2. Solunjanima 3,14

A ako ko ne posluša reči naše, toga poslanicom označite i ne mešajte se s njim, da se posrami. To neka bude vaša, i naša, kazna za njega; to naš način da ga popravimo i izlečimo od njegovog zla, koje je bremenito svima duhovnim smrtima. Takvoga ne treba ostaviti potpuno sama, nasamo sa njegovim zlom, jer nehranjen našim dobrom on može postati još gori, i zbog toga pasti u očajanje. A očajanje - to je gotova smrt duše. Dosta je da se on posrami od dobra koje mu činite, i od ljubavi kojom ga obasipate; i tada će pokajanje granugi u njegovoj duši, i on će se ljubavlju vratiti k vama, i opet uzaživeti zajedno s vama istim hristočežnjivim životom, i tako ćemo svi skupa radosno hitati putem spasenja ka čudesnom Carstvu Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.