Efescima 6,9

„I vi gospodari, tako isto činite njima“: tojest služite svojim slugama „kao Gospodu“, i to „dragovoljno“, tvoreći volju Božju od srca „kao sluge Hristove“. Jer volja Božja je ista i za vas i za njih; Bog hoće i od vas i od njih jedno: da dođete u poznanje istine, da steknete večni život, da zajedno sa svima svetima uzrastete u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove, „Tako isto činite njima“ – dobro, znajući da ćete to dobro primiti od Gospoda udvostručeno, a možda i ustostručeno. Pazite, vi ste dužnici slugama, ne samo oni vama: služeći im „kao Gospodu“, vi ćete spasti sebe i dobiti život večni; preteći im, zlostavljajući ih, vi ćete pogubiti sebe u oganj večni. Ne zaboravite: vi se spasavate jedni pomoću drugih: oni pomoću vas, služeći vam evanđelski: i vi pomoću njih, gospodareći im evanđelski. Gospodari, vaša sudbina u večnosti na nebu zavisi od vaših sadašnjih slugu na zemlji, od vašeg ophođenja sa njima. „I vi tako činite njima“: služe vam, služite i vi njima; slušaju vas, slušajte i vi njih; čine vam dobro, činite i vi njima; smiravaju se pred vama, smiravajte se i vi pred njima; oni su sluge vama, budite i vi sluge njima. Jedan vam je Gospod, jedna i služba Gospodu. Jedno vam je Evanđelje, jedna Crkva, i u njoj sve isto i za sluge i za gospodare: ista Istina, ista Pravda, ista Ljubav, ista Dobrota, isto bogosluženje, isto spasenje, iste svete tajne, iste svete vrline, isto sve i sva od početka do kraja. Tu nema gledanja ko je ko, da li si gospodar ili sluga, već jesi li činio dobro, jesi li služio Dobru, je li tvoj život bio bogosluženje, jesi li dragovoljno služio ljudima „kao Gospodu“, služio im kao besmrtnim bićima a ne kao prolaznim životinjama ili kao prolaznim potomcima prolaznih životinja.