Kološanima 3,9

„Ne lažite jedan na drugoga“. Lažete li, vi se duhovno rađate od onoga koji je „laža i otac laži“, i postajete njegova duhovna deca (Jn. 8,44; 1. Jn. 3,8.10). Laž, svaka laž je svojim bićem vezana za „oca laži“. Đavo jedno radi: stalno izmišlja, govori, i protura laži o Bogu. To je i prirodno za njega, „jer nema istine u njemu“, pošto nema Boga koji je Istina (Jn. 8,44; 1,6). Kada govori laž, đavo svoje govori (Jn. 8,44), govori ono što sačinjava suštinu njegovoga bića, ono što ga ustvari čini đavolom, ono čime on ođavoljuje sva razumna i slobodna bića koja mu služe. Zato, bogolika stvorenja, ljudi, kada lažu jedan na drugoga, ustvari ne rade drugo nego svesno ili nesvesno vrše đavolov posao u svetu.

Svi ti gresi, te strasti, te slasti, te laži, toliko su se uživeli u nehristovog čoveka, toliko ukostili, toliko ostvarili, toliko obićili, toliko uobličili, da su obrazovali svoga zasebnog čoveka: „starog čoveka“. A Hristov čovek je – novi čovek, sav „sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine“ (Ef. 4,24), Stoga sveti apostol naređuje: (10)