали Име Сина Божијега, и умревши у сили и у вери Сина Божијега, проповедали су и онима који су раније преминули, и они им дадоше печат проповеди. 6. Они, дакле, сиђоше са њима у воду, али ови живи сиђоше и живи узиђоше; док они раније преминули, мртви сиђоше, а живи узиђоше. 7. Кроз ове су, дакле, били оживљени и познали Име Сина Божијега, зато су и изашли са овима. И бише уклопљени у грађевину Куле, и неоклесани бише заједно уграђени; јер у праведности уснуше и у великој чистоти; једино што овај печат нису имали. Имаш, дакле, објашњење и овога. Имам, Господине, рекох ја.

XЦИВ
1. Сада, Господине, објасни ми за гопе, зашто су различити њихови изгледи и разноврсне су? Слушај, вели: Ових дванаест гора јесу дванаест племена која живе по целом свету, и њима би проповедан Син Божији преко апостола. 2. А зашто су различите и другачијег изгледа ове гопе, Господине, објасни ми? Слушај, вели он: Ових дванаест племена која живе по целом свету јесу дванаест народа, а различити су мишљењем и умом; какве видиш ове гопе да су различите, такве су и ових народа различитости ума и мишљење. А објаснићу ти и свакога од њих поступак (= понашање). 3. Прво ми, велим ја, ово објасни: Зашто су ове гопе овако различите кад њихово камење би стављено у грађевину и постаде светло једном бојом као и оно камење што изађе из дубине? 4. Јер, вели (он), сви народи који живе под небом, кад чуше (проповед) и повероваше, бише названи Именом Сина Божијег. Добивши, дакле, печат, имађаху једно мишљење и један ум, и би им једна вера и једна љубав, и са Именом ношаху духове девојака. Зато грађевина Куле постаде једне боје, светла као сунце. 5. А пошто они уђоше на исто место и постадоше једно тело, неки од њих упрљаше себе и бише избачени из рода праведних; и опет постадоше оно што и претходно бише, штавише, још и гори.

XЦВ
1. Како, Господине, рекох ја, постадоше гори, а Бога су познали? Онај који не зна Бога, рече он, и чини зло, биће донекле кажњен за своје зло, а који је Бога познао не треба више чинити зло, него да чини добро. 2. Ако, дакле, онај који је дужан чинити добро, чини зло, зар ти се не чини да он чини веће зло од онога који не зна Бога? Зато они који нису познали Бога и чине зло, осуђени су на смрт; а који су Бога познали и видели Његова велика дела, па чине зло, двоструко ће бити кажњени и умреће за навек. Тако ће бити очишћена Црква Божија. 3. А што си видео камење извађено из Куле и предавано злим духовима, те отуда избачено, биће и једно тело очишћених, као што је и Кула постала као од једног камена, пошто је она очишћена; тако ће бити и Црква Божија после њеног очишћења и одбацивања злих и лицемера и хулника и двоједушника и који злобно чине различита зла. 4. После избацивања њих, биће Црква Божија једно тело, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав; и тада ће се Син Божији развеселити и обрадовати њима, добивши народ Свој чист. Господине, рекох ја, све је ово велико и славно. 5. Још, Господине, рекох, објасни ми силу (= значење) и дела сваке оне гопе понаособ, да би свака душа која се нада на Господа, чувши (ово), прославила велико и дивно и славно Име Његово. Чуј, вели он, различитост гора и дванаест народа.

XЦВИ
1. Са оне прве црне гопе који су поверовали ови су: Одступници и хулници на Господа и издајници слугу Божијих. Њима нема покајања, него има смрт, и зато су црни; јер је њихов род безаконит. 2. А са оне друге обнажене гопе, који су поверовали ови су: Лицемери и учитељи зла. И они су зато слични претходнима, немајући плод правде. Јер као што је гора њихова бесплодна, тако и такви (људи) име имају, али су испражњени од вере, и никаквог плода истине нема у њима. За њих пак још има покајања, ако се брзо покају; а ако оклевају, и за њих ће бити смрт са претходнима. 3. Зашто, Господине, рекох ја, за ове има покајања, а за претходне нема? Јер њихова дела за мало су истоветна онима? Зато, вели, за њих има покајања што нису похулили на Господа свога, нити су постали издајници слугу Божијих; но због жеље за добитком бише лицемери и учаше сваки другога по жељама људи који греше. Но они ће поднети неку казну, а покајање им је дато зато што нису били хулници нити издајници.

