Jevrejima 1,6

Gospod naš Isus Hristos naziva svoj dolazak u telu izlaskom – na primer kad kaže: „evo, izađe sejač da seje“ (Mt 13:3); i još: „Ja sam izašao od Oca i došao u svet“ (Jn 16:28), i na mnogo mesta to se može videti. A Pavle naziva Njegov dolazak ulaskom: „kad uvodi, – kaže, – Prvorođenoga u vasionu“, podrazumevajući pod tim uvođenjem utelovljenje. Zašto se izražavaju različito o istom predmetu? Hristos s pravom naziva svoj dolazak izlaskom, jer smo mi bili van Boga. Kao što su sužnji koji su uvredili cara obično van carskih dvora, i onaj ko želi da ih pomiri s carem ne uvodi ih unutra, nego sam izlazi napolje i razgovara s njima dok ih ne učini dostojnima da se pojave pred očima carevim – tako je postupio i Hristos. Izašavši k nama, to jest primivši telo i predavši nam ono što je ugodno Caru, uveo nas je potom, očistivši od greha i pomirivši (sa Bogom). Zato svoj dolazak i naziva izlaskom. A Pavle ga naziva ulaskom, uzimajući ovaj preneseni izraz iz primera naslednika koji dobijaju u posed neko imanje; reći „kad uvodi Prvorođenoga u vasionu“ znači pokazati da Mu je (Bog) predao vasionu; On ju je primio u svoj posed kad je bio poznat. Ovo se ne kaže o Bogu Slovu, nego o utelovljenom Hristu; i zaista, ako je On „bio u svetu“, kao što Jovan kaže, „i svet je kroz Njega postao“ (Jn 1:10), kako bi drugačije mogao biti uveden u vasionu nego u telu?

Hristos naziva Svoj dolazak u telu izlaskom, na primer kad kaže: „izađe sejač da seje“ (Mt 13:3), i još: „Ja sam izašao od Oca“ (Jn 16:28). I s pravom, jer smo mi bili van Boga, i On, sišavši k nama kao poslanik, živeći s nama i čisteći nas, pomirio nas je s Carem. A Pavle sada naziva Njegov dolazak ulaskom, uzevši ovaj preneseni izraz iz primera naslednika koji dobijaju u nasledstvo neko imanje. Jer to i znači izraz „uvodi“, kad je Otac predao Sinu vasionu; jer tada ju je On primio, dobrovoljno podložnu, u svoj posed, kad je bio poznat. Uvodi se pak ne drugačije nego u telu. Jer On je kao Bog Slovo „u svetu bio, i svet je kroz Njega postao“ (Jn 1:10). Oca predstavlja kako uvodi Sina da bi učinio govor prijatnim. Grigorije Nisijski i sveti Kiril su izraz „uvodi“ razumeli tako da pre utelovljenja On nije imao ništa zajedničko sa tvorevinom, budući kao Bog bestelesan; a kad se utelovio, tada se, sjedinivši se s tvari, jer je tvarno sjedinio u Sebi, kako se kaže, i uveo u tvorevinu.

„I da Mu se poklone svi anđeli Božiji.“ Očigledno, poklonjenje je Onome koji je primio telo.