Jevanđelje po Jovanu 17,24

24-26

Zaista se samo božanska ljubav Hristova prema ljudima može zvati čovekoljubljem, a On – Jedini Čovekoljupcem. Jer, sav od nje i u njoj, On ljudima i daje božansko savršenstvo. I time ih osposobljava da mogu biti gde i On. U toj ljubavi su date čoveku sve božanske sile: one ga osposobljavaju za istinsko poznanje Boga, i za istinsko življenje u Bogu. U toj ljubavi je istinsko bogopoznanje i istinsko bogoživljenje. Ta je ljubav sila radi koje se i kojom se Bog Logos ovaplotio, postao čovek; ta ljubav je sila kojom se i čovek obožuje, Postaje „bog po blaopodati“. Bogočovek ustvari ljubavlju boravi u čoveku; ali i čovek ljubavlju boravi u Bogu. Sveti Bogoslov blagovesti: „Bog je ljubav, i koji u ljubavi boravi, u Bogu boravi, i Bog u njemu boravi“ – (1 Jn. 4,16). Znači: ljubav je ta božanska sila kojom se ostvaruje duhovno jedinstvo ljudi sa Bogom i Boga sa ljudima; i još: ljubav je ta sila koja duše Hristovih sledbenika sjedinjuje do jednosušnosti, te svaki od njih živi u svima i za sve; i svi – u svakome i za svakoga. A sve to pak čini On, čudesni Gospod Hristos, Bog te ljubavi i svih njenih ostvarenja u svima svetovima.

Zato On i završava svoju prvosvešteničku molitvu – molitvom za takvu ljubav: „Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu koju si mi dao, jer si imao ljubav k Meni pre postanja sveta. Oče pravedni, svet Tebe ne pozna, a Ja Te poznah, i ovi poznaše da si Me ti poslao. I pokazah im Ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si Mene ljubio u njima bude, i Ja u njima“.