Stari zavet
A u ono vreme desi se da se Antioh (IV Epifan) vrati posramljen iz Persijskih krajeva.
Jep beše ušao u takozvani Persepolj i pokušao da opljačka (tamošnji) Hram i zauzme grad. Zbog toga mnoštva (naroda) skočiše za oružje te (carevi vojnici) biše odbijeni; i bi tako da pobeđeni od meštana Antioh bi prinuđen na sramni povratak.
A kada beše kod Ekbatana, doznade za događaje s Nikanorom i one oko Timoteja.
I nadut gnjevom smatraše da protiv Judejaca treba da okrene i ono zlo koje mu učiniše oni koji ga najuriše (iz Persije), te zato naredi vozaču svojih bornih kola da neprekidno juri napred i ubrzava putovanje, mada ga je sud (Božiji) s neba pratio. Jep nadmeno reče ovako: "Čim dođem tamo, učiniću Jerusalim grobljem (πολυάνδριον) Judejaca."
No Svevideći Gospod Bog Izrailjev porazi ga neizlečivom i nevidljivom ranom. Jer tek što izgovori tu reč, zahvati ga nepodnošljivi bol utrobe i gorke unutrašnje muke;
(I) sasvim pravedno (snađe to) onoga koji je mnogim i nečuvenim nesrećama mučio utrobe drugih.
No on ne odstupaše od nadmenosti, no se još više ispunjavaše gordošću, dišući ognjem gnjeva na Judejce i zapovedajući da se putovanje ubrza. A desi se da i pade iz kola koja juriše prebrzo, a pao je tako nesrećno da je iščašio sve udove tela.
I (tako) onaj koji je do malopre, zbog nadljudske gordosti, smatrao da može zapovedati morskim valovima i kantarom izmeriti visine gora, padnuvši na zemlju beše nošen na nosilima, javno svima (tako) pokazujući silu Božiju.
Tako i iz tela bezbožnoga (cara) izlažahu crvi, i još živome u bolovima i mukama otpadaše meso, a od smrada njegovog sav vojni logor beše zahvaćen gađenjem od truleži.
I onoga koji do malopre smatraše da će dotaći nebeske zvezde, niko ne mogaše nositi zbog nepodnošljive težine smrada.
Tek tada, kod skršenog i poniženog (cara) poče da pada velika gordost i on da dolazi u spoznanje, pogađan božanskom kaznom svakoga časa bolovima.
I ne mogući da podnese sopstveni smrad, reče ovako: "Pravo je Bogu pokoravati se, i budući smrtan ne misliti da si ravan Bogu."
A zaricaše se nečastivac Gospodaru (svih), Koji ga još nije pomilovao, govoreći ovako:
Sveti Grad - u koji žureći da stigne htede da ga sravni sa zemljom i učini ga grobljem (πολυάνδριον) - da bude slobodan!
A Judejce - koje smatraše da nisu dostojni ni pogreba, nego da zajedno sa odojčadima budu bačeni grabljivim lešinarima i zverovima - da ih sve učini jednakim s Atinjanima.
A Sveti Hram - koji je ranije opljačkao - da će ga ukrasiti najlepšim poklonima i da će sve sveštene sasude mnogostruko uzvratiti, a troškove potrebne za žrtve da će davati od svojih prihoda.
I uza (sve) to: da će i sam postati Judej, i da će obići svako naseljeno mesto javljajući silu Božiju.
No pošto niotkuda ne prestajahu bolovi, jer na njega dođe pravedni sud Božiji, izgubivši nadu za svoje stanje, napisa Judejcima niže potpisano pismo u vidu molbe sa ovim sadržajem:
"Dobrim Judejcima, građanima (carskim), car i vojskovođa Antioh (IV Epifan) - da se mnogo raduju i zdravi budu i dobro čine!
Ako ste vi zdravi i deca vaša, i ako su vam stvari po volji, (uznosim Bogu najveću zahvalnost), imajući nadu u Nebo.
(Ja pak bolestan ležim), pamtim s ljubavlju vaše poštovanje i naklonost, vraćajući se iz persijskih krajeva, i pavši u boleet koja ima nevolju, smatrah za nužno da se pobrinem za opštu bezbednost svih.
Ne očajavam za sebe, nego imam veliku nadu da ću izaći iz ove bolesti.
A gledajući da je i otac moj (Antioh III Veliki), u vremena kada kretaše s vojskom u gornje krajeve (preko Eufrata), određivaše budućeg naslednika,
Da ako se nešto neočekivano desi, ili pak ako bude javljeno nešto loše, građani zemlje, znajući kome su ostavljene stvari (državne), da se ne uznemiravaju.
Uz to još, poznajući okolne vladare i one što su susedi carstvu, koji gledaju na vremena (pogodna) i očekuju šta će se dogoditi, odredio sam sina moga Antioha za cara, kojega sam, više puta odlazeći u gornje satrapije (državne oblasti), mnogima od vas ostavljao i preporučivao, napisah mu ovo što sledi niže.
Molim vas, dakle, i tražim, da pamteći dobročinstva opšta i pojedinačna, svaki očuva naklonost, koju imadoste prema meni, i prema sinu mome.
Jer sam uveren da će i on blagonaklono i čovekoljubivo, sledujući moju volju, odnositi se prema vama."
Ovaj, dakle, ubica ljudi i bogohulnik, doživevši najgore, završi život na najgori način, kao što je druge osudio - u gorama strane zemlje.
A telo mu prenese Filip, drugar njegov, koji (opet), pobojavši se Antiohovog sina, prebeže (caru) Ptolomeju Filomitoru u Egipat.