Када упоредимо Библију и Куран, те хришћанско и исламско предање, наћи ћемо солидан број сличности везано за личност Исуса. Међутим, наћи ћемо и велики број разлика. Ове разлике праве непремостиви јаз између двије религије и јасно показују да Исус у хришћанству није онај исти Исус у исламу.
Рођење Исуса (Исаа)
Исусова мајка, Марија (Мерјема), важна је куранска личност. Једно читаво поглавље Курана носи назив по њој, и без сумње, Марија заузима посебно мјесто у исламу. Куран учи да је Бог (Алах) Марију створио „чистом“ и „бољом од свих жена“ (3:42).
Мелеци (анђели) су саопштили Марији да ће родити сина, који је „Ријеч“ (3:45). Овђе можемо уочити сличност са Библијом. Тамо такође читамо да Марији анђео саопштава благовијести о рођењу сина (Лк 1:28), који је Божија Ријеч (Јн 1:1). Куран га назива Месихом (Месијом), што је још једна библијска „титула“ Исуса.
Као и у хришћанству, ислам учи да је Исус рођен безгрешним зачећем (19:20).
Бог или посланик?
Ако је рођење Исуса слично, без појединости које су другачије, а на које се овђе нисмо осврнули, фундаментална разлика између хришћанства и ислама је у учењу о томе ко је Исус.
За хришћане, Исус је оваплоћени Бог и ово учење налазимо у Библији и Предању. Са друге стране, Куран је стриктно против тога и осуђује све који вјерују у Тројство:
„Невјерници су они који говоре: „Бог је – Месих, син Мерјемин!“ (5:17).
Ко је Исус у исламу? Куран каже да је он посланик (ресул), вјеровјесник (небијј), роб (абд), месија (месих), али увијек само обичан човјек.
Следећи ајет је један од најцитиранијих у дијалогу међу хришћанима и муслиманима:
„О сљедбеници Књиге [хришћани], не застрањујте у своме вјеровању и о Аллаху говорите само истину! Месих, Иса, син Мерјемин, само је Аллахов посланик, и Ријеч Његова коју је Мерјеми доставио, и Дух од Њега; зато вјерујте у Аллаха и Његове посланике и не говорите: „Тројица су!“ Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог – хваљен нека је Он! – зар Он да има дијете?! Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи, и Аллах је довољан као свједок.“ (4:171)
Куран још на много мјеста алудира на Тројство и од њега се ограђује. На примјер, јасно учи о томе да Алах нема сина:
„Аллах није узео Себи сина, и с Њим нема другог бога!“ (23:91).
Намеће се питање зашто Куран помиње Исуса као другог бога – што је супротно хришћанском учењу.
Још један интересантан ајет налази се у сури „Ал-Ма’иде“ (Трпеза):
„О Иса, сине Мерјемин, јеси ли ти говорио људима: ’Прихватите мене и мајку моју као два бога уз Аллаха!’“ (5:116)
Потребно је рећи да хришћанско учење није оно на шта ајет горе алудира. Хришћани сматрају Исуса и Светог Духа личностима Тројства, а не Исуса и Марију. Такође, хришћани вјерују у једног Бога који постоји у три личности, а не у три бога.
У сваком случају, можемо виђети сасвим супротна и непомирљива учења у исламу и хришћанству, када је у питању ко је Исус. У хришћанству је Бог, а Исус у исламу само је човјек.
Распеће и васкрсење
Васкрсење Исуса је темељ хришћанске вјере. То је најрадоснија вијест за свакога човјека, у томе је спасење свих људи и свијета, и сва хришћанинова реалност. Апостол Павле једноставно каже да је узалудна вјера хришћана, и сва њихова проповјед, ако се васкрсење није догодило (1. Кор 15:14).
Баш то негира ислам; Куран учи да Исус није разапет и да није васкрсао:
„И због ријечи њихових: “Ми смо убили Месиха, Исаа, сина Мерјемина, Аллахова посланика!” А нису га ни убили ни распели, већ им се причинило. Они који су се о њему у мишљењу разилазили, они су сами о томе у сумњи били; о томе нису ништа поуздано знали, само су нагађали; а сигурно је да га нису убили, већ га је Аллах уздигао Себи.“ (4:157)
Готово да данас нема учењака који негира распеће Исуса Христа као стварни историјски догађај. Стога је први проблем са којим се ислам сусреће историјске природе. Са једне стране имамо стручњаке који се слажу да је распеће непобитан историјски догађај, а са друге стране Куран који то негира.
Једно од објашњења гласи да је Алах некога другога поставио умјесто Исуса на крст. Зато овај ајет каже да се људима само причинило да је Исус разапет. Ово би објаснило и то да је у историји распеће остало записано као стварни догађај.
Међутим, ово отвара друго питање: Ако је Алах учинио чудо да се људима причини да је Исус разапет, он је морао у Божијем свезнању знати да ће људи управо због тога повјеровати да је Исус Бог, и да је васкрсао. То би значило да је Алах, у најмању руку, подстакао стварање хришћанства.
Наиме, они су због тог несвакидашњег догађаја и Алаховог чуда вјеровали да је баш Исус на крсту. А како га је Алах уздигао себи, гроб који је му је био намијењен, остао је празан. Баш због тога би очевици распећа повјеровали да је Исус васкрсао. Исте те хришћане, које је Алах тако подстакао да у то вјерују, осудио је на пакао, па ово тумачење Курана има, чини се, нерешив проблем.
Други Исусов долазак
Први пут када је Исус дошао на Земљу, то је било да би нас спасио, а не да би нам судио (Јн 3:17). Међутим, други Исусов долазак (парусија), значиће суд и коначно успостављање Божијег царства. Људи ће васкрснути, једни за вјечни живот, други за пакао. То ће бити коначни обрачун са злом, када ће Сатана и његове слуге бити поражени. Тако би се могло сумирати библијско виђење другог Исусовог доласка.
Као и Библија, и Куран говори о знацима који ће претходити Судњем дану. Један од знака у исламу је управо други Исусов долазак. Куран ипак не говори толико јасно о томе, већ као да само наговјештава да ће то бити случај. Тако се и учењаци разликују у тумачењима. Ипак, Хадиси су прилично јасни о овоме догађају, па можемо закључити да Исус у исламу има свој други долазак. Муслимани, међутим, вјерују да ће Исус, или боље рећи Иса, доћи и поломити крст, и да ће од тада једино ислам постојати у читавом свијету.
Исус у исламу – закључак
У овом тексту смо се осврнули на главне елементе Исусовог живота. Иако би се имало још много тога казати, сматрамо да је основни циљ испуњен: Показали смо да хришћански Исус и Исус у исламу, односно Иса, имају више различитости него сличности и да не постоји начин на који би се те разлике могле превазићи.