XЦВИИ
1. А са треће гопе, која имађаше трње и чкаљ, они који су поверовали су ови: Неки су од њих богати а неки су уплетени у многе трговине. Трње то су богати, а чкаљ то су они уплетени у различите трговине. 2. Ови, дакле, који су уплетени у многе и различите трговине, не припајају се слугама Божијим, него лутају гушећи се у делима својим; а богати се тешко припајају слугама Божијим, бојећи се да не буду за нешто окривљени од њих. Овакви ће, дакле, тешко ући у Царство Божије. 3. Јер, као што је тешко ићи голим ногама по трњу, тако је и оваквима тешко ући у Царство Божије. 4. Но за све њих има покајања, али врло брзог, да оно што у ранија времена не учинише, сада пожуре ових дана и нешто добро учине. Ако се, дакле, покају и нешто добро учине, живеће Богу; а ако остану упорни у делима својим, биће предани оним женама које ће их усмртити.

XЦВИИИ
1. А са четврте гопе, која имађаше много траве и горњи део траве беше зелен, а доњи до корења сув, а неке беху и од сунца сасушене, који су поверовали јесу ови: Једни су двоједушни, а други имајући Господа само на устима, на срцу га не имађаху. 2. Зато су им њихове основе суве и снаге немају, и само су им речи живе, а дела су им мртва. Такви нити живе, нити су умрли. Они су, дакле, слични двоједушнима, јер и двоједушни нити су зелени нити суви, јер нити живе нити умиру. 3. Јер као што ове траве, видећи сунце, осушише се, тако и двоједушни, кад чују за невољу, због свога страха поклоне се идолима и постиде се Имена Господа свога. 4. Они, дакле, нити живе нити су умрли. Но и они, ако се брзо покају, могу живети; а ако се не покају, већ су предани женама које одузимају живот њихов.

XЦИX
1. А са пете гопе, која има траве зелене и сурова је, они који су поверовали су овакви: Верници су, али се тешко уче (правој вери), и дрски су, и себи угађају, хотећи да све знају, а ништа уопште не знају. 2. Због ове дрскости њихове одступи од њих разборитост (= мудрост), и уђе у њих глупа неразумност. Хвале себе да имају разумност и хоће да су своји учитељи, будући неразумни. 3 . Због тог, дакле, високоумља, многи уздижући себе, испразнише се; јер је велики демон самовоља и празна самоувереност. Од њих су многи одбачени, а неки су се покајали и поверовали и потчинили себе онима који имају разборитост, познавши тако своју неразумност. 4. А и осталима таквима има покајања, јер нису постали зли, него су пре глупи и неразумни. Они, дакле, ако се покају живеће Богу; а ако се не покају, боравиће са женама које ће им чинити зло.

Ц
1. Они пак са шесте гопе, која има пукотине велике и мале и у пукотинама свенуле траве, ти који су поверовали овакви су: 2. Они који имају мале пукотине, то су који међусобно нешто имају (један против другог) и од својих клеветања увенули су у вери; но многи од њих су се покајали. А и други ће се покајати кад чују заповести моје, јер су њихова оговарања мала и брзо ће се покајати. 3. А који имају велике пукотине, то су упорни у својим оговарањима и бивају злопамтиви тужећи једни друге; они су, дакле, од Куле одбачени и показали су се недостојни за њену грађевину. Они тешко да ће бити живи. 4. Ако Бог и Господ наш, Који над свима влада и има власт над свом творевином Својом, није злопамтив онима који исповедају грехе своје, него им бива милостив, како човек пропадљиви и пун грехова може злопамтити човеку, као да га он може погубити или спасити? 5. А кажем вам ја, Анђео покајања: Који имате такво расположење, одбаците га и покајте се, и Господ ће исцелити ваше раније грехове, ако себе очистите од тога демона; иначе ћете бити предати њему на смрт.

