Jevanđelje po Jovanu 15,13

Šta je najdragocenije u svetu? – Duša. Šta – najveće? – Duša. Jer bogolika vrednost njena više vredi nego sav vidljivi svet od istoka do zapada, od severa do juga i od vrha do dna. A najveća ljubav šta je? Žrtvovati dušu svoju za prijatelje svoje. Ne život, ne telo, ne imanje, ne svet, već dušu, jer je to sve, skupa od beskrajno manje vrednosti nego duša. A to na čemu stoji, i radi čega postoji, čovek može žrtvovati samo ako ima ljubavi Hriotove, ljubavi svežrtvene. Ona je uvek gotova da se žrtvuje za sve što je sveto, uzvišeno, božansko, evanđelsko, za sve što dolrinosi spasenju čoveka, i ljudi, od smrti, greha i đavola. Jer je ona prijatelj svemu tome. I to je poluga njenog prijateljstva sa ljudima. Ona je prijatelj svemu besmrtnom, božanskom, svetom, bogočežnjivom u svakom čoveku. Ko to ima, već je njen prijatelj. I ona je uvek gotova, s radošću gotova, da sebe žrtvuje za prijatelje svoje. Takva je blagovest u ovim rečima Spasovim: „od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje“.