Stari zavet
A Makavej i oni s njime, pošto Gospod iđaše pred njima, zauzeše (έκομίσαντο povratiše) Hram i Grad (Jerusalim).
A oltare (idolske) po trgu, načinjene od tuđinaca, a tako isto i hramove (τεμένη) porušiše.
I Hram očistivši načiniše drugi žrtvenik, i krešući kamen o kamen zapališe vatru i uzevši od njih vatru uznesoše žrtvu (Bogu) posle dvogodišnjeg vremena, i tamjan (kadioni žrtvenik) i svećnjake i (trpezu) hlebova predložena načiniše.
A kada to učiniše, padnuvši potrbuške (επί κοιλίαν na stomak) moljahu Gospoda da više ne dopadnu takvih zala, nego ako nekad i sagreše, da ih On s krotošću kara i ne predaje ih hulnim i varvarskim narodima (neznabošcima).
I u koji dan Hram bi oskrnavljen od inoplemenika, dogodi se da u isti dan bude i očišćenje Hrama: dvadeset i petog istog meseca, koji je Haselev*.
I sa radošću proslavljahu osam dana na način praznika Sjenica, sećajući se kako su pre kratkog vremena praznik Sjenica u gorama i pećinama poput zveri provodili.
Zato, noseći ukrašene štapove i lepe grančice, a još i palme, uznošahu pesme Onome koji je uspešno omogućio (τω εύοδόσαντι dobro putevodio) da se očisti Mesto Njegovo.
A odrediše (έδογμάτισαν) opštom zapovešću i glasanjem svemu Judejskom narodu: da svake godine praznuje ove dane.
Tako, dakle, bi sa smrću Antioha (IV) zvanog Epifana.
A sada ćemo izložiti ono što je bilo (istoriju) u vreme Evpatora Antioha (V), koji beše sin onog bezbožnika, skraćujući (ovde) nastala od ratova zla.
Ovaj, dakle, preuzevši carstvo postavi nad poslovima (državnim) nekog Lisija, prvog (πρώταρχον) vojnog zapovednika Celesirije i Fenikije.
Ptolemej pak, zvani Makron, beše prvi koji držaše pravdu Judejcima zbog učinjene im (ranije) nepravde, i staraše se da se prema njima odnosi miroljubivo.
Zbog toga beše optužen od prijatelja (carevih) pred Evpatorom (Antiohom V) i često nazivan izdajnikom, zato što je napustio povereni mu od Filomitora (cara Egipatskog) Kipar i prešao Antiohu (IV) Epifanu, te ne čineći plemenitu čast dostojanstvu vlasti, otrova se i napusti život.
A kada Gorgija postade vojni zapovednik onih krajeva, sakupi strane plaćenike i svakom prilikom vođaše rat protiv Judejaca.
A zajedno s njime i Idumejci, držeći značajna (vojna) utvrđenja, uznemiravahu Judejce, i primajući one koji pobegoše iz Jerusalima, nastojahu da podržavaju rat.
A ljudi oko Makavejaca, učinivši molepstvije i moleći Boga da im bude pomoćnik u borbi (σύμμαχον), udariše na utvrđenja Idumejaca,
Sa kojima se hrabro sudariše i zauzeše (njihova) mesta, i sve koji se na zidovima boriše pobeđivahu, i ubijahu one koji im dopadahu ruku, te pobiše ne manje od dvadeset hiljada (ljudi).
A kada pobeže (njih) ne manje od devet hiljada u dve dobro utvrđene kule, i imađahu sve što trebaše u slučaju opsade,
Makavejac ostavi na ključnim mestima Simona i Josifa i još Zakheja i dovoljan broj njegovih ljudi radi opsade ovih (tvrđava), i on se izdvoji (na drugi položaj).
No oni oko Simona, polakomljeni na novac, pristaše na (ponuđeni) novac nekih koji behu u kulama, i primivši sedamdeset hiljada drahmi, pustiše neke da izađu (iz opsade).
A kada Makavej bi obavešten o tom događaju, sabra narodne vođe i optuži (ih) da su za srebro prodali braću, pustivši (da pobegnu) oni koji ratovahu protiv njih.
I ove, pošto postaše izdajnici, pobi, i odmah zauze te dve kule.
Uspevajući u svemu sa oružjem u rukama, pogubi u dvema tvrđavama više od dvadeset hiljada (ljudi).
A Timotej, koji ranije beše pobeđen od Judejaca, sabravši mnogobrojne strane snage i sakupivši iz Azije ne mali broj konjice, dođe sa oružjem da uzme Judeju.
A ljudi oko Makavejca, kad se on približi, okretoše se molitvi Bogu posuvši glave pepelom i opasavši se kostretom,
I kleknuvši na stenu naspram Žrtvenika (kod Hrama), moljahu (Boga) da im bude milostiv i da "neprijateljuje neprijateljima njihovim i protivnikuje protivnicima", kao što Zakon jasno govori.
A kad dođoše sa molitve, uzeše oružje i iziđoše izvan Grada (Jerusalima) podaleko, pa kad se približiše neprijateljima, zaystaviše se nasamo.
Tek što se pojavi jutro napadoše obe (vojske), jedni (Judejci) imajući zalog uspeha i pobede, uz (svoju) vrlost, oslanjanje na Gospoda, a drugi (mnogobošci) istakoše gnjev za vođu svojih borbi.
Dok bivaše jaka bitka, pojaviše se protivnicima s neba pet sjajnih muževa na konjima zlatnih uzda, koji predvođahu Judejce.
Oni uzeše Makavejca između sebe i pokrivajući ga svojim sveoružjem čuvahu ga nepovredivog, a na protivnike izbacivahu strele i munje; zbog čega oni, zbunjeni obnevidelošću, behu ispunjeni pometnjom i pogubljivani (od Judeja).
Pobijeno bi dvadeset hiljada i petsto (ljudi), i šesto konjanika.
A sam Timotej pobeže u utvrđenje zvano Gazara, jaku tvrđavu, gde beše vojskovođa Herej.
Ljudi oko Makavejca s revnošću držahu opkoljenu tvrđavu četiri dana.
A oni unutra, nadajući se na utvrđenost mesta, prekomerno huljahu i govorahu nedopustive reči.
A kada svitaše peti dan, dvadeset mladića Makavejevih, raspalivši se gnjevom zbog hula, navališe na zid muški i s gnjevom zveri sekoše kogod im dopadaše (ruku).
A i drugi tako isto, uspevši se za njima, zatekavši iznenađene one unutra, potpaljivahu kule i raspalivši vatre, žive spaljivahu bogohulnike. Drugi pak razvališe vrata i (kroz njih) prihvativši ostalu vojsku, zauzeše grad.
I Timoteja, koji beše skriven u nekoj jami (cisterni), posekoše, i njegovog brata Hereja i Apolofana.
A kada to završiše, sa himnama i pohvalama blagosiljahu Gospoda, Koji je veliko dobročinstvo učinio Izrailju i pobedu im darovao.