Од првих трагова човјека за које знамо, па све до данашњег дана, имамо документовано хиљаде и хиљаде чуда широм свијета, и ко зна још колико чудесних догађаја за које и не знамо, јер никада нису овјековјечени. Необјашњиви догађаји чине саставни дио људске историје. Самим тим, неосновано је рећи да догађаји за које бисмо рекли да су чуда не постоје. Мишљења могу бити подијељена једино око објашњења тих догађаја – да ли су заиста чуда или нису.
Натурализам и натприродни феномени
Највећи број атеиста су натуралисти. Вјерују да су закони природе све што постоји. Самим тим ништа што се коси са природом и што искаче из тих оквира не може постојати. Међутим, ово је школски примјер петитио принципии аргумента. Да би био валидан, недостају му независне премисе из којих можемо извести закључак. Тако натурализам у овом случају има једнак терет доказивања. Ако феномени изван природних закона нису могући, како натурализам то може доказати?
Да ли су натприродни феномени у контрадикцији са науком?
Атеисти, или бар они тзв. новоатеисти, својатају науку, као да је она нешто само њихово и на шта други немају право. А шта нам наука може помоћи овђе и какву помоћ од науке тачно очекујемо? Наука се не бави натприродним, већ искључиво природним феноменима. Наука самим тим не може испитати нешто натприродно, па га ни оповргнути. Другим ријечима, натптиродни феномени, односно чуда су ван домена науке.
Ипак, не мора да значи да је ово увијек случај. Можемо замислити бар двије ситуације у којима нам наука може помоћи. Једна је свакако тамо гђе феномени за које нисмо имали објашњење, могу добити разјашњење кроз науку. Другим ријечима, онда када се испостави да нису били у питању наптиродни феномени, већ природни. Према многобројним извјештајима, чуда се манифестују у реалном, физичком свијету, а то је поље науке.
Друге аргументе за постојање Бога види на страни: Аргументи за постојање Бога.