Ikona Presvete Bogorodice „Svih žalosnih Radost“ proslavila se čudom 1688. godine. Rođena sestra patrijarha Joakima (1674–1690), Evfimija, koja je živela u Moskvi, dugo je patila od neizlečive bolesti. Jednog jutra, za vreme molitve, čula je glas: „Evfimijo! Idi u hram Preobraženja Sina Moga; tamo je ikona koja se naziva „Svih žalosnih Radost“. Neka sveštenik odsluži moleban sa osvećenjem vode i dobićeš isceljenje od bolesti.“ Evfimija je, saznavši da takva ikona zaista postoji u Moskvi, u hramu Preobraženja ispunila zapovest Presvete Bogorodice — i iscelila se. To se dogodilo 6. novembra (po starom kalendaru 24. oktobra) 1688. godine.
Godine 1711, kada je carska rezidencija premeštena iz Moskve u Sankt Peterburg, carevna Natalija Aleksejevna, koja je poštovala čudotvornu ikonu, donela je njenu kopiju u Sankt Peterburg, zajedno sa drugim svetinjama. Prema drugim izvorima, kopija je ostala u Moskvi, dok je carevna original ponela sa sobom. U svakom slučaju, obe ikone – moskovska i sanktpetersburška – bile su podjednako poštovane kao čudotvorne.
U Peterburgu je ikona postala jedna od glavnih svetinja, po uzoru na nju su pravljene mnogobrojne kopije. Na peterburškoj ikoni Mati Božija je prikazana u punom rastu, bez Bogomladenca. Njena leva ruka pružena je ka bolesnima koji su prikazani pored Nje, a desna ruka im ukazuje na Spasitelja. Glava Bogorodice pokrivena je belim velom, gornja haljina je tamnoplava, a donja tamnocrvena; iza Carice Nebeske prikazane su zelene grane rajskog drveća. Bogorodicu okružuju ljudi koji žude za isceljenjem i zaštitom, i anđeli poslati da ih teše, koji ukazuju na Prisnodjevu, izvor neiscrpne i svepobedujuće radosti. Na svicima su molitveni nazivi blagodatne pomoći Bogomatere: „nagima odeća“, „bolnima isceljenje“. U vrhu ikone prikazan je Spasitelj na oblacima, koji desnom rukom blagosilja, a u levoj drži sveto Jevanđelje. Jedna od takvih kopija, iz kapele kod Staklenog zavoda, proslavila se 1888. godine.
Kapela u čast Tihvinske ikone Majke Božije bi podignuta na teritoriji Carske staklare u XVIII veku. Njeno podizanje je, po predanju, povezano sa jednim čudesnim javljanjem. Na mestu gde je podignuta Tihvinska kapela nekada je bio prevoz od staklare sa leve obale Neve na desnu. Jednom ugledaše lađari kako pravo ka njima plovi ikona. Doplovivši do pristaništa gde se povezuju lađe, ona se zaustavi. Izvadivši je iz vode, lađari videše da je na njoj lik Presvete Bogorodice Tihvinske. Videći u tome naročitu milost Božiju, meštani blizu mesta gde se ikona javi i bi pronađena podigoše kapelu u čast Presvete Bogorodice Tihvinske. Do 1882. godine pripadala je parohijskoj Skorbjaščenskoj crkvi, koja se nalazila iznad kapije Aleksandro-Nevske lavre; od 1882. do 1898. pripadala je Borisoglebskoj Kalašnjikovskoj crkvi, od 1898. godine, pošto je uz samu kapelu osvećen novi hram, prešla je u nadležnost klira novoosnovane parohije Skorbjaščenske crkve kod staklare.
Prva kapela beše drvena, „jednog kvadratnog hvata u osnovi i dva hvata visine“. Izgledom je ličila na kapele kakve se sreću po selima kraj velikih puteva. Nekada je nad njom visila ikona svetog proroka Ilije, zato su je ranije zvali Ilijinskom, i na dan svetog proroka Ilije svake godine vršila se litija do kapele i pred njom se služio moleban svetom proroku. U crkvenim knjigama nalazi se i naziv „kapela kod stuba“ ili „Nikoljska kapela“, jer je uz kapelu stajao stub sa likom svetitelja Nikole.
