Jevanđelje po Luki 11,31

Carica južna ustaće na sud sa ljudima roda ovoga i osudiće ih (Lk.11,31). Zašto? Zato što su ravnodušni prema delu koje Gospod vrši pred našim očima. Čuvši o mudrosti Solomonovoj, carica je došla iz daljine da ga čuje, a oni ne obraćaju pažnju na Gospoda, iako ga imaju pred licem, i premda je očevidno veći od Solomona koliko je nebo više od zemlje. Carica južna osuđuje i sve ravnodušne prema delima Božijim, budući da je Gospod uvek i među nama očevidno prisutan u jevanđelskim pričama, kao što je bio prisutan i tada. Čitajući Jevanđelje, mi pred očima imamo Gospoda sa svim Njegovim divnim delima. Jer, ono je tako nesumnjivo, kao što je nesumnjivo svedočanstvo očiju. Međutim, ko od nas obraća pažnju na Gospoda, koji se na takav način ocrtava u našim dušama? Mi smo zatvorili svoje oči ili smo ih okrenuli na drugu stranu, zbog čega i ne vidimo. Ne videći, pak, mi se i ne zanimamo delima Gospodnjim. Međutim, tu nema opravdanja, budući da uzrok leži u nepažnji koja je isto toliko prestup koliko i delo koje iz nje proizilazi. Delo Gospodnje, tj. – spasenje duše jeste naše prevashodno delo. Na ono što je od Gospoda mi smo dužni da obraćamo pažnju, čak ako se neposredno i ne odnosi na nas. Utoliko više smo dužni da pazimo na ono što se odnosi na nas same, na ostvarivanje našeg suštinskog dela, čije značenje se prostire na svu večnost? Sami sudite koliki je prestup nepažnja prema tom delu!