Efescima 1,3

„Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista“: Bog Gospoda Hrista kao čoveka, Bog čovečanske prirode što je u Bogočoveku Hristu, i Otac Gospoda Hrista po Božanstvu, Otac Božanske prirode što je u Bogočoveku Hristu. „Blagosloven“, jer „nas blagoslovi svakim blagoslovom duhovnim na nebesima u Hristu“. – Nema sumnje, jedino se u Hristu biće ljudsko oseća blagosloveno od Boga „svakim blagoslovom“. Van Njega, ono je uvek davljeno, mučeno, umrtvljavano grehom, smrću i svakom mukom, zato se i oceća prokletim. A sa Hristom i u Hristu Bog je zaista „svakim blagoslovom“ blagoslovio rod ljudski. Dao mu oproštaj grehova, – zar to nije blagoslov? dao mu pobedu nad smrću i đavolom, – zar to nije bezgranični blagoslov Božji? dao mu život večni, – zar to nije bezmerni blagoslov Božji? dao mu istinu večnu, ljubav večnu, pravdu večnu, radost večnu, blaženstvo večno, Evanđelje večno, spasenje večno, sva savršenstva božanska, besmrtna i večna, – zar to nije blagoslov Božji, sve sam blagoslov do blagoslova? Nema blagoslova Božjeg kojim Gospod Hristos nije blagoslovio čoveka, jer nema dobra Božijeg koje On nije doneo rodu ljudskom (sr. Rm. 8,32). Tako je biće ljudsko u Hristu postalo blagosloveno i „na nebesima“, iako je do Njega, i bez Njega, bilo prokleto u svima svetovima. U Hristu si verom? Koji ti blagoslov nedostaje? koji dar? koji raj? koje nebo? „Šta ti još nedostaje? Postao si besmrtan, postao si slobodan, postao si sin, postao si pravedan, postao si brat, postao si sunaslednik, sacaruješ s Gospodom, saproslavljen si s Njim; sve ti je darovano. Prvinu tvoju slave anđeli, heruvimi, serafimi. Šta ti još nedostaje?“