Sveto pismo
Otkrivenje 10,2
2I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju.
καὶ ἔχων ἐν τῇ χειρὶ αὐτοῦ βιβλαρίδιον ἠνεῳγμένον. καὶ ἔθηκεν τὸν πόδα αὐτοῦ τὸν δεξιὸν ἐπὶ τῆς θαλάσσης, τὸν δὲ εὐώνυμον ἐπὶ τῆς γῆς,
Jez. 2,9–10, Otk. 10,5, Ps. 2,8
Tumačenje stiha
Mislim da knjižica, kao mala i neznatno ispisana, sadrži u sebi imena i dela onih najlukavijih koji pljačkaju ili na neki drugi način čine nedela na zemlji i ubijaju na moru i na čije je kažnjavanje ukazao angeo postavivši svoje ognjene noge na oba ova mesta. Glas angela, sličan rikanju lava, ukazuje na njegove strašne i nepodnošljive (ανυποιστον) kazne, o čemu svedoči i prorok Danilo, koji bez bojazni nije mogao da vidi ne samo angela koji nije pretio, nego je bio miran i krotak (v. Dan. 10; 8 – 9). Mislimo da pod sedam gromova treba podrazumevati ili sedam glasova jednog pretećeg angela ili sedmoricu drugih angela koji nagoveštavaju budućnost, jer se smatra da ovi angeli ponavljaju reči prvog angela. Od njega, kako kazuje blaženi Dionisije o angelskoj hijerarhiji, oni primaju kako samu zapovest, tako i podsticaj za prorokovanje.