Efescima 4,25

„Zato odbacite laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugome“. „Zato“ što se novi ljudi, što ste sazdani „po Bogu“, što ste bogoliki i hristoliki, što ste se obukli u Hrista i naučili istini u Hristu – odbacite laž i živite istinom Hristovom, pokažite novi život, život „po Bogu u pravednosti i svetosti istine“. Jer istina je istina svojom pravednošću i svetošću. „Stari čovek“ je sav od laži: svojim lažima on vara najpre sebe, pa zatim druge, i raspada se u svojim lažima i obmanama i zabludama. „Novi čovek“ je sav od Hristove Istine; pomoću nje sav je urastao u Hrista, u Njegovo Bogočovečansko telo, i živi njome i u sebi i sa ljudima oko sebe. Jer u telu Istine Hristove, Crkvi, mi smo „udi jedan drugome“. Sačinjavajući jedno telo, mi i živimo jednim duhom, jednim srcem, jednom istinom, jednim životom. Sve nam je zajedničko: i bol i radost, i tuga i žalost, i ljubav i nada. Svaki živi u svima i radi svih; ali i svi u svakome i radi svakoga. Zato je svaki odgovoran za sve, i svi za svakoga. Pripadajući Crkvi, svaki pripada svima i svi svakome, jer smo svi jedno telo, jedna duša, jedno srce. Zato je svaki dužan da pazi na sebe, i na svaku svoju misao i reč i delo, i da sav život svoj uređuje sabornim duhom Crkve i sabornom savešću Crkve (sr. Rm. 12,5; 1. Kor. 12,27).

Sveta i bogovođena misao svetog Zlatousta ovako rasuđuje: Kazavši ukratko šta je stari čovek, sveti apostol ga zatim opisuje podrobno. I šta kaže? „Zato odbacite laž“. Kakvu laž? Ne podrazumeva li on tu idole? Ne. Jer mada su i idoli laž, no ovde nije reč o njima, pošto Efesci nisu imali nikakve veze sa idolima. On im govori o laži jednog prema drugom, tojest o lukavstvu i obmanama: „govorite istinu svaki sa svojim bližnjim“, – i navodi potresan razlog za to: „jer smo udi jedan drugome“. Stoga neka niko ne obmanjuje bližnjeg svog. Ništa, zaista ništa toliko ne stvara neprijateljstvo kao laž i obmana! Obrati pažnju kako ih sveti apostol svuda postiđuje ukazujući im na uzajamnu vernost udova u telu. Oko, veli on, ne obmanjuje noge, niti noga oko. Ako oko ugleda zmiju ili zvera, da li će obmanuti nogu? Neće li je odmah obavestiti o tome, da bi ona, doznavši to od njega, stupala oprezno? Isto tako, kada ni oko ni noga nemaju sredstvo da raspoznadu ubitačni otrov, već sve bude zavisilo od čula mirisa, zar će ovo slagati usta? Nipošto. A zašto? Zato što bi ono u takom slučaju pogubilo sebe. Naprotiv, kako se čulu mirisa bude pokazalo, tako će i saopštiti. A jezik, zar će obmanuti stomak? Ne izbacuje li on ono što mu je odvratno i ne guta li ono što mu je prijatno? Eto kakva je uzajamna razmena usluga među udovima tela. Pritom obrati pažnju kako se verno i svesredno obavlja ta uzajamna predostrožnost. Tako i mi nemojmo lagati, ako smo udovi jednog tela. To će biti dokaz našeg prijateljstva, a suprotno tome – neprijateljstva.