Dela apostolska 10,34

34-43


Zaista vidim, odnosno, da Bog ne gleda na osobine lica, nego na različitost dela. Time što govori jasno pokazuje da Bog, kojega se bojao Kornilije, i o kojem se poučio iz Zakona i Proroka, radi kojega je i tvorio milostinju, uistinu jeste Bog. Njemu je nedostajalo poznanje o Sinu. Pogledaj kako on ne dopušta da se preuznese njegova misao.

U svakom narodu, kaže, da ti ne bi pomislio kako neznabošci pripadaju odbače- nima. Koji tvori pravdu. Izraz: pravdu upotrebljen je umesto izraza: svaku vrlinu. Nije rekao: "u svakom narodu spašće se onaj, koji čini pravdu, nego: mio je, odnosno, dostojan toga da bude mio.

Reč koju posla sinovima Izrailjevim. Daje prednost sinovima Izrailjevim. To govori i radi prisutnih, da bi ih ubedio.

Kako Ga pomaza Bog Duhom Svetim, pri čemu podrazumeva Njegovu ljudsku prirodu. Budući da je On unizio Samoga Sebe i uistinu postao pričastan našoj krvi i telu (v. Jevr. 2; 14), za Njega se kaže da kao čovek prima ono, što kao Bog poseduje po prirodi. On to ne prima za Samoga Sebe nego za nas, kao što i u početku kroz Njega sve postade. Bolje rečeno, budući da je On Bog Logos, sve je to Njegovo sopstveno.

Izraz: Isceljujući sve mučene od đavola ukazuje da je đavo mnoge osakatio, jer su i mnoge telesne povrede poticale od njega. Njega i ubiše, obesivši na drvo. Opet govori o Njegovom uniženju. Po-kazujući da je On od Boga poslat, kaže (apostol Petar) da je On i ubijen. Da ti nešto ne bi smatrao za neumesno, pogledaj kako oni nikada ne skrivaju učenje o krstu, nego uporedo sa ostalim izlažu i način (smrti).

Njega i ubiše, kaže, obesivši na drvo. Nama, svedocima izabranima. Iako ih je izabrao Sam Hristos, izrazom: izabranima i to pripisuje Bogu Ocu.

S Njim jedosmo i pismo po Njegovu vaskrsenju iz mrtvih. Pogledaj čime potvrđuje (istinu) vaskrsenja. Zašto Vaskrsli (Isus Hristos) nije satvorio nikakvo čudo, nego je jeo i pio? Zato što je samo Vaskrsenje bilo veliko čudo. Pri tom nije moglo postojati veće čudo od onoga, da je On jeo i pio.

Da svedočimo. Da jasno svedočimo, kaže, kako ne bi pali u neznanje.

Za Njega svedoče svi proroci. Ma koji prorok da je, kaže, govo-rio o otpuštanju grehova, svi oni su govorili da će biti otpušteni u Isusu. Tako i Isaija u Njegovo ime kaže: Ja sam brišem tvoje prestupe i greha tvojih ne pominjem (Isa. 43; 25). Ne kaže da je On Sin Božiji nego ono, što ih je više uplašilo, i blagovremeno ih priprema pominjući proroke, jer su oni uživali veliku slavu. Međutim, kad ih je jednom pokolebao strahom, on izgovara snishodljive (popustljive) reči koje, uostalom, nisu njegove nego proročke. Dakle, ono što zastrašuje govori on sam, a ono što je prožeto krotkošću izgovara u ime proroka.