ЦИ
1. А са седме гопе, на којој су траве зелене и веселе и сва је гора бујна, и сваки род животиња и птица небеских пасијаше траву на тој гори, а трава коју пасијаше беше све бујнија, то су следећи верници: 2. Они су свагда прости и безазлени и блажени су постали, ништа немајући једни против других, него се свагда радујући слугама Божијим, и обучени су у Духа Светога ових девојака (= у благодатне врлине), и свагда су милостиви према сваком човеку, и од трудова својих свакоме су човеку давали, без увреде и без устручавања. 3. Господ пак, видећи простоту њихову и сваку детињастост, умножио их је у трудовима руку њихових и облагодатио их је у сваком послу њиховом. 4. А говорим вама који сте такви, ја, Анђео покајања: Останите такви и неће нестати семена вашег до века, јер вас је Господ испробао и уписао вас је у наш број и све семе ваше обитаваће са Сином Божијим, јер сте од Његовога Духа добили.

ЦИИ
1. А са осме гопе, где беху многи извори и свака се твар Господња напајаше са извора, верујући су ови: 2. Апостоли и учитељи, који су проповедали (Јеванђеље) у целом свету, и учили честито и чисто реч Господњу, и ништа уопште нису присвојили ради зле жеље, него су свагда у правди и истини ходили, као што су и примили Духа Светога. Њихово је, дакле, место са Анђелима.

ЦИИИ
1. А са девете гопе, која је пуста и има у себи гмизавце и звери који упропашћују људе, који су поверовали јесу ови: 2. Они који имају мрље јесу служитељи, који су зло служили и отимали живот (= средства за живот) од удовица и сирочади, и себи су стицали од службе коју су добили да служе. Ако, дакле, остану упорни у тој жељи, умрли су и немају за себе никакве наде живота; а ако се поврате и чисто заврше своју службу, могу живети. 3. А они шугави, то су они који су се одрекли и нису се повратили Господу своме, него су запустели и постали пусти, не прилепљујући се слугама Божијим, него издвајајући се насамо, погубљују душе своје. 4. Јер као што виноград, остављен и напуштен у некој огради без икаквог старања, пропада и коровом се запушта и са временом подивља, и више није користан своме господару, тако и такви људи себе су заборавили (= запустили) и постали непотребни Господу своме, подивљавши. 5. Таквима пак има покајања, ако се не нађу да су се срцем одрекли (Господа), а ако се неко нађе да се срцем одрекао, не знам да ли може живети. 6. И ово не говорим за ове дане, да неко одрекавпш се може добити покајање. Јер је немогуће да се спасе онај ко ће се сада одрећи Господа свога. Него изгледа да је покајање дато онима који су се раније одрекли. Ако, дакле, неко хоће да се покаје, нека буде брз (у томе), пре но што се Кула заврши; иначе ће бити упропашћен од (оних) жена у смрт. 7. И они окрњени, то су лукави и клеветници, и они су оне звери које си видео на гори. Јер, као што звери отровом својим упропашћују човека и погубљују, тако и речи тих људи упропашћују човека и погубљују. 8. Они су, дакле, окрњени од вере своје, због делатности (= поступака) коју имају у себи. Неки пак (од њих) покајаше се, и бише спасени. А и други, такви будући, могу се спасти, ако се покају; ако се пак не покају, биће усмрћени од оних жена чију силу имају.

ЦИВ
1. А са десете гопе, где беше дрвеће које покриваше неке овце, верници су ови: 2. Епископи и гостољупци, који свагда радосно примаху у домове своје слуге Божије без лицемерја; а епископи свагда службом својом непрестано покриваху потребите и удовице, и свагда чисто живот провођаху. 3. Сви они ће свагда бити покривени од Господа. Они, дакле, који ово чинише, славни су код Бога, и већ је њихово место са Анђелима, ако до краја остану служећи Господу.

