Stari zavet
A posle vrlo malo vremena, Lisije, carev namesnik i srodnik i zamenik nad (državnim) poslovima, teško podnoseći to što se dogodilo,
Sabravši oko osamdeset hiljada (pešadije) i svu konjicu, dođe protiv Judejaca, odlučivši da Grad (Jerusalim) učini naselje Jelinima,
A Hram da oporezuje srebrom, kao što su (oporezivani) drugi hramovi neznabožaca, i da učini da se prvosveštenstvo prodaje svake godine;
Nimalo ne računajući na Božiju moć, gordeći se desetinama hiljada pešadije i hiljadama konjice i sa osamdeset slonova.
Ušavši pak u Judeju približi se Vetsuri, koja je pustinjsko mesto, a od Jerusalima udaljeno oko pet shinija (σχοίνους jedeka), i nju je pritiskivao.
A kada doznaše ljudi oko Makavejca da (Lisije) opkoljava utvrđenja, s plačem i suzama zajedno sa narodom moljahu Gospoda da pošalje dobroga Anđela radi spasenja Izrailju.
A sam Makavejac, uzev prvi oružje, podsticaše druge da zajedno s njime uđu u opasnost da pomognu braći svojoj, te zajedno i s voljom jurišnuše.
Utom kad još behu kod Jerusalima, pojavi se ispred njih kao vođa konjanik u beloj odori, mašući zlatnim sveoružjem.
A oni svi blagoslovite Milostivoga Boga i ohrabriše se dušom, i behu gotovi da napadnu ne samo ljude, nego i najdivljije zveri i gvozdene zidove.
I napredovahu u bojnom poretku imajući saborca (σύμμαχον) s neba, jer im se Gospod smilova.
Lavovski napadoše na neprijatelje i pobiše ih jedanaest hiljada, a konjanika hiljadu i šesto, a sve ostale nagnaše u bekstvo.
Većina pak od njih ranjeni, nagi se spasoše; i sam Lisije sramno bežeći, spase se.
Međutim, ne budući nerazuman i raspravljajući sam sa sobom o porazu koji mu se dogodio, i shvativši da su Judejci nepobedivi, jer se na njihovoj strani borio Svemogući Bog (του δυναμένου Θεοϋ Bog Svesilni),
Posla izaslanike i ubedi ih na izmirenje u svemu što je pravedno, jep će i cara ubediti na obavezu da im bude prijatelj.
A Makavejac se saglasi u svemu što je Lisije tražio brinući o (opštoj) koristi. Sve pak što Makavejac pismeno predade Lisiju, car je odobrio.
A behu napisane od strane Lisija poslanice Judejima, koje imađahu ovaj sadržaj: "Lisije, narodu (τω πλήθει) Judejskom - da se raduje!
Jovan i Avesalom koje vi poslaste, pošto (nam) predadoše napisanu poruku (χρηματισμόν zvanični akt), tražahu ono što je u njoj napisano.
Ono pak što trebaše da se i caru podnese, to sam (mu) jasno izložio, i ono što je bilo prihvatljivo, to je i odobrio.
Ako, dakle, održite naklonost prema stvarima (države), nastojaću i nadalje da doprinesem vašem dobru.
A što se tiče ovoga i pojedinosti, naredio sam vašima i mojima da sa vama pregovaraju.
Budite zdravi! Godine sto četrdeset osme*, dvadeset četvrtog Dioskorintija (meseca)."
A careva poslanica sadržavaše ovo: "Car Antioh (V Evpator) bratu Lisiju - da se raduje!
Kada je otac naš prešao među bogove (umro), hoteći da podanici carstva budu spokojni i da se bave svojim poslovima,
Čuvši za Judejce da nisu pristali na očevu nameru da pređu na jelinske običaje, nego više žele svoj način življenja (άγωγήν) i zato traže da im se dozvoli ono što je po njihovom Zakonu;
Želeći, dakle, da i taj narod bude izvan nemira, određujemo da im se Hram vaspostavi, i da žive (πολιτενεσθαί) po običajima svojih predaka.
Dobro ćeš, dakle, učiniti ako im pošalješ izaslanike i pružiš im desnicu (mira), da oni, videći našu dobru volju, budu raspoloženi i zadovoljno da žive (διαγίνωνται) po svojim shvatanjima."
A careva poslanica narodu (Judejskom) beše ovakva: "Car Antioh (IV Epifan) skupštini starešina Judeja i ostalim Judejcima - da se raduju!
Ako ste zdravi, biće kako želimo, jer i mi smo zdravi.
Obavestio nas je Menelaj da hoćete da se vratite (svojim kućama) i bavite se svojim poslovima.
Onima koji se povrate do tridesetoga Ksantika (meseca), daće se desnica (odobrenja) i sloboda kretanja;
Da Judejci upotrebljavaju svoja jela i svoje Zakone, kao što su i ranije, i niko od njih neće ni na koji način biti uznemiravan zbog onoga što su ne znajući učinili.
A poslah i Menelaja koji će vas uveriti (u ovo).
Budite zdravi! Godine sto četrdeset osme*, Ksantika petnaestoga."
A poslaše i Rimljani ovima (Judejcima) poslanicu koja glasi: "Koint Memios (i) Tit Manios, poslanici (legati) Rimljana, narodu (τω δήμω) Judejskom - da se raduje!
Za ono što je Lisije, srodnik carev, dozvolio vama, za to smo i mi saglasni.
Za ono pak što je odlučio da iznese pred cara, pošaljite odmah nekoga da se o tome dogovorimo, da bismo izložili (caru) kako vam priliči, jer ćemo mi doći u Antiohiju.
Zato požurite i pošaljite neke, da bismo i mi doznali kojeg ste mišljenja.
Budite zdravi. Godine sto četrdeset osme*, Ksantika petnaestoga."