Kološanima 4,3

3-4

Zato što je molitva takva sila, ona je uvek neophodna svima, kako nesavršenim tako i savršenim hrišćanima. Neophodna čak i svemoćnom čudotvorcu, apostolu Pavlu, i to neophodna molitvena pomoć svih ostalih hrišćana, iako su nesumnjivo svi bili manje savršeni od njega. Ma od koga dolazila, molitva je po sebi sila, jer vezuje sa Jedino-Silnim. Svemoćnom apostolu potrebna je molitvena pomoć braće po veri, da bi sa uspehom propovedao „tajnu Hristovu“: Evanđelje spasenja. Za propovedanje te svete i presvete tajne uvek je potrebna sveta i presveta sila Božja: „da je javim kao što mi treba govoriti“. Da, molitva je glavni blagovesnik. Njome su, na prvom mestu njome, apostoli – apostoli, i hrišćani – hrišćani. Ona je ne samo duša apostolstva nego i svakog evanđelskog podviga. Ona je duša i Mučeništva, i Ispovedništva, i Isposništva, i uopšte Svetiteljstva. Ona je duša i vere, i ljubavi, i nade, i krotosti, i trpljenja, i smernosti, i dobrote, i blagosti, i svakog uopšte evanđelskog raspoloženja. Zato je ona i tako neophodna za „tajnu Hristovu“ u svetu – Crkvu (sr. Kol. 1,26-29). Jer se sva tajna Hristova uselila u Crkvu Njegovu, i ovaplotila, i tako produžila kroz ljudski rod svoj put ka Strašnome sudu.