ЦВ
1. А са једанаесте гопе, где беху дрвета пуна плодова, украшена различитим плодовима, верници су ови: 2. Они који пострадаше за Име Сина Божијег, који с радошћу пострадаше од свег срца и предадоше душе (= животе) своје. 3. Зашто пак, Господине, рекох ја, сво дрвеће има плодове, а неки од тих плодова су лепши по изгледу? Слушај, вели он: Који су икада пострадали за Име славни су код Бога, и греси свих њих су опроштени, јер су пострадали за Име Сина Божијега. А што су плодови њихови различити, а неки изванредни, чуј (сада). 4. Они, вели, који бише одведени пред власти, и испитивани не одрекоше се, него с радошћу пострадаше, они су већма славни код Господа; њихов је плод изванредан; а који су плашљиви и беху у колебању и премишљаху се у срцима својим да ли ће се одрећи или исповедити, па (ипак) пострадаше, њихови су плодови мањи, јеп им је на срце дошла та помисао, јер је то зла помисао: да се слуга одрече свога Господа. 5. Гледајте, дакле, ви који сте то помислили, да вам та помисао не остане у срцима вашим и не будете мртви за Бога. Ви пак који страдате ради Имена, треба да славите Бога, јер вас је Бог сматрао за достојне да ово Име носите, и да вам се сви греси исцеле. 6. Стога, не називајте себе блаженима, но сматрајте да сте велико дело учинили ако неко од вас за Бога пострада. Господ ће вам живот даривати, а ви не схватате; јер греси ваши отежаше и, да нисте пострадали за Име Господње, због грехова ваших били бисте мртви за Бога. 7. А вама, који се колебате: за одрицање или исповедање (= признавање), ово говорим: Исповедајте (= признајте) да имате Господара, да не би, одрекавши се, били предани у тамницу. 8. Ако незнабошци слуге своје кажњавају ако се који одрекне господара свога, шта мислите шта ће учинити Господ вама, Он Који има власт над свима? Одбаците такве мисли из срдаца ваших да бисте свагда живели Богу.

ЦВИ
1. А са дванаесте беле гопе, верујући су ови: Они су као мала деца, којима никаква злоба не долази на срце, нити познаше шта је то зло, него свагда детињасти осташе. 2. Овакви ће се, дакле, несумњиво настанити у Царству Божијем, јер ни у једној ствари не упрљаше заповести Божије, него детињасти остадоше у све дане живота свога у тој истој разумности (= мисли). 3. Који, дакле, рече он, останете и будете као деца, не имајући злобе, бићете славнији од свих напред речених. Јер сва деца славна су код Бога и она су прва код Њега. Ви сте, дакле, блажени, који одбаците од себе зло и обучете се у безазленост; ви ћете први од свих живети Богу. 4. Пошто (Пастир) заврши приче о горама, рекох му: Господине, сад ми објасни о камењу које је извађено из поља и у грађевину стављено уместо камења извађеног из Куле, и о округлом (камењу) које је стављено у грађевину, и о оном које је још увек округло.

ЦВИИ
1. Слушај, вели, и о свему томе: Камење које је извађено из поља и стављено у грађевину Куле уместо оног одбаченог, то су корени ове беле гопе. 2. Пошто су се, дакле, верујући са беле гопе сви нашли безазлени, заповеди Господ ове Куле да се од корена ове беле гопе ставе у грађевину Куле. Јер Он зна да, ако ово камење уђе у грађевину Куле, остаће светло и ниједан од њих неће поцрнети. 3.  Јер да је Он додао (камење) са осталих гора, морао би поново доћи да испита ону Кулу и очисти је. Док ово бело камење јесу они који су поверовали и који ће поверовати, јер су они од истог рода: који су поверовали и који ће поверовати. Блажен је тај род, јер је безазлен. 4. А слушај сада и за камење округло и светло. И они су од ове беле гопе, а ево зашто су округли: Зато што их је њихово богатство за мало заклонило од истине и поцрнеше, но они се никад нису удаљили од Истинитога Бога и ниједна рђава реч није изишла из уста њихових, него свака правда и врлина истине. 5. Зато и Господ, видећи њихов разум, да могу служити врлини и такође остати добри, заповедио је да се обсеку силе њихове, али не да им се сасвим одузму, да би од онога што им је остало могли чинити добро, и живети Богу, јер су од доброга рода; зато је (ово камење) нешто мало отесано и уграђено у грађевину ове Куле.