Za vreme velike poplave 1824. godine voda podrije kapelu i odnese je na suprotnu obalu Neve, kod sela Kločki. Stanovnici Kločaka zadržaše kapelu kod sebe, a ikonu Majke Božije vratiše u naselje staklare. Novu kapelu za nju podiže jedan od braće Tuljakovih (Dmitrij), koji je kasnije i održavaše i snabde je drugim ikonama. Kada i ta kapela sasvim oronuše, stanovnici naselja staklare podigoše od svojih priloga novu Tihvinsku kapelu (1870) i preneše u nju sve ikone iz prethodne, među kojima se već nalazila i ikona Majke Božije „Svih žalosnih Radost“.
Ovu malu ikonu dade kapeli trgovac iz Ladoge Semjon Ivanovič Matvejev u znak zahvalnosti za čudesno spasenje od utapanja, o čemu svedoči njegov duhovni testament. Jednom se u nevremenu čamac sa trgovcem i veslačima prevrnu usred Neve. Svi veslači izginuše, a on se, uhvativši se za dasku, boreći se sa talasima. Kada ga snage sasvim izdadoše, pomoli se Bogorodici za zastupništvo. Zaduva bočni vetar i dasku sa davljenikom pribije uz mesto gde je stajala Tihvinska kapela. Matvejev uznese hvalu Nebeskoj Vladici za svoje spasenje i dade kapeli ikonu Bogomatere „Svih žalosnih Radost“. Tu ikonu, kao naročito poštovanu porodičnu svetinju, dobio je od svoje majke, koja poticaše iz trgovačkog roda Kurakina. Kažu da je jedan od trgovaca Kurakina primio ovu ikonu kada ju je talas izbacio na obalu Neve.
Ikona Presvete Bogorodice „Svih žalosnih Radost“ (sa grošićima, to jest sitnim bakarnim novčićima) proslavi se 1888. godine u Peterburgu, kada u vreme strašne oluje munja udari u kapelu, a sveta ikona Carice Nebeske, koja se u njoj nalazaše, osta neoštećena. Ta ikona beše kopija ikone Presvete Bogorodice „Svih žalosnih Radost“, koju je iz Moskve donela carevna Natalija Aleksejevna (sestra Petra Velikog). Lik na ikoni, do tada potamneo od čađi, obnovi se i posvetli. Izgore samo gajtan na kome je sveta ikona visila u uglu kapele, a za površinu ikone zalepi se 12 sitnih bakarnih novčića (grošića) iz razbijene kase za prilog (kasnije jedan otpade). Novčići su se držali na površini ikone bez ikakvog vidljivog uzroka, što bi znamenje Božije, čudo Božije. Od tada mnogi bolesni i stradalni, koji sa iskrenom verom i toplom molitvom pribegoše Presvetloj Vladici, dobiše isceljenje pred Njenim svetim likom.
Već sutradan poče da se sliva mnoštvo vernog naroda ka kapeli, i raznošahu se vesti o čudesnim isceljenjima od ikone (jedno od prvih čuda beše isceljenjeuzetog seljaka, koji nekoliko godina ne napuštaše postelju). Uz blagoslov mitropolita Isidora (Nikoljskog) započe služenje molebana pred ikonom. Naroda beše toliko da su se molebani služili od jutra do večeri. Vest o proslavljanju svete ikone raznese se po gradovima i selima Rusije. Sa svih njenih krajeva stizahu molbe za molitvu pred novojavljenom ikonom, pa i od inovernih. U Peterburg počeše da pristižu stotine poklonika da se pomole pred čudotvornom ikonom Matere Božije, koja dobi naziv „Svih žalosnih Radost“ sa grošićima.
Mala kapela ne mogaše da primi sve koji su želeli da uđu, pa se ljudi moliše pod vedrim nebom, klečeći na zemlji, i satima strpljivo čekahu red da uđu, odstoje moleban i celivaju ikonu. Da bi se kapela donekle povećala, podiže se nadstrešnica od tika.
S dolaskom jeseni priliv vernog naroda ne slabljaše. Nadstrešnica beše slaba zaštita od kiše i vetra, pa trgovac Orlov, koji je zakupljivao susedni plac, podiže novu, prostraniju kapelu. Ona bi podignuta u obliku šatora nad malom starom kapelom. Ispred stare kapelice, u novoj bi postavljen ikonostas sličan crkvenim ikonostasima, samo što su carske dveri u njemu zamenjivala gvozdena rešetkasta dvokrilna vrata, kroz koja se moglo ući u unutrašnjost stare kapelice. Proslavljena ikona bi postavljena u ikonostas na mesto hramovne ikone. Desetine kandila dan i noć treperahu pred svetom ikonom, a svećnjak ogromnih razmera često ne beše dovoljan da primi sve sveće koje je narod palio.
