Jevanđelje po Jovanu 12,26

Otuda samo sledovanje Bogočoveku, spasava čoveka od smrti i prevodi u besmrtnost i život. Bogočoveku se sleduje kroz bogočovečaioke vrline; one su put ka njemu i kroz njepa; pomoću njih se čovek useljuje u njega, utvrćuje u njemu, i on u čoveku; a ove one znače život u Hristu i Hristom, stalno boravljenje u Njemu i Njime. To kazuju reči Spasove: „ko Meni služi, za Mnom nek ide, i gde sam Ja onde i sluga Moj neka bude; i ko Meni služi onoga će proslaviti Otac moj“.

Gde je to Gospod Hristos? U svemu što je božansko, besmrtno, večno: u večnoj Božanskoj Istini i Pravdi, i Ljubavi i Dobroti i Milosti i Mudrosti u svima božanskim savršenstvima, u Besmrtnostima, u Večnosti, u Raju = u svemu tome treba da bude i svaki sluga Hristov. Sledbenik Hristov produžava život Hristov na zemlji, i to produžava ga samim Hristom, koji je uvek u svima Svojim sledbenicima „u sve dane do svršetka oveta“ To je jedan nedeljiv život: bogočovečanski život, koji je počeo sa Hristom i nastavlja se Njime u Bogočovečanskom telu Njegovom – Crkvi; to jedan nedeljiv bogočavečanski podvig, koji je počeo Hristom i nastavlja se kroz sve sutelesnike Bogočovečanskog tela Njegovog – Crkve. U tome je sva tajna svih svetova, u kojima Bogočovek živi i vlada. Zato i tako velika čast, izuzetna čast, pripada sledbenicima Hristovim: njih poštuje sam Bog Otac! Da, čoveka poštuje Bog! kakva neobična čast!