ЦВИИИ
1. А остало (камење), које је до сад остало округло и било неугодно за ово зидање, јер још није добило печат (Сина Божијег), положено је опет на своје место, јер је било веома округло. Са њих треба стесати овај век и сујету богатстава њихових, па ће тада ући у Царство Божије. Јер они треба да уђу у Царство Божије, јер је Господ благословио тај безазлени род. Из овога, дакле, рода, нико неће пропасти. Јер иако неко од њих, искушан од лукавог ђавола, падне у грех, брзо ће се обратити Господу своме. 3. Ја, Анђео покајања, сматрам да сте блажени сви ви, који сте невини као деца, јер је ваш удео (= место) добар и почаствован (= славан) код Бога. 4. Свима вама, који сте примили овај печат (Сина Божијег), говорим: имајте простоту, не будите злопамтиви, не останите у својој злоби, или у горчини злопамћења; имајте слогу, и лечите себе од тих злих рана, ослобађајући се од њих, да би се Господар стада тиме обрадовао. 5. А обрадоваће се ако нађе све (овце) здраве. Ако ли коју (овцу) нађе изгубљену, тешко пастирима. 6. Јер ако саме пастире нађе изгубљене, шта ће они одговорити за ова стада? Зар ће рећи да су од свога стада поднели зло? Неће им веровати, јер је невероватно да би пастир могао нешто претрпети од оваца, те ће тако још више бити кажњени за своју лаж. И ја такође сам Пастир, и дужан сам положити рачун за вас.

ЦИX
1. Излечите, дакле, сами себе, док се још зида Кула. 2. Господ обитава у људима који воле мир; јер Му је заиста мио мир, а удаљује се он (= мир) од грешних и од погубљених злобом. Вратите му цео дух као што сте га примили (од Њега). 3. Јер кад ти даш ваљару ново цело одело, и очекујеш да ти га непоцепано врати, а ваљар врати поцепано, да ли ћеш га узети? Зар се нећеш разљутити и грдити га, с виком говорећи: Ја сам ти дао одело цело, зашто си га поцепао и учинио неупотребљивим; због рупе коју си му учинио, не може се употребити! Зар нећеш све те речи рећи ваљару због рупа које су на твом оделу учињене? 4. Па кад се ти љутиш и жалостиш за своју одећу што је не примаш целу, шта мислиш да ће (теби) учинити Господ, Који ти је дао цео дух, а ти си га целог учинио неупотребљивим, тако да сасвим не може бити употребљен од Господа свога. Јер је постао неупотребљив пошто си га ти упропастио. Господ тога духа зар те неће за такво дело твоје предати смрти? 5. Несумњиво, рекох ја, Он ће казнити све које нађе да су упорни у злопамћењу. Не пренебрегните, рече, Његово снисхођење, него већма Га прославите што је тако трпељив према вашим преступима, и није као ви. Учините покајање, које вам је корисно.

ЦX
1. Све ово што је гопе написано, ја Пастир, Анђео покајања, показах и говорих (вама) слугама Божијим. Ако, дакле, поверујете томе и послушате речи моје, и поступате по њима, и исправите путеве ваше (по њима), можете живети. Ако ли пак будете упорни у злоби (= преварљивости) и у злопамћењу, ниједан од таквих неће живети Богу. Све речи што сам имао да кажем, рекох вам. 2. Потом ми овај Пастир рече: Јеси ли питао све (што си имао)? Рекох: Да, Господине. А зашто ме, вели, ниси питао о пукотинама каменова који су положени у грађевину, зашто склесасмо пукотине? Заборавих, Господине, рекох ја. 3. Ево, вели, слушај сада о њима. Ово камење то су они који су сада чули заповести моје и од свег срца се покајали. Господ [Бог], видећи да је њихово покајање добро и искрено, и да могу остати у њему (= у покајању), заповедио је да се њихови ранији греси избришу. Јер пукотине те јесу греси њихови који су избрисани, да се више не виде.

Десета прича

ЦXИ
1. Пошто сам написао ову књигу, исти Анђео, који ме је предао овом Пастиру, дође у дом у којем бејах, и седе на кревет, а са десне стране Му стајаше овај Пастир. Он ме затим зовну и рече ми: 2. Ја сам тебе, вели, и твој дом предао овом Пастиру, да можеш од њега бити штићен. Тако је, Господине, рекох ја. Ако хоћеш, вели он, да будеш штићен од сваког злостављања, и да имаш успеха у сваком добром делу и у свакој врлини праведности, онда ходи по овим заповестима које ти дадох, па ћеш моћи надвладати сваку неправду. 3. Јер ако будеш сачувао заповести његове, покориће ти се свака жеља и сладост овога света, и пратиће те успех у сваком добром делу. Прихвати његово савршенство и смерност, и реци свима да Он има велику част и достојанство код Господа, предстојатељ велике силе, и моћан у својој служби. Њему једином је уручена власт опраштања. Зар ти не изгледа да је Он моћан? Али ви презирете његово савршенство и кротост које према вама показује.

