У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе са више од 1000 логораша покушале су да се пробију из усташког концентрационог логора Јасеновац. Њих 600 од укупно 1073 напало је стражу усташа и кренуло у пробој који је преживело њих 91. Осталих 473 логораша, који нису могли да учесвују у побуни, убијени су и спаљени са све објектима. Истог дана у логору Кожаре, радног дела у самом месту Јасеновац, бива извршен пробој, који од 167 логораша преживљава њих 11.
Масакри, масовна убиства, прогони нису вршени само од стране усташа и нациста већ и од квислиншких формација, укључујући муслиманску СС Ханџар дивизију и албанску СС дивизију Скендербег.
НДХ је била је једина држава која је, поред такозваних “радних” и “сабирних” логора, имала и посебне логоре за децу као што су Лобор, Јабланац код Јасеновца, Млака, Бросице, Устици, Стара Градишка, Сисак, Јастребарско и Горња Ријека.
Парола „Чишћење Хрватске од страних елемената” се односила на православне Србе, Јевреје и Роме.
Објављивањем „Законске одредбе о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре” од стране озлоглашеног Павелића. долази до формирања првог логора „Даница” код Копривнице, а поједини логори нису имали одређену намену, као што је био комплекс концентационих логора Госпић – Јадовно – Паг који је за циљ имао потпуно уништење одређене етничке или верске заједнице, што и представља битан елеменат из дефиниције геноцида.
За ликвидацију заточеника усташе су користиле безбројне велебитске крашке јаме, у које су након ударца ножем или маљем, бацали често још полуживе жртве. Крашке јаме, саставни део овог комплекса логора, које су узеле највећи број жртава су Шаранова јама, јама Бадањ, јама Јамина, Мацолина јама и Јарчја јама. Такође су ликвидирани и везивањем камена око врата и суновраћивањем у море подвелебитског канала.
На острву Пагу постојао је логор (за мушкарце) и у Метајни (за жене и ђецу). У Крушчици (код Травника) је био логор за смештај логораша, Срба, Јевреја и Хрвата антифашиста и то без разлике на пол, доб. У Лобору, крај Златара у Загорју, основан је логор за жене и децу, који је имао велики морталиет и бива распуштен након годину дана.
Највеће мучилиште, ако се ишта у овом ужасу може мерити као највеће, јесте такозвани „логор смрти” у Јасеновцу, који је први системски комплекс познат по највећим зверствима. од почетка до краја постојања. Логор је био систем од 5 главних и неколико мањих логора и губилишта који су покривали укупно око 210 км² близу ушћа Уне у Саву.
Од тада до данас прошле су године које сведоче истину страдања недужног народа због своје припадности другој религији и националности. но њихова вера у живот и васкрсење је била много већа од овоземаљског зла.
„Христос воскресе! Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило.“
Ава Јустин Ћелијски