Godine 1893. car Aleksandar III sa suprugom i decom molio se u kapeli i priložio novac i zemljište za gradnju kamenog hrama. Gradnja Skorbjaščenske crkve (autori projekta A. I. fon Gogen i A. V. Ivanov) pored kapele poče 1894, a završi se 1898. godine. Glavna bočna kapela u čast ikone Majke Božije „Svih žalosnih Radost“ bi osvećena 2. avgusta 1898. godine od jamburskog episkopa Venijamina.
Čudotvornu ikonu parohijani su, u vreme progona crkve, krili po svojim kućama, a u proleće 1946. godine predadoše je hramu Svete Trojice („Kulič i Paha“), vraćenom vernicima posle rata. U tom hramu na prospektu Obuhovske odbrane u Sankt Peterburgu ona se nalazi i danas.
Od 1991. godine kapela je deo hrama u čast ikone „Svih žalosnih Radost“ i podvorje je Sveto-Troickog Zeleneckog manastira. Trudom nastojatelja i bratije manastira hram je obnovljen.
Obnovljena je unutrašnjost i spoljašnjost hrama: ponovo su podignuti šatori, postavljeni su, kao i pre revolucije, krstovi sa kristalićima, restaurirana je unutrašnjost. Uz blagoslov nastojatelja hrama igumana Pahomija napravljena je tačna kopija čudotvornog obraza Presvete Bogorodice „Svih žalosnih Radost“ sa grošićima. Ponovo je izrađen kivot, koji tačno ponavlja original. Kiot je osvećen 30. januara 1995. godine od mitropolita sankt-peterburškog Vladimira.
Godine 1998, u spomen na 110. godišnjicu čudesnog proslavljanja ikone, ukazom Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i sve Rusije Aleksija II, ikona je dobila naziv „Sankt-Peterburška ikona Božije Matere „Svih žalosnih Radost“ sa grošićima“.
Tropar Presvetoj Bogorodici pred njenom ikonom „Svih žalosnih Radost“, glas 4.
Danas presvetlo ukrašava se slavni grad Moskva, imajući čudotvornu ikonu Vladičice naše Bogorodice: jer ona, vernima javljajući čudesa, šalje darove celebne. Zato i mi sa verom pripadajući molimo se, i na Njen prečisti obraz gledajući, kao da zaista Samu Vladičicu našu Prisnodjevu Bogorodicu vidimo, i umilno govorimo: pogledaj, Mati Božija, okom milosti, pruži nama ruke Svoje prečiste, kao što se na ikoni Tvojoj to vidi, i podaj svima žalosnim radost, bolesnim od svih nemoći isceljenje i od nevolja izbavljenje, jer si Ti brza Zastupnica za duše naše.
Molitva Presvetoj Bogorodici pred ikonom Njenom „Svih žalosnih Radost“
O, Presveta Vladičice Bogorodice, viša od Heruvima i časnija od Serafima, Bogoizabrana Djevo, svih žalosnih Radosti! Daj utehu i nama koji smo u žalosti, jer osim Tebe drugog utočišta i pomoći nemamo. Ti si jedina Zastupnica radosti naše i, kao Mati Božija i Mati milosrđa, stojeći pred Prestolom Presvete Trojice, možeš nam pomoći, jer niko ko Ti pribegava ne odlazi posramljen. Usliši, dakle, i nas koji sada, u dan žalosti, pred ikonom Tvojom padamo i sa suzama Ti se molimo: otkloni od nas žalosti i tuge koje nas snalaze u ovom privremenom životu, i ne ostavi nas lišene, Tvojim svemoćnim zastupništvom, večne i beskrajne radosti u Carstvu Sina Tvoga i Boga našega. Amin.
Tekst je preuzet sa sajta monasterium.ru (https://monasterium.ru/monastyri/prazdniki/ikona-bozhiey-materi-vsekh-skorbyashchikh-radost-s-groshikami/), sa ruskog jezika preveden na srpski.