Тачно годину дана од како је нашао своје место у Археолошком музеју у Франкфурту имали смо прилике уживо да видимо такозвани „Сребрни натпис из Франкфурта“.
Не само да је сада део сталне поставке музеја, него је тамо права звезда. То се могло видети одмах по уласку, јер се највише људи окупљало баш око њега.
„Један од најмањих предмета у музеју а највише пажње привлачи“.
Овим речима нам је пришла госпођа која ради у музеју питавши нас затим да јој објаснимо шта је толико посебно око тог малог натписа.
Због своје старости и садржаја, овај натпис представља једно од значајнијих археолошких открића за период ране Цркве.
Натпис је дигитално одмотан
Иако је нађен 2018. године, тек пре годину дана смо сазнали да се ради о нечему тако битном. Мали, крхки натпис остао је замотан онако како је и пронађен до дана данашњег. Међутим, захваљујући савременој технологији, уз помоћ ЦТ скенирања (компјутерска томографија), можемо дигитално да одмотамо овакве натписе и видимо њихов садржај, без ризика да се физички оштете.
Датира се на трећи век
Иако је веома мали, свега 2,5 цм, оно што га заиста чини великим, поред самог текста, јесте његова старост. Гроб у којем је овај натпис пронађен датира се између 230 и 270 године после Христа. Сами натпис може бити и старији. Тако представља први доказ о постојању хришћанства северно од Алпа.
Реконструисани текст натписа
(У име?) Светог Тита.
Свет, свет, свет!
У име Исуса Христа, сина Божијег!
Господар света,
Одолева, (колико год може),
свим нападима / недаћама.
Бог дарује благостање
и приступ (улазак).
Ово средство спасења штити
човека који се
предаје вољи
Господа Исуса Христа, Сина Божијег,
јер се пред Исусом Христом
свако колено приклања: небеско,
земаљско и
подземно, и сваки језик
исповеда (Исуса Христа).
(Речи у загради су реконструкција)
Значај текста
Текст је фасцинантан из неколико разлога. Пре свега, почиње призивањем имена Светог Тита, ученика светог апостола Павла. Ово говори о раном поштовању светитеља, што је и данас пракса у традиционалним хришћанским црквама.
Такође садржи и „Трисвето“, што у литургијској пракси видимо тек касније, у текстовима из 4. вијека.
Потом садржи и један симбол вере који видимо у посланици ФИлипљанима 2,10-11.
Човек сахрањен са овим натписом био је стар између 35 и 45 година. Чињеница да је јавно исповедао своју хришћанску веру, представљао је ризик у то доба. Али, захваљујући његовој храбрости и великој вери, данас имамо овако значајан налаз.