Jevanđelje po Jovanu 10,11

Ko je onda u pravom smislu dobrotvor roda ljudskog; ko istinski dobar? Samo Bogočovek, jer spasava čovka od svih smrti i daje mu život večni; to – večno dobro, koje nikakav lupež ukrasti ne može. Zato je Spasitelj jedini i imao pravo da izjavi smelo: „Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce“: pastir dobri vodi na pašu besmrtnosga ljude, te ovce besmrtnosti, koje vuci smrti (a to: gresi i strasti) rastržu, grabe i kolju. Dobar je pastir roda ljudskog uistini samo onaj koji spasava ljude od smrti i daje im i osigurava im jedino istinsko dobro: život večni. A sa Njim i u Njemu – besmrtnost duše i ličnosti. „Dušu svoju polaže za ovce“. Pastir dobri; i položio je, žrtvovao na krstu, išao u čeljusti i utrobu smrti, da bi svojom bogočovečanskom smrću, tj. svojom božanskom ipostasnom silom, satro smrt. A kroza sve to i iz svega toga struji i zrači jedno: beskrajno čovekoljublje Hristovo, beskrajna ljubav božanska. To je ono čime Bogočovek vodi ljude: ljubavlju ih pridobija za život večni, i vodi iz smrti u život. U tome se i sastoji istinska dobrota Dobrog Pastira: sve ljubavlju i za ljubav; ništa ni silom, ni grehom, ni smrću.