Sveto pismo

Postanje 22,12

12
A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.
καὶ εἶπε· μὴ ἐπιβάλῃς τὴν χεῖρά σου ἐπὶ τὸ παιδάριον μηδὲ ποιήσῃς αὐτῷ μηδέν· νῦν γὰρ ἔγνων, ὅτι φοβῇ σὺ τὸν Θεὸν καὶ οὐκ ἐφείσω τοῦ υἱοῦ σου τοῦ ἀγαπητοῦ δι᾿ ἐμέ.

Tumačenje stiha

Komentari

Anđeo Gospodnji ovde, kao i ranije u Mamriji (gl. 18), jeste Hristos („Anđeo Velikog Saveta" - Is.9,6LXX), koji se kroz Angelofanije postepeno otkriva: čas kao Anđeo (st. 11), čas kao Bog (st. 12: radi Mene). I sam Avraam shvata Angelofaniju kao Bogojavljenje (st. 14). - Poziv Avraama od Boga, odozgo, sa Neba, dva puta: Avraame, Avraame! podseća na Hristov vapa od strane čoveka, odozdo, sa Zemlje: Bože moj, Bože moj! (Mt.27,46). Uopšte, Sveti Oci (Sv. Zlatoust, Sv. Kiril i dr.) upoređuju Avramovu žrtvu sina svoga jedinca Isaka, iz vere, Boga radi, sa Božijim žrtvovanjem Sina Svoga Jedinorodnoga, iz ljubavi, radi nas i radi našega spasenja (v. st. 2 i napomenu). Sv.

Grigorije Niski podrobno opisuje sliku Avraamovog žrtvovanja Isaka, koju je još tada (u 4. veku) on lično video živopisanu kao ikonu/fresku (PG 46,572; Katene, ad loc).

Nazad na celo poglavlje