Sećam se, ne tako davno, negde oko januara 2024. godine na svim socijalnim mrežama se pojavljuje vanvremenska slika na kojoj u Velikoj Hoči Patrijarha Porfirija dočekuje i prizrenska mona Jasmina u originalnoj hočanskoj nošnji.

Tog momenta osetila sam potrebu da joj se javim putem poruke i zahvalim od sveg srca jer biti čuvar naše tradicije, našeg identiteta i živeti u samom srcu Prizrena sa ostalim malobrojnim srpskim življem nije samo hrabrost i čast nego i dar od Boga, što je i samo značenje Jasmininog imena.

Na tu zahvalnost sam za uzvrat dobila ljubaznost, ugodan razgovor ali i poziv da dođem u Prizren, što sam posle nekog vremena i učinila jer je moj poslednji odlazak u Carski grad bio pre nekih dvanaest godina. Sela sam u autobus, koji iz Beograda ide tri puta dnevno ka Prizrenu, a dočekala me najvedrija crvenokosa koja sa ponosom prolazi kroz svoj grad nasmejana od uveta do uveta. Nismo časile časa, odmah da se sve obiđe u užem krugu, da se dobro jede, podsetila me gde se šta nalazi i ono što ne znam da zauvek zapamtim. Svi je tu znaju, svi joj se javljaju, nemaš strah da se slobodno krećeš kroz grad, da pričaš svoj jezik…

A to je sve blagodat Božija i ljubav Jasminina koja se neprekidno preliva prema svemu što se istina zove i prema svakom čoveku koji tu dođe sa željom da nešto novo sazna o najlepšem srpskom gradu.

Odmah smo sutradan otišle u manastir Svetih Arhangela na proslavu, koja je trajala ceo dan, te me Jasmina da se ne bih osećala kao da nisam domaća odmah ubacila u neki posao kako bih se povezala sa ljudima, koji su tu kad god imaju vremena da pomognu manastiru.

A kada je reč o očuvanju tradicije, bori se protiv krivotvorenja naše nošnje koja je krenula stihijski da se dešava poslednjih par godina. Nije lako nešto napisati danas a da vas ljudi bez dokaza ili znanja shvate no Jasmina je pokazala kako se na malim poljima pokazuje hrabrost za velika dela. Dela istine.

Obrazovana, pristojna, ljubazna, uvek spremna da pomogne, da porazgovara, uvek da dočeka…to je Jasmina.Dar od Boga svojih predaka koja je Prizrenu već sada dala pečat prepoznatljivosti.