Хиндуизам није само назив религије
Насупрот хришћанству, исламу или зороастризму, ријеч хиндуизам се не односи искључиво на религију. Израз „Хинду“ био је само географски идентитет људи који су живјели на обали ријеке Инда, у данашњем Пакистану. Израз којим се означава религија и филозофија овог народа је Санатана Дхарма, мада се данас ова два израза поистовјећују.
Навигација кроз чланак:
Учења
У кратким цртама
Хиндуизам нема свог оснивача и пророке. Настао је као мјешавина различитих учења. Карактерише га мноштво божанстава која имају другачије карактере и улоге. Хиндуизам је добро познат по учењу о реинкарнацији.
Хиндуизам је комплексан и има велики број учења и праваца. Будизам, сикизам и ђаинизам, могу се посматрати као гране хиндуизма које су се удаљиле од његових есенцијалних учења.
Опширније
Хиндуизам примарно дијелимо на двије гране: Астика хиндуизам и Настика хиндуизам. Ово су појмови којим модерни учењаци класификују филозофију, односно учења у хиндуизму.
Они који припадају првој грани (астика), прихватају Веде као врховни ауторитет и сматрају их текстовима насталим Божијим откровењем. Они такође вјерују да постоји атман (унутрашње, истинско сопство) и брахман (универзална и врховна свијест), мада зависно од школе ове гране, то може бити и неки други вид врховног божанства или концепта. Ова категорија се даље дијели на 6 великих школа (садаршана):
– њаја
– ваишешика
– самкиа,
– јога
– мимамса
– веданта
У суштини, ово је ортодоксна грана Хиндуизма.
Насупрот њима, они који су дио настика гране, одбијају ауторитет Веда и не вјерују у постојање брахмана. Постоји више школа ове гране, као на примјер чарвака, која има атеистички и материјалистички свјетоназор, или на примјер агнана која је представник агностичког свјетоназора. Аџивика не прихвата творца или слободну вољу, али прихвата реинкарнацију, између осталог. Овђе можемо сврстати и будизам и ђаинизам.
Астика хиндуизам
Примарно пантеисти, астика хиндуси вјерују у врховни концепт брахман, док жива бића имају душе, односно оно што називају атман.
Постоје двије главне школе, дваита и адваита. Како и сама ријеч сугерише, дваита (као код нас ријеч „два”), сматра да су брахман и атман два ентитета, односно да су одвојени. Адваита представља супротност томе. Вјерују да су брахман и атман једно исто, а њихова одвојеност је само привид, односно илузија.
Многе школе, као Самкиа, уче да је брахман ултимативна свијест, или дух, који називају пуруша. Кључни концепт ове школе представља пракрити, што подразумијева сву материјалну стварност. Пуруша и пракрити су комплементарни и једно друго надопуњују. Пракрити се манифестује у свој стварности кроз гуне. Постоје три, а то су сатва гуна (морал, доброта), раџас гуна (енергија, емоција, активност) и тамас гуна (тама, деструкција).
Астика хиндуизам учи о карми (узрочно-последични концепт акције) и реинкарнацији. Ултимативни циљ је самсара, ослобођење од круга реинкарнација. То се постиже кроз пурушарте.
Четири циља (пурушарте)
Један од основних концепата хиндуизма је учење о четири циља којима би сви људи требало да теже:
- Дхарма је вишезначна ријеч коју у хришћанству можемо упоредити са послушањем. Мада, дхарма има шире значење и може уопште значити животни позив, или искреност и исправност у неком послу.
- Артха је потрага за материјалним богатством. Иако на први поглед материјално богатство нема везе са духовношћу, учење каже да је сиромаштво искључиво стање свијести. Такође, када је човјек сиромашан, он само размишља о томе како да се прехрани, обуче и сл, што га спутава да размишља о духовности.
