Шта су Васељенски сабори?
Васељенски сабори су сабори целе Цркве. Користимо термин васељенски да означи целу васељену, односно свет.
Зашто су сазивани Васељенски сабори?
Црква се одувијек суочавала са изазовима и тешким питањима. Све одлуке у Цркви доносили су Богом надахнути вјерници на чијем челу су се налазили најприје апостоли, а касније епископи.
Тако је у праксу Цркве ушло да се епископи састају са Црквеним старијешинама и народом. Први Црквени сабор је био још у вријеме апостола, када се разматрало под којим условима су незнабошци могли приступити хришћанској вјери. (ДАП 15).
Повремено су сазивани сабори свих епископа а Црква није увијек прихватала одлуке свих сабора. Православна Црква прихвата укупно 7 васељенских сабора.
Који су Васељенски сабори?
Васељенски сабор у Никеји
Васељенски сабор у Никеји одржан је 325. године. На њему је дефинисан први дио симбола вјере и дефинисан је божанска природа Сина Божијег Исуса Христа. Учествовало је око 300 епископа, на челу са Царом Константином Великим. Донешено је 20 канона. Спомен 29. маја као и седме недеље по Васкрсу.
Васељенски сабор у Цариграду
Васељенски сабор у Цариграду одржан је 381. године. На њему је дефинисан други дио симбола вјере и божанска природа Светога Духа.
Око 150 епископа на челу са Царом Теодосијем И. Донешено је 7 канона. Спомен је 22. маја и 1. јуна.
Васељенски сабор у Ефесу
Васељенски сабор у Ефесу је одржан 431. године. Овај сабор је дефинисао Исуса као Божију Ријеч, а Марију као Богородицу.
Цар Теодосије ИИ, 9 канона – спомен 9. септембра.
Васељенски сабор у Халкидону
Васељенски сабор у Халкидону одржан је 451. године. На овом сабору Христос је дефинисан као савршени Бог и савршени човјек у једној личности.
Учествовало 630 епископа на челу са Царом Маркијаном. Донешено 30 канона, спомен 16. јула.
Други васељенски сабор у Цариграду
Други васељенски сабор у Цариграду одржан је 553. године. Потврдио да учење о Светој Тројици.
Око 165 епископа на чеку са Царом Јустинијаном. Спомен 25. јула.
Трећи васељенски сабор Цариграду
Трећи васељенски сабор у Цариграду одржан је 680. године. Потврдио је учење о човјечијој природи Исуса Христа.
Око 170 епископа на челу са Царом Константином ИВ. Донешено је 102 канона. Спомен 23. јануара и 14. септембра.
Други васељенски сабор у Никеји
Други васељенски сабор у Никеји одржан је 787. године. На овом је истакнута важност икона.
Око 367 епископа на челу са Царицом Ирином. Донешено 22 канона. Спомен 11. октобра и прве недеље Васкршњег поста.
Свети васељенски сабори укупно имају 190 канона.
Саборске одлуке су доношене у духу Предања Цркве и у духу одлука ранијих Сабора.
Одлуке Сабора су богочовечанско ђело јер кроз Оце Сабора, епископе и њихове представнике ђелује исти Дух Свети који узводи епископе Цркве. Апостолски сабор (ДАП 15,28) није као ни Васељенски Сабор ђело само људско пошто се у коначној саборској одлуци каже: „Јер угодно би Светоме Духу у нама…”