2. Solunjanima 3,11

Eto, čujemo da neki neuredno žive meĎu vama, ništa ne radeći, nego se bave uzaludnim stvarima. Ĉovek, stvoren od Boga, da iz sebe izgradi malog boga po blagodati, - bavi se uzaludnim stvarima! Ta zar to nije ludo izigravanje sebe samog? Ta zar to nije bezumno odbacivanje božanskog smisla našeg ljudskog života, našeg ljudskog bića? Mravi, mravi, o mravi! pohitajte i zauzmite sve katedre ljudskih nauka, i naučite ljude osnovnoj vrlini života, i ona će ih zbog bogolikosti duše njihove uvrstiti među anđele Božje, kao što je vas načinio besprekornim saradnicima Božjim. Pčele, pčele, o pčele! uletite u duše lenjivaca i izrojite u njima neumorne sile radilice, da bi i oni, ugledajući se na vas, revnosno ispunjavali evanđelje Božje o radu. Ko je bezuman u rodu ljudskom? Onaj koji olako uzima dušu svoju, dušu koja mu je data za božansku večnost. A to je, na prvom mestu, lenjivac, svaki lenjivac. Lenjivče, otidi k mravima! otidi k pčelama! i nauči se od njih ozbiljnom shvatanju života i sveta, i svoga postojanja u svetu. Pohitaj, dok tvoja lenjost nije odgajila dušegubne poroke, koji dušu strovaljuju u večnu pogibao. Ali jedno znaj: kroz tvoju lenjost radi onaj koji je najveći neprijatelj tvoje duše - đavo. Ne dopusti mu da ti dušu pretvori u radionicu dušeubilačkih poroka i strasti.