- Кама је испуњење тјелесних потреба. Човјек треба да тежи свим материјалним задовољствима као што су богатство, моћ, сексуално задовољство и остало. Наравно, не по сваку цијену. Ниједна од ових тежњи не смије бити учињена на штету других људи. Учење каже да се човјек ултимативно мора ослободити ових потреба и да би то достигао, мора прво једном да их проживи.
- Мокша представља просвјетљење. У есхатолошком смислу, односи се на ослобођење од самсаре, односно кармичког „дуга“ који преносимо реинкарнацијом. Просвјетљењем се човјек ослобађа реинкарнације и достиже свој ултимативни циљ.
Божанства
Хиндуизам има велики број божанстава
Постоји мноштво божанстава. Од оних врховних, па до полубожанстава са ограниченим моћима. Имају комплексне природе и традиционално се приказују у различитим формама. Поменућемо само нека.
Брахма је креатор свега, односно демијург. Вишну је заштитник и чувар свијета. Шива је разарач свијета.
Сарасвати је богиња знања, умјетности и учења. Ако се затекнете у Индији током фестивала посвећеног богињи Сарасвати, можете виђети људе који јој се моле за успјешност у каријери и образовању. Овој богињи се међутим нико не моли за богатство, јер је то улога богиње Лакшми. Тако свака сфера живота има своје божанство.
Хенотеизам
Већина хиндуса, свакако они који припадају ортодоксном хиндуизму, рећи ће да, иако постоји велики број божанстава, постоји само један Бог. Божанства имају другачије нарави, често су међусобно противна и представљају различите личности. Тако на примјер, вјерници се никада не моле богињи Радха ако се налазе у храму посвећеном Ганеши. Ако читате текстове Шива Пурана, стећи ћете утисак да је Шива врхунско божанство, али је тако представљен Кришна у Бхагавад Гити. По хиндуистичкој митологији, Шива је откинуо једну од глава Брахме. Вјерници имају различите мантре за различита божанства, другачије их поштују и слично.
Дакле, осим божанстава (дева) која се не требају поистовјећивати с Брахмом, постоје и различите манифестације Брахме. Ове манифестације су често међусобно противне, па учење о хенотеизму није тако очигледно и логично.
Историјска божанства
Нека божанства су живјела на Земљи као људи
Заступљено је вјеровање да су божанства као што су Ганеша, Рама или Кришна историјске личности. Мишљења стручњака варирају када је у питању њихова историчност (без импликација о томе да ли се ради о божанствима или не). Примјера ради, конзервативни аутор Рајив Малхотра, одбија такву могућност. Његово мишљење дијеле и Истакнути историчари као што су Рам Схаран Схарма и Ромила Тхапар, који сматрају да не постоји чврст доказ постојања историјског Кришне, али ни догађаја из Махабхарате.
Поређења ради, сви релевантни стручњаци су сложни да је Исус постојао као историјска личност.
Друга духовна бића
Осим божанстава и полубожанстава, хиндуизам учи и о постојању других спиритуалних бића, која се називају јакше. Ова бића могу бити и добра и зла.
Хиндуизам (ни)је најстарија религија
Борба за историју
У древној цивилизацији (3500 – 1600 година п.н.е) која се простирала између сјевероисточне Индије до сјеверозападног Авганистана, вјерује се, настао је хиндуизам. Хиндуси, нарочито они конзервативни, вјерују да је хиндуизам најстарија религија на свијету. Упркос богатој традицији које је неспорна, стручњаци по овом питању имају подијељена мишљења.
Осим што се око историјског наслеђа сукобе хиндуси и муслимани, ова борба се одвија и међу самим хиндусима. Док једни бране аутохтонистичке теорије, други их одбацују.
Случај Бабурове џамије
Истакнута индијска историчарка Судешна Гуа говори о злоупотреби археолошких налаза као о једном виду лажирања историје. У једном чанку, између осталог, критикује методологију и резултате археолошких истраживања испод Бабурове џамије. Наиме, ова џамија је изграђена у 16. вијеку за вријеме муслиманског освајача Бабура. Порушена је 1992. године, навјероватније од стране карсевака, људи који активно учествују у хиндуистичком мисионарском раду и изградњи храмова.
