2. Solunjanima 3,1

Dalje, braćo, molite se za nas apostole; svaka misao vaša o nama neka se završi molitvom za nas, i svako osećanje vaše o nama neka se izvije u molitvu za nas. Molitvom mislite o nama; tako se nećete ogrešiti o nas apostole i o naše Evanđelje. Jer kad molitva posreduje između vas i nas, to sam Gospod posreduje, jer molitva nizvodi NJega među nas. Zato nama hrišćanima ništa nije tako potrebno kao molitva, i to neprestana molitva. Ĉovek nikada nije dovoljan sam sebi: u svakom trenutku neophodno mu je da sebe dopuni Bogom: svaku misao svoju da dopuni Bogom, svako osećanje, svaku želju, svako delo, svaku reč. A to će moći činiti, samo ako stalno bude u molitvenom odnosu prema Bogu, u molitvenoj vezi sa Bogom. Zato je čoveku uvek malo molitve, i njegove lično, i njegovih bližnjih, i njegovih svetih zaštitnika nebeskih: svetitelja i anđela. Eto mi apostoli, puni smo Duha Svetoga, plameni jezik svemoćne blagodati NJegove na svakome je od nas, ali - i nama je potrebna vaša molitva: za uspeh naše propovedi kod ljudi: da Gospod otvori srca ljudska za NJegovo sveto Evanđelje spasenja, i da kod nas sve u propovedi Evanđelja bude sveto, božansko, besprekorno, spasonosno. Molite se za nas da reč Gospodnja napreduje, trči, ima uspeha svuda, kod svih ljudi, kod svih tvari. A ona će imati, ako mi apostoli, vođeni Duhom Svetim, budemo pomagani i vašim svetim molitvama, da nikad ne malakše revnost naša, vera naša, ljubav naša, molitva naša, post naš, trpljenje naše. Moleći se za nas apostole, vi i sami postajete blagovesnici Evanđelja Spasova, a time i pobeditelji greha i smrti u dušama onih kojima propovedamo Sveto Evanđelje. Molitva je najveća sila kojom čovek raspolaže u ovom svetu, zato što ga ona uvek vezuje sa Svemoćnim, sa jedinim svemoćnim Gospodom Svedržiteljem.

Šta je u ovom svetu najglavnije za ljudsko biće, za svako ljudsko biće? Nema sumnje, Evanđelje Spasovo: jer ono spasava čoveka od večnog srama njegovog - greha i smrti i đavola, i ispunjuje ga božanskim silama, a kroz njih samim Gospodom: i u NJemu i sa NJim - Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom LJubavlju, Večnim Životom. A u tome je slava čovekova bića, jedina istinska i nadsmrtna slava. Kada reč Gospodnja, Evanđelje Gospodnje ispuni dušu čovekovu, i proklija u njoj, i uzraste, i sazri, gajena svetim podvizima i svetim tajnama, onda se time slavi Gospod slave, jedini večito slavan, a sa NJim i u NJemu i sam čovek koji doživljuje Evanđelje Spasovo kao svoj život. Sve što čoveka osvećuje, obesmrćuje, ovečnuje, ohristovljuje, i jeste slava čovekova. A to mu daje samo i jedino Evanđelje spasenja kroz svoju čudesnu i čudotvornu, božansku i bogotvornu blagodat. To ste svi vi osetili, i poznali, primivši od nas Evanđelje Hristovo, i živeći po njemu. To čini da vi napredujete u svemu božanskom i svetom, te se kroz vas slavi reč Gospodnja, a i vi kroz nju. Jer blagodat Spasova Evanđelja, čineći ljude svetima i bogougodnima, proslavljuje ih ne samo na zemlji, nego pre svega i svrh svega pred svetim anđelima nebeskim i pred samim Trosunčanim Gospodom.