ЦXΙΙ
1. Ја му рекох: Господине, упитај самог њега (= Пастира) да ли сам, од када је у мојој кући, учинио што чиме бих га ожалостио? 2. И ја знам, рече (Анђео), да ти ниси учинио ништа мимо његове заповести, и да нећеш ништа учинити. Зато ти и говорим да истрајеш (такав). Он је преда мном о теби добро говорио. Ти кажи и осталима ове речи, да и они који су показали, или ће показати кајање, мисле исто што и ти; да би он и о њима добро сведочио преда мном, а ја пред Господом. 3. Господине, одговорих, и ја сваком човеку јављам величину Господњу; и надам се да ће сви људи који су раније сагрешили, ако то чују, покајати се и да ће опет добити живот. 4. Остани зато у томе служењу, рече он, и испуњавај га. Сви који његове заповести испуне, имаће живот, и Он велику част код Господа. Који пак не испуне његове заповести, беже од свога живота, и иду против њега, и не следују за заповестима његовим, предају себе смрти, и сваки такав постаје кривац за своју крв. А теби говорим да чуваш ове заповести и добићеш опроштај грехова.

ЦXИИИ
1. Ја сам ти такође послао ове девојке (= врлине), да би боравиле с тобом, јер сам видео да су према теби љубазне. Оне ће ти бити помоћнице да би боље могао држати његове заповести; јер заповести ове није могуће сачувати без ових девојака. Ја ћу их саветовати да никад не оду из дома твога. 2. Само ти очисти дом твој, јер у чистом дому оне драговољно живе. Јер су оне саме чисте, непорочне, трудољубиве, и веома угодне Господу. Ако дом твој буду имале чист, оне ће остати (с тобом). Ако пак уопште буде неке мале нечистоте у њему, оне ће се одмах удаљити од дома твога, јер девојке не воле никакву нечистоту. 3. Рекох му: Надам се, Господине, да ћy им угодити, те ће оне  драговољно увек боравити у мојем дому. Као што овај (= Пастир), коме си ме предао, ничим ме не опада (= не пребацује ми), ни оне ми неће пребацивати. 4. (Тада) рече Пастиру: Видим да овај слуга Божији хоће да живи и сачува ове заповести, и да ће сместити девојке у чистоти. 5. Рекавши то, опет ме предаде Пастиру и, позвавши девојке, рече им: Пошто видим да вам је пријатно да боравите у дому његовом, препоручујем вам њега и његов дом, да се од дома његовог никад не одвојите. Оне са задовољством саслушаше ове речи.

ЦXИВ
1. Потом ми рече: Ревносно врши ову службу и говори сваком човеку о величанству Господњем, па ћеш имати благодат у овој служби. Свако, дакле, ко буде испуњавао ове заповести, живеће, и биће срећан у животу своме. А ко их пренебрегава, неће живети, и биће несрећан у животу своме. 2. Реци свима који могу чинити добро да не престају чинити, јер чинити добра дела њима је корисно. Велим да сваког човека треба избављати из беде. Јер онај који оскудева и трпи невоље у свакодневном животу, налази се у великој жалости и беди. 3. Ко извади из невоље такву душу, тај  стиче себи велику радост. Јер онај који трпи такву невољу, осећа муку и пати као онај који је окован у тамници. Многи, не подносећи такав бедни положај, причињавају себи смрт. Зато сваки који зна за беду таквога човека, а не избавља га, чини велики грех, и постаје саучесник у његовој крви. 4. Зато, чините добра дела, колико је ко добио од Господа. Не доцните, да се не би завршило зидање Куле. Јер ради вас је прекинуто њено даље зидање. Ако не пожурите да правилно чините, Кула ће се завршити, а ви ћете бити искључени (из ње). 5. После пак ових речи мени, Анђео устаде с кревета и, узевши Пастира и девојке, отиде, али ми рече да ће Пастира и девојке вратити у дом мој. [Амин].

(Превео: Атанасије Јевтић)