Хиндуси вјерују да је мјесто у којем се налази ова џамија, Ајдоха, мјесто у којем је рођен Рама, отјелотворење бога Вишну. С обзиром на историјске сукобе између хиндуса и муслимана, власти су практично наручиле археолошка ископавања, уз обећање да се ту налазе докази о хиндуистичком примату над овим мјестом.
Сви су били убијеђени да се испод џамије налазе остаци хиндуистичког храма. Први резултати су то и потврдили. Гуа, међутим, каже да јавност није упозната са методологијом која је коришћена и сумња у вјеродостојност налаза. Тај пројекат сматра још једним видом хиндутве, најзаступљенијим видом национализма у Индији.
Суприја Варма и Јаја Менон, археолози из Индије, обије сматрају да су у питању остаци будистичког храма.
Конзервативни индијски археолог Б.Б Лал, који је био члан руководећег тијела овог пројекта и који је тврдио да је хиндуистички храм тамо заиста постојао, лажирао је податке користећи налазе са више локалитета.
Аутохтони Аријанци
Индолог са Харварда, Мајкл Вицел, у чланку Аутохтони Аријанци, пише о индијским аутохтонистичким теоријама. Иако не сматра да треба прекинути истраживања на ту тему, закључује да постоје контрадикције и нетачности у свим овим теоријама и да их у овом моменту није могуће доказати.
Пашупати печат
Још један чест аргумент који се користи у прилог аутохтонистичких теорија јесте Пашупати печат. То је печат са симболима хиндуизма, на коме је наводно представљен Шива.
Џон Маршал са Кембриџа, који је провео 26 година на челу индијске државне археолошке институције (АСИ), у овом печату налази везу са хиндуизмом на основу више ствари. Иако његов поглед има одређену подршку, трпи и велики број критика.
Већ поменути Вицел сматра да није могуће прецизно рећи шта се налази на печату. Један од оних који су критиковали поглед Џона Маршала је и К. А. Нилаканта Састри. Дорис Сринивасан сматра да се на печату налази прото-еламитска фигура (Еламити су најстарија цивилизација територије Ирана).
Пагански симболи
Негђе се намеће и питање сличности између хиндуизма и паганизма. Између осталог, дијеле широку лепезу божанстава. Хиндуизам има бога љубави, смрти, просперитета, плодности, олује, ватре, итд, слично Месопотамцима, Египћанима или Грцима. Тај феномен се може објаснити еволуцијом религиозне свијести, како то назива Слободан Томовић. Наиме, човјек одувијек разумије да постоји Бог, али се његова представа о њему мијењала кроз историју. Та еволуција се одвијала у неколико епоха током којих су људи поистовјећивали Бога са природом око себе.
Списи
Хиндуизам има десетине списа
Дио хиндуистичке традиције чине многобројни списи: Веде, Упанишади, Пуране, епови Махабхарата и Рамајана, Јога сутре, Кама сутре и други. Процјењује се да постоји више стотина хиљада стихова свих ових списа. Веде се највише поштују и вјерује се да су то и најстарији религијски текстови на свијету.
Не постоје сачувани рани рукописи
Најстарији рукопис хиндуистичких списа датује се на 2. – 3. вијек после Христа. Чак 95% рукописа настало је тек након 10. – 11. вијека.
Прије неку годину, откривен је најстарији рукопис епа Рамајана. Овај рукопис, датован на 6. вијек, значајно се разликује од савременог текста. Како је објављено, Рама је представљен више као човјек него као божанство. Такође, у односу на савремени текст, недостају два поглавља.
Касте
Хиндуизам је подијељен на касте (варне)
Ово учење је настало давно у историји хиндуса, а практикује се и данас. Вјерује се да људи нису рођени једнаки. Иако је било одређених реформација по питању кастног система, углавном средином прошлог вијека, касте и даље постоје.
