О аргументу
Назив за овај аргумент потиче од грчке ријечи телос што може значити крајњи циљ или сврха. Телеолошки аргумент доказује постојање Бога на основу дизајна творевине, односно свијета. Чак и најгласнији противници теизма данас, попут Ричарда Докинса, признају да свијет изгледа као да је дизајниран. И заиста, немогуће је а не примјетити да су услови за живот тако невјероватно и прецизно подешени, да се морамо запитати зашто је то тако.
Примјери
Постоји више од 100 фактора који морају бити у савршеном балансу да би живот могао уопште да настане. Ово су неки примјери:
– У атмосфери се налази 21% кисеоника (78% чини азот и скоро 1% аргон). Било који други проценат би био погубан. Мање кисеоника би довело до гушења људи и животиња, док би више кисеоника убрзало обољевање нашег организма, лако би се ширили пожари, нестале би биљке, итд.
– Сунце се налази на савршеној удаљености од нас. Да је ближе, на Земљи би било претопло за живот, а да је Сунце удаљеније, било би прехладно. Ово важи и за воду, која је само на овој удаљености у течном стању – једином у каквом је настанак живота могућ.
– Слично томе, нагиб Земље је идеалан. Да је другачији, дешавале би се огромне температурне разлике током дана и ноћи, или бисмо имали константну температуру.
– Гравитациона сила је довољна да можемо несметано да се крећемо, а са друге стране недовољно слаба да буквално не одлетимо у свемир.
– Земљино магнетно поље нас штити од штетних космичких зрака и соларних олуја.
– Постоје теорије да је Јупитер идеално позициониран па нас штити од небеских тијела која би могла да ударе у нашу планету.
Иако у њихово вријеме ови подаци нису били познати, Платон и Аристотел су дијелили мишљење да је свијет у савршеном складу. Платон је рекао да мора постојати неко ко је првобитни хаос сложио у рационални космос који видимо.
Премисе
Премисе за телеолошки аргумент могу се поставити овако:
1. Прецизно подешени универзум је последица физичке нужности, пука случајност или дизајн трансцеденталног узрока.
2. Није последица физичке нужности или пука случајност.
3. Стога, у питању је дизајн трансцеденталног узрока.
Премиса 1
Ова премиса просто садржи листу могућих разлога за универзум какав јесте, а с обзиром да не постоји алтернативни, четврти разлог, не постоје ни примједбе на ову премису.
Премиса 2
Копља се стога ломе на овој премиси. Ако Бог није створио универзум какав јесте, то може бити из једног од прва два наведена разлога. Погледајмо оба.
Физичка нужност
Другим ријечима, ово значи да би универзум просто морао бити овакав како јесте. То би био огроман терет доказивања за сваког ко ово тврди.
Када би се Велики прасак поновио, све законитости које знамо о нашој планети и универзуму би биле другачије а самим тим и универзум. Из тог разлога, не можемо рећи да је физичка неопходност да постоји свијет баш какав постоји.
Случајност
Да ли би онда овакав универзум могао бити пука случајност? Другим ријечима, да ли су се услови за живот само случајно погодили?
Фундаментални проблем са овим је што су шансе за тако нешто изванредно мале. Неко ће рећи да су шансе и за добитак на лотоу изузетно мале, па опет, неко с времена на вријеме освоји велики новац. Међутим, овђе су шансе далеко мање. Друго, ми већ имамо извучен „лото“, тј свијет је већ створен. Телеолошки аргумент се не састоји у томе да то није могуће, већ аргумент доказује да то није могуће без Бога.
Замислите да у једном лото бубњу имамо милијарде и милијарде бијелих лоптица и само једну црну. Када бисмо извукли баш ту црну – звучало би као да намјештаљка. А управо тако наш свемир изгледа – као да је неко умијешао прсте. Ако је универзум могао да постоји на милијарде других начина, без живота, зашто постоји баш овакав, упркос најмањим могућим шансама за то?
Закључак
На крају можемо констатовати да постоје два добра разлога зашто можемо вјеровати да је све створио Бог. Прво, јер заиста тако изгледа, а друго јер не постоје добре алтернативе. Уосталом, наш свијет није само такав да је у њему могућ живот. Чињеница је да је наш свијет и лијеп! У насумично насталом свијету, који постоји без разлога, пуком случајношћу, не бисмо очекивали да има ту карактеристику. Са друге стране, свијет који је створио Бог, јесте свијет који бисмо очекивали да је лијеп.
Примједбе на телеолошки аргумент
Мултиверзум
Данас је популарно увјерење о више универзума који сачињавају мултиверзум. Постоји више модела мултиверзума који би могли постојати. Ово је уједно и најчешћи одговор на телеолошки аргумент. Када би се и испоставило да је неки од модела тачан, или бар да је могуће да је тачан, то би значило да је овакав свијет можда само пука случајност. Наиме, мултиверзум је идеја о бесконачном стварању и нестајању свијета (или бесконачно свјетова), па би тако, упркос невјероватно малим шансама да овакав свијет настане, то морало да се догоди некада. А ето, догодило се баш сада, и ми о томе пишемо и размишљамо!
Наизглед звучи плаузибилно, али исто питање и даље стоји: Зашто је, од бесконачно могућности, настао баш овакав свијет?
Прецизан одговор на хипотезу о мултиверзуму зависи и од понуђеног модела. Један од најпопуларнијих је онај у којем Велики прасак ствара милионе универзума, а затим се све „урушава“ у себе и поново настаје у новом Праску, и тако у недоглед. Но, све ово је и даље могуће завхаљујући комбинацији закона, који су се прије свега морали поклопити.
Интересовање за мултиверзум је у задње вријеме порасло, како у научним, тако и у филозофске круговима. За сада се чини да не постоје чврсти докази ни за један од модела, а исто тако се чини да би мултиверзум само мало помјерио дебату, али не и дао коначан одговор на питање прецизно подешеног универзума.
Теорија еволуције
Живи свијет се прилагођава условима кроз процесе, прво мутација а затим природне селекције. Отуда биодиверзитет на планети Земљи. Међутим, Теорија еволуције може тек у мањој мјери објаснити прилагођавање, али не и одакле уопште услови за настанак живота, као и многа друга питања. Стога, Теорија еволуције је непотпун одговор којим се не можемо задовољити.
Услови за живот
Логично је примјетити да, када у свемиру не би било услова за живот, не би било ни нас, па не бисмо уопште могли ни опажати прецизну подешеност универзума. Ово је свакако тачно. Међутим, телеолошки аргумент се не састоји у томе да ми можемо опажати универзум, него управо у чињеници да он јесте такав какав јесте – савршено подешен за живот.
Друге аргументе за постојање Бога види на страни: Аргументи за постојање Бога.