Jevanđelje po Luki 24,47

Ovo je završna poruka Spasiteljeva svetim apostolima. U ovim rečima, kao u orahovoj ljusci, sadrži se Jevanđelje izmirenja Boga sa ljudima. Šta traži Bog od ljudi, i šta im daje? Traži pokajanje, a daje oproštenje grehova. Traži malo, a daje sve. Neka se samo ljudi pokaju za učinjene grehe i neka prestanu grešiti, i primiće od Boga sve; ne samo sve što im srce može poželeti, nego i više, mnogo više. Uistini, bezgrešnima je obećavao sve. Bezgrešnici će biti naslednici carstva Božjega, sinovi Božji, deca svetlosti, deca besmrtnosti, drugovi angela, braća Hristova. Bezgrešni će imati izobilje moći, izobilje radosti. Bezgrešni će imati sve, jer im je sve obećano.

Neka se samo ljudi pokaju, i primiće sve. Neka se samo prosjak očisti i okupa i preobuče u čistotu pred vratima carskog dvora, i biće odmah uveden u carski dvor, i biće sretnut i zagrljen od cara, i imaće sve. Živeće s carem, sedeće za carskom trpezom, imaće sve, sve, sve!

O braćo moja, ovo nisu samo reči, nego je ovo živa i sveta istina. Jer mi znamo, da mnogi pokajnici i pokajnice primiše sve ovo što je obećano. Mnogi se javiše iz onog sveta i potvrdiše istinitost ovih reči, posvedočivši kako sad žive kao carski sinovi i carske kćeri. Ali se oni pokajaše blagovremeno; a nama još ostaje da se pokajemo, ako želimo biti s njima zajedno kao naslednici carstva.

Gospode milostivi, pomozi nam da se pokajemo pre smrti da bismo i mi večno živeli. Tebi slava i hvala vavek. Amin.