- Брамани су свештеници, учитељи и водичи. Они једини тумаче вјерске текстове, али и управљају државом.
- Кшатрије су ратници и владари.
- Ваишје су пољопривредници, предузимачи и трговци.
- Шудре су некада били заробљеници који су обављали тешке физичке послове. Сматрало се да они не посједују душу.
- Парије, или како се још зову, „недодирљиви“, јесу они који не припадају кастама.
Неко ко је рођен у породици Брамана, има посебну част и углед. На основу хиндуистичких списа, то је каста за највеће поштовање.
Религијски текстови уче да не треба напуштати своју касту (Бхагавад Гита 3.26/35, 2.31, 18.47-48). На примјер, улога кшатрија је да се боре и буду ратници, и не би требало да учествују у нечему другом (Бхагавад Гита 18.59).
Тако је и брак између мушкараца и жена из различитих касти и даље табу. Због веома малог процента оваквих бракова, влада Индије има програм којим их финансијски подстиче.
Карма има утицај на то којој ћете касти припадати у наредном животу. Хиндус са добром историјом, биће рођен као браман, кшатрија или ваишја, а онај са лошом историјом, биће шудра у неком наредном животу, или особа без касте, односно парија. (Чандогја Упанишад 5.10.7-9).
Постоје и подгрупе унутар касти (јати) којима припадају људи истог друштвеног статуса, истог занимања и слично.
Реинкарнација
Непрестано смјењивање живота и смрти
Ово је и основно вјеровање око којег се хиндуизам врти. Следбеник реинкарнације покушава да досегне космичке висине Брахмана који је апсолутна реалност. То постиже изласком из круга живота и смрти (самсара), а сам чин тог просвјетљења назива се мокша.
Бхагавад Гита (2.22) учи: Као што човјек баци стару одјећу и обуче нову, тако и душа у тренутку смрти одбаци стари живот и уђе у нови. Тај циклични процес живота и смрти зависи од наших ђела (карма). Шта ћемо бити у наредном животу, зависи од тога какви смо били у претходном. Могуће је реинкарнирати се и као нека животиња (Каушитаки Унапишад 1.2, Чандонгја Унапишад 5.10.7-9).
Мокша
Просвјетљење представља ултимативни циљ
Ослобођење од кармичког циклуса, односно круга реинкарнација, може се постићи путем јоге и знања (јнана) (Јогататва Унапишад 14-18).
Међутим, поставља се питање које карме се ослобађамо у својој првој инкарнацији, ако претходно нисмо постојали? Класичан одговор на ову критику је да не постоји прва инкарнација, већ да се реинкарнирамо вјечно и одувијек. Међутим, у том случају би мокша била логички апсурд, јер би представљала крај бесконачности.
За више детаља и проблема о реинкарнацији, види текст реинкарнација и живот после смрти.
Путеви који воде до мокше су:
– Карма-марга (ђела)
– Јнана-марга (знање)
– Бхакти-марга (посвећеност)
Јога
Сједињење са Брахманом
Термин јога долази од санскритске ријечи „yуј“, која означава космичко сједињење са Брахманом.
Кроз сваку јога позу (асану) и медитацију, душа (атман) онога који то практикује сједињује се са Брахманом који је ултимативна реалност. Брахман може бити и звук космоса (ом).
Антички географ Страбон, пише у својој „Географији“, да је Онесикрит, један од људи који су били пратиоци Александра Великог, видио људе који практикују вид такозване „голе јоге“. Ово је један од најранијих описа јоге. Успјешни јогини вриједни су поштовања и могу се називати Брахминима.
Хиндуизам учи да је божанство Шива најбољи јогин од свих.
Савремени хиндуизам
Данас је ово најраспрострањенија религија после хришћанства и ислама. Броји више од једне милијарде вјерника широм свијета. Око 80% становништва Индије изјашњава се хиндуистима. Ван Индије, највише припадника ове религије има у Непалу и Бангладешу.